Neki urednici rade u udobnim, tihim uredima, drugi pak u bučnim sobama punim zvukova kucaćih mašina, kompjuterskih  štampača, glasova svojih saradnika i pisaca koji telefonom prikupljaju informacije.

Situacija na radnom mestu obično je u uskoj vezi s vrstom onoga što se uređuje. Ako su to dnevne novine ili ako je to redakcija neke informativne agencije, radijske ili televizijske stanice, buka, žurba i napetost u pravilu su veće, a pojačavaju se što je bliži rok kad se posao mora završiti. U redakcijama u kojima se pripremaju knjige ili časopisi s ređim terminima izlaska atmosfera je u pravilu mnogo mirnija. Radno vreme urednika takođe zavisi o tome što se objavljuje. Ako radi u novinama, radno je vreme manje predvidivo i slično je radnom vremenu novinara, ako uređuje knjige ili druge publikacije kod kojih rokovi izlaženja nisu strogo određeni, ono je slično radnom vremenu službenika. Ipak, što je rok objavljivanja bliži, to se radi više sati dnevno, pa i noću i vikendom.

Poželjne osobine i kvalifikacije:

Urednik vredi više ako više zna. Uz sposobnost lakog izražavanja – pismenog i usmenog – kreativnost, široku opštu kulturu i specifična znanja vezana uz publikaciju koju uređuje, urednik mora imati i sposobnost da bude kooperativan u ophođenju s ljudima. Urednici moraju biti spretni i strpljivi sa svojim saradnicima, jer neretko moraju nekoga privoleti za neki posao ili ga potstaći da ga napravi onako kako oni žele, i to u roku. To je prilično važno u situacijama kad se posao primiče kraju, pa je sve veća napetost, npr. pri dovrša-vanju novina ili neke emisije. Urednici moraju, često u vrlo kratkom vremenu, donositi mnoge odluke i voditi računa o mnogim pojedinostima istovremeno.

O njihovoj sposobnosti da to čine u bilo kakvim okolnostima zavisi  često i kvalitet posla koji će se obaviti i novac koji će se utrošiti i zaraditi. Zato moraju dobro poznavati ne samo želje publike nego i sve faze rada na nekoj publikaciji, kao i to gde će se posao obaviti najjeftinije i najbolje. Zato, uz ostalo, urednik mora imati i menadžerske sposobnosti, neprestano širiti krug poznanstava i negovati ih. Uza sve to, danas je teško zamisliti na uredničkom poslu nekoga tko ne zna pisati i obrađivati tekst na kompjuteru. Mnogi urednici ovladali su i složenijim postupcima – prelamanjem ili pak opremom za videoprodukciju.

Osposobljavanje i zapošljavanje:

Kod nas nema posebnog obrazovanja za urednike. Korisno je znanje koje se stiče na filozofskim fakultetima ili pak na studijama novinarstva, a poželjno je sve ono što je poželjno za novinare i pisce. Za urednika je najvažnije, međutim, iskustvo, koje se stiče radom u redakciji na poslovima pisaca, urednika i njihovih saradnika. Urednik tako i napreduje – počinje kao pisac ili kao pomoćnik urednika, kao urednik manjeg dela neke publikacije ili jednostavnije rubrike, a s vremenom dobija sve složenije zadatke.

Tražnja za radnicima u ovoj oblasti je osrednja, pojačava se polako u poslednje vreme, ponuda radnika je dobra. Bitniji su radno iskustvo i praktična znanja i veštine od formalnog obrazovanja.