Osobe sa invaliditetom na tržištu rada

Kada se pomene izraz osobe sa invaliditetom, skloni smo da pomislimo da je reč o ljudima koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme koji ih vrlo ograničavaju u svakodnevnom životu i radu. Uobičajene predstave vezane za izraz osoba sa invaliditetom su ljudi vezani za invalidska kolica, ljudi koji su teško pokretni, bez jednog ili više ekstremiteta itd.

Međutim, izraz osobe sa invaliditetom ima donekle drugačije značenje u kontekstu tržišta rada i Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom donetog 2009. godine. U ovom proširenom značenju, osoba sa invaliditetom je svaka osoba koja je radno sposobna, a koja ima određene zdravstvene poteškoće koje je ograničavaju u nekoj meri i utiču na kvalitet njenog rada i sposobnost obavljanja posla .

Pomenuti Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uticao je na mogućnosti zaposlenja osoba sa invaliditetom. Po ovom Zakonu, poslodavac ima obavezu da shodno ukupnom broju svojih zaposlenih, zaposli i određeni broj osoba sa invaliditetom. Radnim angažovanjem osobe sa invaliditetom poslodavac ispunjava svoju zakonsku obavezu.

Ako procenjujete da vaše zdravstveno stanje umanjuje kvalitet vašeg rada, ako smatrate da više ne možete svoj posao da obavljate jednako kvalitetno kao ranije, svesni ste da postoje određene aktivnosti u okviru posla koje uopšte ne možete da radite, ako ste često na bolovanju zbog zahteva posla i sl, onda je postupak procene radne sposobnosti radi utvrđivanja umanjenja radne sposobnosti korak koji biste trebali preduzeti.

 Postojeća zdravstvena dokumenta predstavljaju: specijalističke nalaze u kojima se konstatuje stepen telesnog ili mentalnog oštećenja, kao i rešenja Fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Praksa pokazuje da su nezaposlena lica koja imaju određene zdravstvene poteškoće često vrlo ubeđena da njihovi postojeći zdravstveni dokumenti -nalazi, otpusne liste, rešenja itd, dovoljno govore u prilog njihove umenjene radne sposobnosti.

Naravno, svako od nas vrlo subjektivno zna koliko ga određena bolest ili zdravstveni deficit ograničava u određenim poslovima. Ovu vrstu poteškoća i sprečenosti za rad zaista mogu argumentovati i specijalistički nalazi lekara, rešenja Fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje itd. Međutim, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom donet 2009. godine drugačije tumači umanjenje radne sposobnosti, te ovi, pomenuti dokumenti najčešće nisu dovoljni da biste „ušli" u bazu podataka o osobama sa invaliditetom Nacionalne Službe za zapošljavanje i bili preporučeni poslodavcu za posao.

Upotrebljivost dokumenata koje imate najbolje će proveriti savetnik za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. No, osnovni kriterijum upotrebljivosti vašeg dokumenta koji možete i sami primeniti može biti postojanje/nepostojanje formulacije o neophodnosti revizije, ponovne kontrole i procene vašeg stanja u nekom narednom periodu. Ukoliko na bilo kom vašem zdravstvenom dokumentu postoji formulacija poput ove, formulacija koja govori da je nakon izvesnog perioda neophodno ponovo proveriti i utvrditi vaš zdravstveni status, vaši dokumenti neće biti prihvaćeni od strane Nacionalne Službe za zapošljavanje.

U tom smislu, da biste „ušli" u bazu podataka o osobama sa invaliditetom i bili preporučeni poslodavcu za radno angažovanje potrebno je da podnesete zahtev za procenu radne sposobnosti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tek po završetku procene radne sposobnosti i dobijanja kategorije umanjenja radne sposobnosti stičete zvaničan status osoba sa invaliditetom na tržištu rada i time aktuelno poboljšavate svoj status na tržištu rada.

I da zaključimo... Da biste izbegli razočaranja, nezadovoljstva i mučno proveravanje upotrebljivosti vaših dokumenata, savetujemo vam da dođete kod savetnika za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji će utvrditi valjanost vaših dokumenata i dati vam smernice o daljem postupku procene radne sposobnosti.

Nacionalna Služba za zapošljavanje je nosilac procesa procene radne sposobnosti i samo ovoj instituciji možete podneti zahtev za procenu radne sposobnosti. Zahtev se podnosi lično u najbližoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, a nakon podnesenog zahteva za procenu radne sposobnosti, potrebno je priložiti još i sledeću dokumentaciju:

I Medicinska dokumentacija

Obratite se vašem izabranom lekaru u nadležnom Domu zdravlja, koji će vas uputiti na potrebne dijagnostičke preglede. Izabrani lekar Doma zdravlja će na obrascu popuniti predlog za utvrđivanje invalidnosti. Nalaz psihologa takođe se dobija iz Doma zdravlja.

