Otprilike svaki treći ispitanik svoje slobodne dane, ukoliko ne ide ne duži godišnji odmor, nego samo uzima dan ili par dana slobodno (i ukoliko nije reč o hitnim slučajevima koji se ne mogu predvideti ranije), mora da najavi nedelju ili više dana unapred. Od jednog do tri dana unapred, slobodan dan najavljuje 46% anketiranih, a 18% ispitanika ne mora da najavi uzimanje slobodnog dana ili to čini u dogovoru sa kolegama.

Ukoliko ne idu na duži godišnji odmor, nego samo uzimaju dan ili par dana slobodno (i ukoliko nije reč o hitnim slučajevima koji se ne mogu predvideti ranije), 5% ispitanika ne mora da najavi svoju nameru poslodavcu već je dovoljno da ga samo tog dana obavesti da neće doći na posao. 13 % se dogovara sa kolegama unapred pa, ukoliko imaju zamenu, ne moraju da najavljuju uzimanje slobodnih dana unapred. 15% to mora da učini dan unapred, a 31 % dva do tri dana. 36% ispitanika uzimanje slobodnih dana mora da najavi najmanje nedelju dana ranije.

U 33% slučajeva, poslodavci ne odobravaju slobodan dan svojim radnicima za vreme baš svih državnih praznika, dok više od polovine poštuje pravilo da se za državne praznike ne radi. Pri tome neradni praznici se nešto više poštuju u državnim firmama nego u privatnim.

Državni praznici u Srbiji, za koje se ne radi, su Nova godina (1. i 2.januar), Božić (7. januar), Dan državnosti (15. februar), Uskrs (Veliki petak, prvi i drugi dan Uskrsa) i Dan rada (1 i 2. maj).

33% ispitanika se izjasnilo da se kod njih u firmi ne poštuju svi neradni državni praznici, dok 11% isto tako uglavnom radi za državne praznike ali je razlog tome što je delatnost firme / ustanove takva (npr. mediji, medicina..), pri čemu oko polovine njih za praznike radi skraćeno ili po sistemu dežurstva. U 56% slučajeva se poštuju svi državni prazici i radnici ovom prilikom imaju pravo na slobodne dane.

Pri tome, državni praznici se nešto češće neradno slave u državnim firmama (72%) nego u privatnim (56%).

Od ukupno 44% ispitanika koji za državne praznike rade, za svakog petog radnika se obračunava nešto viša cena za rad tokom praznika, dok svi ostali primaju platu baš kao i svakog drugog meseca tj. bez bilo kakvog povećanja.

Osim državnih neradnih dana, zaposleni po zakonu imaju pravo na slobodan dan za sledeće verske praznike: Krsna Slava (za pravoslavne), prvi dan Božića, Veliki petak, prvi i drugi dan Uskrsa (za katolike i druge hrišćanske zajednice), prvi dan Ramazanskog i Kurbanskog bajrama (za muslimane), prvi dan Jom Kipura (za Jevreje).

61 procenat ispitanika ima pravo na slobodan dan tokom verskih praznika koji ne spadaju u državne praznike, a koji im po zakonu pripadaju (npr. katolički Božić, Krsnu Slavu i sl.).

Kada su u pitanju verski praznici koji ne pripadaju kalendaru slobodnih dana kao državni praznici, 12% ispitanika ne može da uzme slobodan dan za ove praznike, dok u 25% slučajeva uzimanje slobodnih dana za verske praznike zavisi od trenutnih okolnosti u firmi. Pri tome, u 2% slučajeva, ukoliko se dogodi da zaposleni tog dana ne mogu biti odsutni sa posla, ovaj dan im se nadoknađuje naknadno. Ipak u 61% slučajeva ispitanici imaju prava na slobodan dan za verske praznike, a koji ne spadaju u zvanično neradne dane.

14% svih ispitanika ima potrebu da uzme poneki dodatni slobodan dan oko verskih i državnih praznika, dok nasuprot tome 39% nikada nema potrebu da uzima dodatne slobodne dane u ovu svrhu.

14% svih ispitanika ima potrebu da uzme poneki dodatni slobodan dan, po sopstvenom izboru, i oko privatnih i državnih praznika, kad god se ukaže zgodna prilika da spoje par slobodnih dana. U 10% slučajeva postoji potreba da se uzme po koji slobodan dan, ali samo oko praznika koji nisu zvanično neradni, npr. Slava, rođendan nekog u porodici, imendan ili drugi praznik. 27% ima potrebu da uzme koji slobodan dan više, ali nije u prilici, dok samo 10% smatra da im je dovoljno to što se neradni dani spajaju u sklopu firme, te nemaju potrebu za „slobodni dan više“. 39% ispitanika nema običaj da uzime dodatan slobodan dan oko praznika.

