Gotovo polovina ispitanika ima pravo na godišnji odmor od 20 radnih dana, onoliko koliko je zakonom propisano, ali i dalje postoji veliki broj ljudi koji godišnji nemaju ili je broj slobodnih dana manji od propisanog.
Letnji meseci su uglavnom rezervisani za godišnje odmore, i to najčešće znači odmor ili putovanje sa istim ciljem. U istraživanju koje smo sproveli došli smo do podataka da godišnji odmor nema 13 % ljudi koji su anketu popunili, zatim da 24% ima oko dve nedelje (10 radnih dana) na raspolaganju, 21% ima oko tri nedelje (15 radnih dana), dok 42% ima onoliko koliko je zakonom propisano (20 radnih dana).

 

Većina nezadovoljna rasporedom korišćenja svojih slobodnih dana
Postojećom situacijom kad su mogućnosti uzimanja godišnjeg u pitanju zadovoljno je 38% ispitanika, 22% nije u potpunosti zadovoljno a razlog tome je što samo parcijalno mogu da koriste svoj godišnji odmor. 40% ljudi apsolutno nije zadovoljno distribucijom svojih slobodnih dana.

Pravo na godišnji odmor koristimo kada nam najviše odgovara međutim ta odluka nije samo na nama. 28% ispitanika godišnji odmor koristi kada to poslodavac smatra za shodno, 30% to radi u dogovoru sa kolegama, 20 % može da bira vreme kada će ga iskoristiti ali ne može uzeti više od dve nedelje slobodnih dana, 13%  ima potpunu slobodu odlučivanja a za 9% odluka je slobodna samo van radne sezone.

 

Većinom je godišnji odmor plaćen, ali ipak svaki četvrti ispitanik nema plaćen godišnji ili u tom periodu dobija samo deo svoje mesečne zarade
S obzirom da su u pitanju slobodni dani i da je verovatnoća da će nas aktivnosti koje činimo u tom periodu koštati, novac je svakako važna stavka a ovu stavku (plaćen godišnji odmor) uključujući i regres, ispunjava 18% ispitanka. 57% ima plaćen godišnji odmor, 13% dobija samo procenat od svoje uobičajene zarade a čak 12% nema plaćen godišnji odmor.

Pokušali smo da saznamo da li se u nedostatku slobodnih dana uzimaju “lažna” bolovanja i kakvi su ulovi u otvaranju istog. Rezultati su sledeći:

 

77% ispitanika mora da donese dokaz o odlasku na bolovanje, dok polovina od ovog procenta ljudi to mora da učini ukoliko je na bolovanju duže od tri radna dana.
Bolovanja mora da dokaže lekarskim uverenjem 35% ispitanika, ukoliko je ono duže od 3 radna dana, a 42 % ispitanika svoje bolovanje dokazuje u svakom slučaju. U 9% slučajeva poslodavci ne proveravaju kada i koliko se ovi dani eksploatišu iako radnici znaju da bi trebalo. 14 % ispitanika ima potpunu slobodu u odluci da li će opravdati svoj izostanak sa posla ili ne.

 

Većina ispitanika ne zloupotrebljava bolovanje, ali ipak skoro svaki peti povremeno uzme lažno bolovanje, pri čemu je odnos muškaraca i žena u tome relativno isti, iako malo češće lažno bolovanje uzimaju muškarci.
Shodno ovome, između 75 i 80% ispitanika na pitanje da li su  ikada zloupotrebili bolovanje se izjasnilo da nikada nije bilo u situaciji da iskoriste bolovanje umesto slobodnog dana, u slučaju svakog desetog  se to veoma retko desilo, dok ostali tj. manjina ispitanika to čine samo kada im je predah neophodan ili kada im je broj dana godišnjeg odmora nedovoljan. U ovoj letnjoj sezoni godišnjih odmora 2008. godine, čak 97% ispitanika nije zloupotrebilo bolovanje. Ukoliko nisu dobili godišnji odmor a slobodni dani su im bili potrebni 1% je odlučilo da ode na bolovanje. A sumi manjoj od jednog procenta pripadaju ispitanici koji nisu hteli da koriste preostali godišnji (0.8%) i oni koji su iskoristili sve dane godišnjeg odmora (0.6%) pa su zbog toga uzeli bolovanje kao zamenu za slobodne dane.

 

Lažno bolovanje se uzima kada su ljudi pod stresom ili radi putovanja, obavljanja privatnih obaveza, odlaska na intervju za drugi posao ili kada postoji konflikt sa poslodavcem
Kao što je do sada već pokazano, velikoj većini pripadaju oni koji bolovanje koriste isključivo kada su bolesni (uključujući i trudničko bolovanje). Drugi razlozi za korišćenje bolovanja su u najvećem broju slučajeva to što je neko od ukućana bolestan (uglavnom su u pitanju deca), nešto manje to čine ljudi koji su pod stresom a mali broj ljudi kao razlog navodi putovanja, privatne obaveze, intervjue za drugi posao, obaveza na fakultetu ili problemi i konflikti sa poslodavcem i drugo.

