Karijerno vođenje za zaposlene osobe

Karijerno vođenje uključuje različite usluge i aktivnosti koje pomažu osobi da lakše donese odluke vezane za izbor edukacija, kurseva, promene posla, stručnog usavršavanja i uopšte, upravljanja svojom karijerom.

Ovaj vid usmeravanja vrše stručnjaci, najčešće poslovni psiholozi, a ono se odvija u formi savetovanja, stručne podrške, pravljenja plana profesionalnog razvoja, ispitivanja potreba za obukom/usavršavanjem određene osobe, razvijanjem samosvesti o ličnim mogućnostima, prilikama u poslovnom okruženju i sl.

U skladu sa nivoom profesionalnog razvoja osobe, može se razlikovati i sadržaj i obim usluga u okviru karijernog vođenja. Da bi se izbeglo "lutanje" pri izboru mnogobrojnih kurseva, seminara i treninga koji se nude, potrebno je dobro razmisliti i pre svega, napraviti svoj lični plan profesionalnog razvoja. U ovoj aktivnosti može mnogo pomoći podrška poslovnog psihologa, usluga koju pružaju različite psihološke agencije.

Profesionalni razvoj zaposlenih i napredovanje u okviru kompanije danas je specifičniji i kompleksniji zadatak nego ikada ranije. Promene u kompaniji su svakodnevne, pred zaposlene se stavljaju novi i različiti zadaci, mnogo je izazova na koje treba odgovoriti. Osim tehničkih znanja koja se stiču obrazovanjem ili radnim iskustvom u određenom zanimanju, uspeh u poslu zahteva i druge veštine i umeća koja su sadržana u tzv. interpersonalnim sposobnostima. Interpersonalne sposobnosti podrazumevaju način na koji zaposleni predstavljaju sebe i svoje profesionalne veštine drugima i umeće sa kojim se uklapaju u radnu sredinu i radne obaveze. One su zasnovane na uspešnoj komunikaciji i adekvatnom radnom ponašanju i mogu se velikim delom unaprediti i usavršiti. Razvijene interpersonalne veštine danas su presudne za adekvatno radno funkcionisanje i napredovanje u okviru kompanije.

Osobe koje su uspešne u svom poslu, koje su u profesionalnoj ekspanziji i koje imaju želju da karijerno napreduju trebalo bi da usavršavaju veštine vezane za komunikaciju, timski rad, donošenje odluka, upravljanje vremenom, stresom i sl. Kod ovih osoba svakako se podrazumeva da tečno vladaju bar jednim stranim jezikom, kao i da odlično poznaju rad na računaru. Osim toga, aktivno praćenje struke, inoviranje znanja i veština vezanih za posao svakako je imperativ svakog karijernog napredovanja.

Radno demotivisane osobe, kojima je posao postao opterećenje (bez želje za promenom posla)

Ova grupa zaposlenih ima veliki rizik da razvije izražene simptome stresa, psihičke i fizičke iscrpljenosti, da upada u konflikte na poslu ili da pokazuje izrazitu neuspešnost u izvršavanju radnih zadataka. U tom pravcu, odgovornost je donekle podeljena i usmerena i ka poslodavcu i ka konkretnoj osobi. Poslodavac, ukoliko je dovoljno zainteresovan za svoje zaposlene, može i treba da primeti njihov pad radne motivacije, radnog entuzijazma i radne efikasnosti i u tom pravcu da preduzme određene korake. Sa druge strane, svako od nas zna i ima uvid u svoj stav i odnos prema poslu, pa u tom smislu i odgovornost da ovlada nezadovoljavajućim radnim situacijama. Obuke koje se preporučuju za ovu grupu zaposlenih odnose se na upravljanje stresom i prevenciju sagorevanja na poslu, prevencije konfliktnih situacija i upravljanje konfliktima na poslu, razvijanje radne motivacije...kao i pomoć psihologa vezanu za izlistavanje ličnih prioriteta i analiziranje fokusa problema nezadovoljstva koji često može samo prividno biti lociran u radnom okruženju.

Osobe koje su nezadovoljne aktuelnim poslom i koje žele da ga promene

Osnovna preporuka za zaposlene koji se suočavaju sa ovom situacijom jeste analiza i dobro preispitivanje razloga i želje za promenom aktuelnog posla. Za mnoga naša lična nezadovoljstva skloni smo da uzroke tražimo u poslu koji nam ne odgovara iz nekog razloga ili koji nas ne motiviše i ne ispunjava na način na koji je to bilo ranije.

Kada se isti posao radi iz godine u godinu, bez obzira na druge okolnosti, prirodno je očekivati pojavu umora ili zasićenja. Međutim, ukoliko zaposleni posle svakog vikenda, godišnjeg odmora ili drugih prijatnih događaja koji stimulišu i telo i duh, i dalje na posao odlazi sa istim mučnim osećajem, ukoliko pravi velike greške u radu, oseća da ne pripada radnom okruženju i kolektivu i slično, odluka da se promeni posao ima dovoljno argumenata da bude ispravna odluka.

U ovim situacijama preporučuje se svakako konsultovanje sa poslovnim psihologom oko novog profesionalnog izbora, a potom, u skladu sa preporukom i potraga za kursevima i školovanjem formalnog ili neformalnog tipa. Ukoliko se radi o zanimanju koje se dosta razlikuje od prethodnog zanimanja koje je osoba obavljala, biće duži i period sticanja određenih znanja i veština potrebnih za "novo" zanimanje. Ukoliko prekvalifikacija podrazumeva tek preusmeravanje na posao koji je sličan prethodnom, znanja i veštine iz starog zanimanja mogu vrlo pomoći i u velikoj meri skratiti obuku i školovanje za novo zanimanje.

U današnjim okolnostima male ponude poslova, prekvalifikacija treba da bude posebno ozbiljno shvaćena, a u izbor adekvatne prekvalifikacije treba svakako uključiti i informaciju o aktuelnom stanju na tržištu rada.