61% ispitanika ne koristi “spajanje” radnih dana sa praznicima i vikendima, a od onih koji spajaju radne dane, otprilike trećina za to koristi svoje slobodne dane, druga trećina te dane dobija „na poklon“ od firme, a kod ostalih to zavisi od slučaja do slučaja.

Kada su u pitanju praznici koji su blizu jedan drugog i između njih postoji po koji radni dan tek 3% ispitanika koristi svaku priliku da kolektivno „spoji“ neradne dane oko praznika i vikenda. U 7% slučajeva ta praksa postoji, ali samo za novogodišnje i božične praznike, a ovom broju se pridružuje i 5% onih koji spajaju dane i za praznike oko Uskrsa i 1. maja (osim novogodišnjih i Božićnih). U 24 % slučaja se to praktikuje ponekad i zavisi od broja radnih dana i obima posla u firmi u to vreme, a 61% to nikada ne radi.

Računajući samo onaj broj ljudi koji spaja radne dane sa praznicima (39% od svih ispitanika), 38% (od pomenutih 39%) ove dane nadoknađuje svojim slobodnim danima koji su im inače na raspolaganju, 32% te slobodne dane dobija kao poklon od firme, a kod 30% to zavisi od slučaja do slučaja.

Svega 4% ispitanika poklon dobija i za neke druge praznike, osim nove godine, ako ne računamo 8. mart koji kod 14% ispitanika podrazumeva i poklon za dame. Sve u svemu, nova godina se najviše slavi u firmama (trećina ispitanika), a skoro polovina ljudi za novogodišnji poklon očekuje novčani bonus. Ipak, većina zaposlenih za ove praznike ne dobija nikakav poklon.

70% zaposlenih ne dobija poklon za praznike od svoje firme, 12% poklon dobija samo za Novu godinu, a u 14% slučajeva osim poklona za Novu Godinu, poslodavac obraduje ženski deo kolektiva i za 8. mart (i to je nešto češći slučaj u državnim firmama). Retkih 4% ispitanika poklon dobija i za neke druge praznike.

Kada su u pitanju očekivanja zaposlenih vezanih za poklone, računajući samo one koji dobijaju poklon (30% ispitanika), u 43% slučajeva oni očekuju novčane bonuse, a 16% očekuje neki poklon paket (kozmetika, slatkiši, sitni pokloni ili slično). Pokloni koje ispitanici očekuju su u 37 % slučajeva reklamni (kancelarijski) materijal ili nešto što služi za posao, a mali broj ljudi očekuje proslave i večere sa kolektivom ili da poklon biraju sami.

Polovina ispitanika redovno je radila 31. decembra, a skoro 40% je ovu priliku proslavilo uz alkohol na radnom mestu.

Tokom novogodišnjih praznika koje smo sad već ostavili iza sebe 53% ljudi je radilo 31. decembra redovno, dok je skraćeno radno vreme ili dežurstvo bio slučaj kod 31% ispitanika, a 9% nije radilo uopšte taj dan. S obzirom da smo sa sprovođenjem ove ankete počeli pre Nove godine, tačnije u decembru, u to vreme 7% ispitanika nije bilo obavešteno da li će se tog dana raditi u firmi ili ne. Čak 61% ispitanika dan dočeka Nove godine nije proslavilo uz alkohol na radnom mestu. Veoma umereno i to na kraju radnog dana, po koju čašicu je popilo 30% ljudi, a 9% je bilo potpuno slobodno da konzumira alkohol na radnom mestu ovog dana i to je uglavnom bio slučaj kod malih firmi koje imaju do 20 zaposlenih . Privatne firme su se nešto strožije postavile povodom zabrane alkohola na radnom mestu u odnosu na državne.

Deca zaposlenih u 55% slučajeva nisu izostavljena kada je poklon za Novu godinu u pitanju i ovaj procenat ispitanika smatra da je to lepa tradicija koju treba negovati. U slučaju 27% zaposlenih, poslodavac ne praktikuje ovaj običaj a u slučaju 13% ispitanika ponekad iznenadi mališane. Kod 5% ispitanika smo dobili odgovor da niko od zaposlenih još nema decu.

78% ljudi koji su popunili anketu nikada ne dobija 13. platu. 16% je dobija u zavisnosti od poslovanja firme te godine, dok 6% ispitanika 13. platu dobija redovno.

početak strane

Demografski podaci:

početak strane