Ljudi koji povremeno zloupotrebe bolovanje najčešće iskoriste od jednog do četiri radna dana, dok je ređe to puna nedelja ili više od nedelju dana.

 

U 35% slučajeva posledice za ovu zloupotrebu uopšte ne postoje, a 23% ispitanika kaže da može da prođe uz opomenu, ukoliko pretera sa ovim. U ostalim slučajevima  posledice mogu da budu suspenzija, otkaz ili nešto drugo.
Ukoliko ljudi uzimaju lažno bolovanje, uglavnom to rade jednom do dva puta godišnje i kao svoje „opravdanje“ koriste gotovo sve moguće razloge, od bolesti ukućana, stresa ili premora, pa do toga da idu na intervju za drugi posao ili su se napili prethodno veče.

 

Sumirajući ove podatke zanimalo nas je koliko se bolovanja često otvaraju, bez obzira na razlog otvaranja i dobili smo sledeće podatke: samo onda kad je stvarno bolesno – 81% ispitanika, jednom ili dva puta godišnje (baš kad se mora) 15%, tri do četiri puta godišnje 2%, pet ili više puta godišnje - nešto manje od jednog procenta. A kad god im se ukaže prilika na bolovanje ide 1% ispitanih.  

Od onih koji odlaze na bolovanje i kada nisu bolesni, polovina ispitanika na godišnjem nivou uzme svega dan –dva, dok tri do četiri dana uzme otprilike svaki peti ispitanik, celu nedelju uzme oko 16% njih, a 10%  uzima više od nedelju dana. Posledice sa kojima se suočavaju oni koji često odlaze na bolovanje su različite. Čak u 35% slučajeva posledice ne postoje, 23% ispitanika ukoliko preteraju prođu uz opomenu a čak 16% dobija otkaz. U 8% slučajeva kazne su novčane prirode ili u 3% suspenzija sa posla. 15% anketiranih je reklo da su posledice drugačije prirode.

 

O zloupotrebi bolovanja se često uopšte ne priča u firmi, ni među kolegama
Iako smo često spremni da kritikujemo tuđe ponašanje, mnogi od nas ne znaju kakvo je mišljenje ljudi sa kojima radimo o zloupotrebi bolovanja. Među ljudima koji su popunili anketu 9% je onih koji to odobravaju jer i sami to čine, 13% ispitanika o tome razgovara samo sa najbliskijima, 48% ni sa kim o tome ne razgovara a 15% misli da im kolege takvo ponašanje ne odobravaju, ali ni ne prate posebno da li ima zloupotrebe bolovanja, a isti toliki procenat izrazito negoduje zbog zloupotrebe bolovanja.

početak strane

 

Demografski podaci:

Pol	broj	%
Muški	201	39.88
Ženski	303	60.12
ukupno	504

Godine starosti:	broj	%
Od 18 do 25 godina	80	15.87
Od 26 do 30 godina	189	37.50
Od 31 do 35 godina	105	20.83
Od 36 do 40 godina	60	11.90
Od 41 do 45 godina	40	7.94
Od 46 do 55 godina	25	4.96
Preko 55 godina	5	0.99
ukupno	504

Godine staža:	broj	%
Do godinu dana radnog iskustva	50	9.92
1-2 godine radnog iskustva	88	17.46
3-5 godina radnog iskustva	147	29.17
6-10 godina radnog iskustva	99	19.64
Preko 10 godina radnog iskustva	120	23.81
ukupno	504

U kakvoj ste vrsti radnog odnosa:	broj	%
Stalno zaposlen/a	381	75.60
Zaposlen/a na određeno vreme	76	15.08
Samostalni preduzetnik / umetnik	6	1.19
Honorarni rad / freelancer	8	1.59
Radim na crno	33	6.55
ukupno	504

Koju funkciju obavljate na poslu:	broj	%
Pripravnik, ulazna pozicija	22	4.37
Radnik	154	30.56
Radnik - stručnjak	150	29.76
Niži i srednji menadžment	143	28.37
Viši menadžment	35	6.94
ukupno	504

Mesto stanovanja:	broj	%
Beograd sa okolinom	251	49.80
Novi Sad sa okolinom	64	12.70
Niš sa okolinom	21	4.17
Kragujevac sa okolinom	16	3.17
Subotica sa okolinom	22	4.37
Vojvodina - ostala mesta	47	9.33
Centralna Srbija - ostala mesta	27	5.36
Zapadna Srbija - ostala mesta	22	4.37
Istočna Srbija - ostala mesta	11	2.18
Južna Srbija - ostala mesta	11	2.18
Kosovo i Metohija	0	0.00
Izvan Srbije	12	2.38
ukupno	504

početak strane