U želji da otkrijemo koliko slobodnog vremena zaposleni imaju, kako ga najčešće koriste i na šta ga najrađe troše, pokrenuli smo istraživanje u kojem su učestvovale 1572 zaposlene osobe.
Koliko vremena posao stvarno oduzima zaposlenima?
Najveći broj ispitanika provodi od 41 do 50 sati nedeljno na poslu, manje od 40 sati nedeljno na poslu provodi 31% ispitanika, dok čak 21% provodi i više od 51 sat.
Čak 69% ispitanih posao „nosi“ kući, od kojih ipak otprilike polovina ljudi to radi retko, a ostali povremeno ili često. Svega 31% učesnika u istraživanju pravi jasnu granicu između slobodnog i radnog vremena.
Osim toga što se posao fizički donosi kući, čak 94% učesnika u istraživanju posao nose i u svojim mislima kući, od kojih više od pola to radi jako često.
Ovo razmišljanje o poslu je za 37% ispitanih izuzetno opterećujuće, dok 51% kaže da ih to generalno opterećuje, ali da je podnošljivo. Ipak, 12% onih koji o svom poslu razmišljaju i nakon završetka radnog vremena to radi sa prijatnim osećanjima. Svega 6% ne razmišlja o svom poslu i nakon završetka radnog vremena.
U slobodno vreme porodica je na prvom mestu
Učesnicima u istraživanju smo postavili dva vrlo slična pitanja: „Na šta najviše trošite svoje slobodno vreme?“ i „Na šta najrađe trošite svoje slobodno vreme“. Kako bismo dobili najrelevantnije rezultate, ponudili smo ispitanicima nekoliko stavki koje su mogli vrednovati ocenama od 1 (najmanje/nerado) do 5 (najviše/narađe) i u obe kategorije je na prvom mestu provođenje vremena sa porodicom.
R.b.
Najviše vremena se troši na:
Prosečna ocena:
Vreme se najrađe troši na:
Prosečna ocena:
1.
porodica
3,65
porodica
4,24
2.
bračni/ljubavni partner
3,49
bračni/ljubavni partner
4,20
3.
kućni poslovi
2,89
prijatelji
3,92
4.
odmaranje
2,83
odmaranje
3,64
5.
prijatelji
2,79
hobiji
3,53
6.
lično usavršavanje
2,38
lično usavršavanje
3,36
7.
hobiji
2,30
honorarni posao
2,08
8.
dovršavanje poslovnih obaveza
2,08
kućni poslovi
2,06
9.
honorarni posao
1,57
dovršavanje poslovnih obaveza
1,59
Da li se prijateljstva očuvaju i nakon zaposlenja?
Ovo, reklo bi se, u velikoj meri zavisi od osobe do osobe. Približno svaki treći ispitanik (32%) je uspeo da sačuva stara prijateljstva i nakon zaposlenja, odnosno i pored svih obaveza koje posao nosi, dok je oko polovine njih koji su u tome uspeli, sklopilo i nova prijateljstva. 38% se udaljilo od nekih prijatelja, ali je našlo i nove. Loš uticaj manjka vremena na prijateljstva osetilo je 26% ispitanih koji su se udaljili od nekih prijatelja, a 4% se, u ovom pogledu, potpuno izolovalo otkako se zaposlilo.
Da li zaposlenje može negativno da utiče na ljubavne veze?
Prema iskustvima učesnika u istraživanju, u 56% slučajeva, da, posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, ali generalno ne previše. Od tih 56% slučajeva, kod svakog petog je taj uticaj bio veliki, kod više od polovine je posao samo donekle bio negativan uticaj, a kod više od četvrtine taj uticaj je bio skoro neprimetan. Kod 38% učesnika u istraživanju posao uopšte nije uticao na njihove ljubavne veze, a u 4% slučajeva, posao je imao pozitivan uticaj.
Imaju li zaposleni vremena za hobije i druga lična interesovanja?
Da, čak 69% ispitanika ima vremena za hobije i druga lična interesovanja, od kojih je većina rekla da je to ipak u manjoj meri nego kada nisu bili zaposleni. 26% ipak nema vremena za to, a 5% nema ni želju da se bavi nekim hobijem.
Kad bi bar dan bio malo duži...
U želji da otkrijemo da li je dan od 24 sata dovoljno dugačak za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi i da vidimo koliko bi to sati bilo idealno da je dan duži, došli smo do sledećih informacija:
77% ispitanika želi da dan bude duži od 24 sata
najpoželjniji „produžetak“ dana bi bio otprilike između tri i pet sati
najčešći uzrok potrebi za dužim danom nije prekovremeni rad, već želja za više privatnog vremena (45% ispitanih), a na drugom mestu je posao koji odnosi dosta više vremena nego što bi trebalo (45%)
Prema rezultatima istraživanja, 28% muškarca provede više od 50 sati nedeljno na poslu dok je taj procenat daleko manji kod žena i iznosi 16%.
Svaki peti muškarac jako često nosi posao kući, dok to radi tek svaka 7. žena. Ipak, iako svoje poslovne obaveze ne nose kući, ženama je veće opterećenje kada razmišljaju o poslu nakon radnog vremena.
Zanimljivo je da su žene otvorenije za sklapanje novih prijateljstava pa je čak 59% učesnica u istraživanju stvaralo nove prijatelje otkako su se zaposlile, makar to značilo i udaljavanje od starih prijatelja, dok je taj procenat kod muškaraca nešto manji i iznosi 51%.
To što muškarci uopšteno više vremena posvećuju poslu, može biti jedan od uzroka njihovoj težnji da manje vremena (u odnosu na žene) posvete spremanju po kući, a više na hobije, odmaranje i na ljubavni život.