Da biste dokumentovali vaše zdravstveno stanje potrebne su vam i otpusne liste sa podacima o nalazima i izvršenim pregledima, specijalistički nalazi (ne stariji od 6 meseci) na propisanim obrascima, dijagnostički testovi i laboratorijski nalazi (ukoliko se proceni da su neophodni).

II Druga neophodna dokumentacija uključuje: isprave o ostvarivanju pojedinih prava ako ste korisnik (uverenje o ostvarivanju prava po osnovu socijalne zaštite), rešenje o statusu osobe sa invaliditetom (ukoliko ga posedujete) I dokaz o stručnoj spremi ili radnom iskustvu (kopija diplome ili kopija radne knjižice)

III Ako ste zaposleni, uz gore navedenu dokumentaciju potrebno je dostaviti i:

1. Opis posla koji obavljate i predlog poslova koji bi prema predlogu poslodavca mogli da obavljate
2. Dokaz o izmirenju troškova procene radne sposobnosti (dostavlja se najkasnije do dana vršenja ocene radne sposobnosti)

Nakon podnošenja sve potrebne dokumentacije, potrebno je da sačekate termin za razgovor sa savetnikom Nacionalne službe za zapošljavanje. Svrha ovog razgovora je sticanje uvida u vaše zdravstveno stanje, socijalne, porodične i druge okolnosti koje su od značaja savetniku kako bi što adekvatnije mogao da vas uputi poslodavcu koji ima potrebu za određenim profilom radnika. Tokom razgovora savetnik popunjava tzv. Socijalnu anketu u koju se upisuju vaši podaci, a sam razgovor traje oko 45 minuta.

Između ostalog, ovaj razgovor je i prilika da sa savetnikom analizirate i razmišljate o svim mogućim poslovima i pozicijama koje biste mogli obavljati shodno vašem zdravstvenom stanju. Nakon završenog razgovora i popunjene Socijalne ankete, sledeći korak je vaše obaveštavanje o terminu za izlazak na komisiju za procenu radne sposobnosti.

Ocenu radne sposobnosti vrši komisija koju čine: lekar veštak Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavnje. Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti.

Na osnovu Nalaza, mišljenja i ocene komisije koja je vršila ocenu radne sposobnosti, Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja, donosi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Sa ovim Rešenjem, dodeljenom ocenom (ocena se kreće od 1-3 ) koja govori o Vašem stepenu umanjene radne sposobnosti i preporukom o konkretnim poslovima koje možete obavljati, stičete veće mogućnosti da budete radno angažovani, kao i da poslodavac uvaži vaše zdravstvene mogućnosti u kontekstu posla/pozicije za koju vas angažuje.

Procena radne sposobnosti je proces koji traje. U zavisnosti od vaše brzine pribavljanja dokumentacije, raspoloživosti savetnika u NSZ i članova komisije za procenu, proces može trajati i do nekoliko meseci. Ovaj proces, osim strpljenja zahteva i određena novčana ulaganja koja se kreću i do 10 000 dinara, opet u zavisnosti od toga da li čekate da dokumentaciju dobijete iz Doma zdravlja ili želite da je brže nabavite putem pregleda u privatnim medicinskim ordinacijama.

Posedovanje Rešenja o utvrđenom stepenu umanjenja radne sposobnosti utiče na mogućnost zapošljavanja, posebno u okolnostima obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom koju poslodavcima nameće Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. No, ne treba zaboraviti okolnosti koje danas prate tržište rada, a koje su pre svega vezane za slabu ponudu poslova. Ova činjenica otežava zapošljavanje svih kategorija nezaposlenih lica, pa tako i osoba sa invaliditetom.

Osim toga, poslodavci često obavezu zapošljavanja određenog broja osoba sa invaliditetom rešavaju tako što među svojim već zaposlenim radnicima traže i upućuju na procenu radne sposobnosti one koji imaju određene zdravstvene teškoće. U ovim okolnostima, poslodavci potpuno zaobilaze usluge posredovanja u zapošljavanju od strane Nacionalne Službe za zapošljavanje.

Ukoliko poslodavac iz redova svojih zaposlenih radnika/ca uputi lice na procenu radne sposobnosti, postupak procene radne sposobnosti je potpuno isti kao i u prethodno opisanim slučajevima. Zahtev za procenu podnosi se lično, faze postupka su iste, jedino troškove procene radne sposobnosti najčešće snosi poslodavac.

Dobijanje Rešenja o utvrđenom stepenu umanjenja radne sposobnosti za radnika/ca koji je već zaposlen znači jasno utvrđivanje poslova koji se mogu obavljati, odnosno, znači zaštitu od poslova koji nisu preporučljivi s obzirom na zdravstveni status osobe. U okolnostima kriza i previranja u privredi, kao i čestog otpuštanja radnika, Rešenje o utvrđenom stepenu umanjenja radne sposobnosti ponekad je i „sredstvo zaštite" od mogućeg otkaza.