Kako napisati punomoćje

Punomoćje predstavlja pravni odnos između vlastodavca i punomoćnika kojim se punomoćnik obavezuje da, uz naknadu ili besplatno, u ime i za račun vlastodavca, preduzima određene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca.

Prilikom sastavljanja punomoćja treba uvek obratiti pažnju na nekoliko stvari, najpre treba navesti podatke o licu koje daje punomoć, zatim navesti podatke o licu kojem se daje punomoć i na kraju se navodi i opisuje posao koji ovlašćeno lice treba da učini u ime i za račun davaoca punomoćja. Uvek treba konsultovati i pravno ili fizičko lice kojem se punomoćje prezentuje jer upravo to lice može zahtevati neke posebne uslove i forme ovlašćenja bez čije ispunjenosti neće ni prihvatiti vaše punomoćje.

Punomoćje predstavlja jednostranu izjavu volje - ovlašćenje za zastupanje za koji u principu nije naročito bitna forma, međutim forma propisana zakonom za neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

To praktično znači da, ukoliko punomoć prati ugovor za koji je zakon propisao da mora biti u pismenoj formi i overen u sudu (pr. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti), i punomoć mora biti u pismenoj formi i, takođe, mora biti overena u sudu. Overa ovakvog punomoćja nije naročito skupa, ali konkretna vrednost zavisi od organa u kojem je overavate, mada i među istim organima u različitim opštinama postoji različita praksa oko utvrđivanja naknade za overu punomoćja.

Punomoćje može biti opšte i specijalno. Opšte punomoćje se daje radi obavljanja poslova koji spadaju u redovno poslovanje davaoca punomoćja. Specijalizovano se daje za obavljanje poslova koji ne spadaju u redovno poslovanje davaoca punomoćja, s tim što je za svaki poseban slučaj preuzimanja menične obaveze, zaključivanja ugovora o jemstvu, o poravnanju, o izbranom sudu, kao i odricanje od nekog prava bez naknade, potrebno posebno ovlašćenje za svaki pojedinačan slučaj.

Vlastodavac ima pravo da, u svakom momentu, suzi ili u potpunosti opozove prava punomoćnika, čak i u slučaju da se u punomoćju odrekao svog prava na to i to može da učini izjavom bez posebne forme (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).

Vlastodavac ima pravo da traži odštetu od punomoćnika ukoliko je ovaj prekoračio svoja ovlaštenja i time naneo materijalnu ili nematerijalnu štetu vlastodavcu. Međutim, ukoliko je ova šteta nastala nakon sužavanja ili opozivanja prava punomoćnika, o kojim on nije bio obavešten, vlastodavac nema pravo na odštetu (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).

Punomoćnikova ovlašćenja su jasno definisana i on ne sme da ih prekorači. Osim toga, u slučaju kada se daje specijalno punomoćje, kako bi punomoćnik imao pravo da obavlja određene pravne poslove za vlastodavca potrebno je da dobije posebno ovlašćenje za svaki pojedini slučaj. Ti pravni poslovi su: preuzimanje menične obaveze, zaključivanje ugovora o jemstvu, o poravnanju, o izabranom sudu, kao i odricanje nekog prava bez naknade (Zakon o obligacionim odnosima, član 91).

Ukoliko vlastodavac suzi ili opozove punomoćje i time povredi ugovor o nalogu, ugovor o delu ili neki drugi ugovor, punomoćnik ima pravo na naknadu za nastalu štetu (Zakon o obligacionim odnosima, član 92).