Vreme naših roditelja koje je u tragovima i nas kačilo (onaj malo stariji deo populacije J) imalo je potpuno drugačiji režim poslovanja. Koreni tog poslovanja nicali su u  "zlatnim" 80-tim kada svest o pojedincu, kao nekome ko sam postiže uspeh, gotovo da nije postojala, hijerarhiska lestvica je bila vezana za godine staža (samim tim i iskustvo) i nivo obrazovanja. Penzije su se čekale u istom preduzeću u kom ste počeli svoju karijeru i samim tim promene posla nisu bile ni česta a ni potrebna pojava.

Ne zaboravimo čuvene "mitove i legende" koje nam stariji pričaju o tome kako se nekada dobro zarađivalo i malo radilo i kako je za radno mesto bilo dovoljno da završite željenu školu. Dobar deo ljudi je imao zadovoljavajuće plate i relativno mali obim posla, dok je profesionalno i lično usavršavanje često bilo u drugom planu. Nedostatak tržišne konkurencije, omogućavao je mnogim firmama da održavaju nisku produktivnost i manju ili veću neprofesionalnost u radu.

Šta je privatizacija?

Međutim,došlo je vreme kada je društvene firme počela da okupira privatizacija. Privatizacija je postupak u kome se prodaje većinski deo društvenog i državnog kapitala  a vlasništvo postaje privatno, u posedu jednog ili više ljudi ili kompanija. Samom promenom vlasništva, često dolazi i do većih promena u celokupnom funkcionisanju firme.

A kada dođe do toga da se, umesto unapred poznatih pravila i načela kojima su se generacije vodile, sve u korenu menja, radnici koji su ostali u firmi moraju da se navikavaju na  potpuno nov i drugačiji režim rada.

Koje su moguće promene?

Promene mogu biti veće ili manje, a mogu biti i vrlo velike, što zavisi od stanja u kome je firma koja se privatizuje. Što firma bolje funkcioniše i profitabilna je, verovatnoća je da će biti manje potreba za drastičnim promenama u firmi, mada je često stvarnost upravno suprotna - mnoge državne firme su u vreme prodaje bile u veoma lošem stanju što je zahtevalo njihovo kompletno restruktuiranje.

U tim slučajevima, ako državnu firmu preuzima vlasnik koji ima nameru ozbiljno da vodi preduzeće i unapređuje ga, često se dešava da je taj proces dugoročan i podrazumeva i otpuštanje određenog broja radnika čiji rad nije na adekvatnom nivou ili nije više potreban, zbog uvođenja automatizacije i podizanja produktivnosti firme. Nažalost, ovaj proces može biti bolan za mnoge, ali je uglavnom i neophodan, kako bi firma stala na noge i postala sposobna da se izbori sa tržišnom konkurencijom.

U velikim privatizacijama državnih firmi, ovo uglavnom podrazumeva i definisanje socijalnog programa i davanje mogućnosti određenom broju radnika da svojevoljno u startu napuste firmu, uz određenu materijalnu odštetu, uglavnom vezanu za godine rada u kompaniji. Dakle, to je period u kome svaki zaposleni u firmi koja se privatizuje treba da razmisli šta je za njega bolje - da ode ili ostane, kao i da razmisli da li je u mogućnosti da podnese promene i uvećane zahteve na radu koji će se od njega očekivati ako ostane u firmi. Velike promene uglavnom sa sobom nose period tenzije, mogućeg stresa i veoma intenzivnog rada, ali ako se to sve sprovede kako treba, rezultati mogu da budu odlični kako za nove vlasnike, tako i za sve zaposlene.

A ako ste odlučili da ćete ostati, evo nekih od stvari za koje treba da se pripremite jer je moguće da vas očekuju:

• Promena radnog vremena je jedna od najčešćih, što može da znači da ćete raditi duže tj. da će se stvoriti potreba za prekovremenim ili intenzivnijim radom kako bi se ispunili zamišljeni planovi.
• Međutim, nije sve ni u dužini radnog vremena, nego je mnogo toga i u kvalitetu rada. Naime, sasvim je moguće da će se od zaposlenih očekivati veća produktivnost i kvalitet rada, veća spretnost i brzina u radu, bolji rezultati za isto vreme uloženog rada, što ljudima može nekada da padne i teže od samog prekovremenog rada.
• Vezano za kvalitet i produktivnost rada, sasvim je očekivan i zahtev za novim veštinama i znanjima. S obzirom da je na našim prostorima česta pojava da stranci kupuju domaće kompanije, znanje stranih jezika je najpoželjnije jer će vam ono možda trebati i za komunikaciju sa novim vlasnicima, a možda i klijentima. Ništa manje značajno nije ni znanje rada na računaru koje, kako tehnika i poslovanje napreduje, postaje neophodno, zatim tzv. meke veštine poput komunikacije, prezentacije, timskog rada i sl, kao i usavršavanje u drugih oblastima koje su vezane za vaš rad i podrazumevaju praćenje novih tehnologija, usavršavanja procesa rada i slično.

• Novi vlasnik će možda želeti da restruktuiše firmu i kada su u pitanju vodeće pozicije, pa će se tako možda dogoditi da vas unapredi u neku poziciju ili da vas sa iste "skine" i prepusti je nekom drugom. To je nešto relativno očekivano i ne bi trebalo da vas demorališe, nego upravo suprotno - da vas podstakne da svojim radom i sopstvenim unapređivanjem dokažete da ste zaslužili određenu poziciju.

• Način na koji će novi vlasnik upravljati firmom može da bude potpuno drugačiji od onog na koji ste navikli. Budite spremni na moguće uskraćivanje određenih benificija i/ili optimizaciju korišćenja resursa, veću kontrolu nad dolaženjem na vreme na posao, dugim pauzama na radu, godišnjim odmorima, slobodnim danima i/ili bolovanjima i sve u svemu na „rezanje" neproduktivnog trošenja vremena i troškova koji su iracionalni.

Kako se prilagoditi?

Svakome ko je na jedan način funkcionisao, teško je momentalno prihvatiti i usvojiti nove sisteme rada. Period adaptacije mora da prođe kako bi se svi navikli jedni na druge i kako bi uskladili način na koji će se od sada poslovati. . Ovo je period u kome treba i sebi i drugima da pokažete da ste sposobni da se menjate i unapređujete, jer, setite se, ovo je vreme kada uspevaju samo ljudi i firme koje su u stanju da se brzo prilagođavaju poslovnim uslovima koji su u stalnom kretanju i brzim promenama.

Možda će se od vas zahtevati da maltene kompletno zaboravite svoje radne navike i znanje stičeno u prethodnoj firmi jer novi poslodavac smatra da to više nije primenljivo. Budite svesni da je to jako težak zadatak, pogotovo ako ste dugo sticali te radne navike i šablone rada i razmišljanja. Ali, ako će njihovo odbacivanje i usvajanje novih i boljih navika i znanja biti dobro i za vas i za firmu - onda vredi proći kroz tu muku. Posmatrajte to kao dugoročno ulaganje u sebe.Za početak, poštujte sva ona pravila koja su vam predstavljena, pa ukoliko nešto i ne razumete, slobodno pitajte. Poštujte ljude sa kojim i za koje radite i pokušajte da celu situaciju sagledate iz ugla vašeg poslodavca i videćete da nije lako menjati "svet".

Najbolje bi bilo da vašeg novog poslodavca na početku pitate da vam objasni svoj način i pravila rada i koja očekivanja ima od radnika. Ako imate jasnu sliku šta se od vas očekuje, bolje ćete moći to da izvršavate. Poslovni planovi novog poslodavca mogu puno da vam kažu o njegovim potrebama i o tome šta će od svojih radnika zahtevati. Način na koji je i ranije radio i zahteve koje je imao od radnika mogu biti nauk za unapred. Prema njima možete modifikovati svoje veštine u poslu koji radite ili koji biste potencijalno radili (ukoliko dođe do promena u vašoj radnoj poziciji).

Novog vlasnika shvatite kao novu priliku da se dokažete i krenete ispočetka. Iako je veoma teško da ponovo započnete građenje karijere, da se uklapate u nova pravila i na nove ljude, shvatite to kao priliku za razvoj i napredovanje. Budite strpljivi i pružite šansu i sebi i svom novom poslodavcu. Stalnim ulaganjem ćete nadoknaditi sve što je možda manjkalo u dosadašnjem načinu rada i to će vam omogućiti da ostanete u igri, a možda i da napredujete.