Uočljivo je i da žene u većoj meri provode vreme u obavljanju kućnih poslova, kao i sa svojom porodicom i prijateljima, i rađe ovim poslednjim stvarima posvećuju vreme u odnosu na muškarce. Interesantno je i to da žene više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.
Na šta se najviše, a na šta najrađe, troši slobodno vreme prema polu ispitanika:
Reklo bi se da najmanje slobodnog vremena i/ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni dvadesetčetvorosatnom dužinom dana i želeli bi da imaju više vremena za svoje svakodnevne obaveze.
U skladu sa tim da osobe starosti od 26 do 40 godina najviše čeznu za dodadnih nekoliko sati tokom dana, može da se primeti i da ta kategorija ispitanika najmanje (u odnosu na ostale) ima vremena za lično usavršavanje i hobije.
Prema odgovorima na pitanje „Na šta najviše trošite svoje vreme?“ sasvim se jasno mogu videti razlike prema starosti ispitanika. Vrlo je uočljivo da porodica prvo mesto zauzima tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zanimljivo je i da se tek od 31. godina češće slobodno vreme troši na kućne poslove.
Jedno od razočaravajućih zaključaka do kojeg se može doći na osnovu rezultata istraživanja jeste podatak da, kako starimo, sve manje vremena imamo za odmaranje i prijatelje. Interesantno je i to da osobe starije od 55 godina radije i više, u odnosu na ostale ispitanike, troše svoje vreme na hobije i lično usavršavanje.
Da, što je moglo i da se očekuje. Ispitanici koji su u ozbiljnoj vezi/braku, shodno tome, najviše vremena troše na svog ljubavnog partnera, a reklo bi se da je to „na štetu“ vremena za odmor, prijatelje, lično usavršavanje i hobije. Ipak, na ljubavnog partnera i najrađe troše svoje slobodno vreme.
Na šta se najviše, a na šta najrađe, troši slobodno vreme prema ljubavnom statusu:
Jedno od interesantnih otkrića je da je svaka četvrta osoba, koja nije u ozbiljnoj vezi/braku, uspela da očuva stara prijateljstva i da pritom stvori i nove prijatelje otkako je zaposlena, dok to uspeva tek svakoj sedmoj osobi koja je u ozbiljnoj vezi/braku.
Zanimljivo je otkriće je da 35% ispitanih koji su roditelji pravi jasnu razliku između slobodnog i radnog vremena i ne nosi posao kući, dok to radi svega 28% ispitanika koji nemaju decu. Osim toga, osobe koje imaju decu u manjoj meri su uspele da očuvaju stara prijateljstva i sklope nova kada se zaposle.
Ono što je bilo i očekivano, roditelji se trude da što više vremena odvoje za svoju porodicu, stoga 95% osoba sa decom može posle posla da odvoji vreme za svoju porodicu, a to radi svega 85% osoba koje nemaju decu.
Svakako, roditelji najviše vremena troše na svoju porodicu, a to je upravo ono na šta najrađe i troše svoje vreme.
Na šta najviše, a na šta najrađe, troše slobodno vreme zaposleni koji imaju deci i oni koji nemaju:
Da, u određenoj meri. Naime, ova razlika je najizraženija kod samostalnih preduzetnika / umetnika koji, za razliku od ostalih ispitanika, vrlo malo vremena provode radeći kućne poslove. Ako ste pomislili da se umesto toga odmaraju, pogrešili ste, jer su i u pogledu korišćenja vremena za odmor daleko od proseka. Naime, oni toliko vremena koliko koriste za odmor, koriste i za dovršavanje poslovnih obaveza.
Dovršavanju poslovnih obaveza u slobodno vreme se, u većoj meru u odnosu na ostale ispitanike, posvećuju i honorarni radnici.
Na šta se najviše, a na šta najrađe, troši slobodno vreme prema radnom statusu:
Da, i to u velikoj meri. Naime, čak 29% zaposlenih u višem menadžmentu provodi više od 50 sati nedeljno na poslu, dok toliko vremena nedeljno na poslu provede 23% zaposlenih u nižem i srednjem menadžmentu, 19% radnika i radnika-stručnjaka i 8% pripravnika.
Čak 43% zaposlenih na operativnoj poziciji radnika može da napravi jasnu granicu između slobodnog i radnog vremena, dok to polazi za rukom 35% pripravnika, 29% radnika-stručnjaka, 23% zaposlenih u nižem, srednjem i višem menadžmentu.
Na šta se najviše, a na šta najrađe, troši slobodno vreme prema nivou radne pozicije:
|
|
|
Pretražite oglase za posao
Pronađite odgovarajuće konkurse za posao. Srećno! Kratki konkursiStudentski, niskokvalifikovani i sezonski posloviOglasi NSZOglasi Nacionalne službe za zapošljavanje
Prijavite se
"Već ste registrovani?"
unesite svoju biografiju u Infostudovu bazu
Poslovni profili poslodavaca, sa osnovnim informacijama o delatnosti kompanije, njihovoj kadrovskoj politici i politici zapošljavanja.HR agencijeUpoznajte se sa principom rada HR agencija putem njihovih profila.ZadrugeLista studentskih i omladinskih zadruga
Prekvalifikacije i zanatiUpišite neki zanat, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i tako osvežite svoje znanje, a u isto vreme stvorite veće mogućnosti za zaposlenje.
Upišite postdiplomske studije i unapredite svoje znanje, a diplomom sebi obezbedite veće mogućnosti za zaposlenje.
Najveći broj ispitanika provodi od 41 do 50 sati nedeljno na poslu, manje od 40 sati nedeljno na poslu provodi 31% ispitanika, dok čak 21% provodi i više od 51 sat.
Ko više vremena posvećuje poslu, muškarci ili žene, i kako to utiče na njihovo slobodno vreme? 
