Arhitekta je osoba koja projektuje i vrši nadzor gradnje objekata svih vrsta, od porodičnih kuća, do hipermarketa, solitera…Osim što projektuje i nadzire, arhitekta mora obratiti pažnju da zadovolji potrebe korisnika i investitora same građevine.Da bi dostigao svoj cilj u zadovoljavanju potreba korisnika, arhitekta mora preći preko nekoliko faza svog projekta. Prva od faza je razgovor sa investitorom i krajnjim korisnikom objekta, koji uključuje razmatranja o vrednost objekta, odnosno raspoloživosti finansijskih sredstava investitora, a zatim o samim idejnim rešenjima objekta. U okviru idejnog rešenja, arhitekta teži da skicira objekat sa svim potrebnim kvalitetima (veličina, oblik, funkcionalnost…). Na osnovu idejnog rešenja se dobijaju prethodni uslovi za projektovanje objekta, u koje se ubrajaju svi urbanistički i komunalni uslovi (voda, struja, grejanje, telefon, gas…). Nakon odobrenih uslova i samog idejnog rešenja pravi se idejni projekat  na osnovu kojeg se dobija dozvola opštinskih organa za izgradnju objekta. Sledi faza glavnog projekta koji sadrži sve podatke o objektu (veličina, oblik, infrastruktura…) i na osnovu kojeg se prijavljuju radovi i nakon kojeg se izvodi izgradnja objekta. Arhitekta u glavnom projektu može predložiti određeni građevinski materijal za izvođenje, kao i da projektuje enterijer i eksterijer objekta, što zavisi od želje krajnjeg korisnika i investitora.

Za izvršavanje svog posla, arhitekta se može služiti klasičnim metodom izrade projekta (uz pomoć papira, olovke, lenjira i rapidografa), mada se u poslednje vreme sve više služi računarom i specijalnim programima za izradu projekta i svih potrebnih proračuna, koji mu umnogome olakšavaju i ubrzavaju rad.

Arhitekta osim što izrađuje projekat, može vršiti nadzor izvođenja projekta u toku izgradnje, kao i vršiti potrebne izmene u projektu tokom gradnje, zavisno od dogovora sa investitorom i korisnikom.

Kako bi mogao svesti svoj projekat u jednu celinu, arhitekta mora uvek biti u bliskom kontaktu sa ljudima koji se bave izradom projekata za instalacije, sa građevinskim inžinjerima koji vrše detaljne proračune za projekte, sa urbanistima koji izrađuju urbanistički projekat koji je deo celokupnog projekta, kao i sa drugim arhitektama specijalizovanim za pojedine oblasti.

Arhitekta svoj posao obavljaju u kancelariji. Najviše vremena provodi u crtanju skica, idejnih rešenja, projekata i u usklađivanju projekta zahtevima korisnika i samih uslova. Neretko, arhitekta obavlja i terenski deo posla, što sa sobom donosi razne nepogodnosti, poput boravka u nečistoj i bučnoj sredini. Sve češći nedostatak posla arhitekti je što većinu vremena provode radeći za računarom, što uzrokuje probleme sa vidom i kičmom. Svi projekti koje izrađuju imaju svoj rok za predaju što često sa sobom donosi i noćni rad tokom krajnjih dana za predaju projekta.

Što se tiče potražnje za kadrovima ovog tipa ona je dobra, kao i odziv, pogotovo ukoliko se ne traži licenca. Traži se VII stepen stručne spreme koji se stiče studiranjem na arhitektonskom fakultetu i studije traju 5 godina, a nakon toga, postoji mogućnost da se nakon jedne godine radnog staža stekne pripravnički staž, a nakon dve godine mogućnost da se polaže državni ispit što je preduslov da bi se dobila licenca kako bi bili samostalni arhitekta.