Znao sam da postoji dotični ovlašćeni servis ali nikad nisam bio u njemu. Pošto vozim auto marke koja se servisira u tom servisu a i zaljubljenik sam u dotičnu marku, znao sam puno o tehničkim stvarima. Kod gazde sam se pojavio slučajno, nudeći mu saradnju na nekom sasvim drugom polju. Pošto je čovek kroz priču video da se razumem u marku vozila (inače sam osnivač i administrator foruma koja se bavi tom tematikom), samo me je pitao da li bih voleo da radim na prijemu vozila. Posle godinu dana traženja posla, ovo se desilo sasvim neočekivano...

Ne

Nisam polagao testove već je gazda u neformalnom razgovoru video da se razumem u tematiku i jednostavno me pitao da li hoću da radim.

Ne, pošto u razgovoru sa gazdom nisam ni pomišljao da će da mi ponudi posao.

Nije bilo zvaničnog intervjua.

Odlično, s obzirom da sam došao zbog nekih drugih stvari a dobio sam posao.

Pošto je sve bilo nenadano i neformalno, bio sam obučen kako sam tog jutra izašao iz kuće: farmerice, patike i zimska jakna.

Nije mi postavljao pitanja, više smo pričali o samoj marki automobila i održavanju istog.

Odlično jer sam već dugo u tim vodama iz čiste ljubavi prema toj marki automobila.

Jedino iznenađujuće pitanje je bilo da li bih prihvatio posao.

Ništa.

Pošto sam prihvatio posao, gazda mi je samo rekao da mu se javim posle Nove godine i da dođem da radim.

Engleski jezik kao i odlično poznavanje računara su me doveli tu gde jesam. Posle samo mesec dana sam primljen na neodređeno vreme. I dalje idem redovno na obuke za komunikaciju sa strankama, upoznavanje sa novim modelima i konstantno učim nešto novo. Uglavnom, prezadovoljan sam jer sam spojio posao i zadovoljstvo, a mislim da za čoveka nema lepše stvari nego kad radi ono što voli.