Pogled u sopstvene motive za pokretanje posla

U okviru prethodnog saveta Uvod u preduzetništvo govorili smo o potrebama koje stoje u osnovi ideje o pokretanju sopstvenog posla

Kratko zajedno razmotriti izbor koji ste napravili. Ali pre toga je važno napomenuti da nijedan od motivatora nije bolji, niti gori od ostalih. Takođe, nijedan od njih sam po sebi vam ne može obezbediti uspeh u poslu u koji ćete možda ući. Uspeh je ipak rezultat dejstva velikog broja faktora, od kojih je samo neke moguće predvideti. U svakom slučaju, vaš motivator će igrati značajnu ulogu u svemu što ćete preuzimati u svom novom poslu. Najčešće je reč o nekom od sledećih motivatora:

Ako je vaš izbor motivator pod brojem 1, pridružili ste se velikom broju onih koji se upravo iz tog razloga opredeljuju da započnu vlastiti posao. Mnogi stručnjaci smatraju da bez ovog motivatora nema ni preduzetništva, ili, drugim rečima, da je baš on jedan od znakova da u vama „čuči" preduzetnik. Situacija u kojoj ste sam svoj gazda višestruko je inspirativna i podsticajna. Za mnoge od nas ona predstavlja trajni san i ideju sreće. Ne polagati računa nikome, pogotovo onima za koje ponekad osećamo da znaju i mogu manje od nas, imati priliku da ostvarimo neke svoje zamisli i ideje upravo onakve kakve su, sve to deluje kao poput prave motivacione injekcije.

Sa druge strane, ne biste smeli da dozvolite da se stvarno dogodi ono što se sa ovim motivatorom relativno lako i često događa, a to je da se suviše osamite ili da na sebe gledate kao na „usamljenog jahača". Jedno od pravila u uspešnom preduzetništvu je da, ma kako oslonjen na sopstvene snage, niko nije uspeo sam. Baš naprotiv, najuspešniji su oni preduzetnici koji su razvili pouzdanu mrežu oslonaca i koji su spremni da iskoriste podršku koju im ona pruža. I to što više, to bolje. I najuspešniji među njima, od prvog do poslednjeg, činili su greške, prihvatali pomoć i učili kako su napredovali, ili da kažemo to još tačnije, napredovali onako kako su učili.

Mnoge od nas pokreće želja da utvrdimo koliko su ostvarive ili isplative ideje o kojima često razmišljamo, da vidimo mogu li se ideje koje nama „ne daju mira" zaista i ostvariti. Ako ste se opredelili za stavku 2, nalazite se i među mnogima koji shvataju da, zbog posla koji obavljaju, propuštaju da realizuju neke od potencijalno sjajnih ideja i da one polako blede i padaju u zaborav. Ponekad za to krivimo okolnosti, ponekad čak i druge osobe, bilo one koje su nam bliske ili koje nisu. Posebnost ovog motivatora je što doprinosi da izađemo iz položaja u kome nam se život dešava, prestajemo da se prema njemu odnosimo kao nečem neminovnom, preduzimamo inicijativu i preuzimamo odgovornost. Veoma moćan pokretač!

Ne zaboravite i ne propustite, međutim, da se osvrnete oko sebe i obratite pažnju i na ideje drugih, jer ćete u njima možda prepoznati i po neku svoju. Takođe, motrite na one pokazatelje koji mogu da vam pomognu da uočite kolike su stvarne mogućnosti da ih plasirate i ostvarite na realnom tržištu. Upamtite, tragajte za novim idejama, pre svega, naravno, u sebi, ali i oko sebe, gradite ih s početka što jednostavnije, krenite manjim koracima i ne odustajte čak i ako treba da pokušavate iznova i iznova.

Jedan od glavnih pokretača naših poteza i potrebe za promenama je želja da unapredimo svoj život u celini ili neki njegov važan aspekt. Oni koji su se opredelili za stavku 3 spadaju među ljude kojima je ovo glavni motivator. To je posebno značajan pokretač i motivator u ovim našim uslovima u kojima smo tokom niza godina iskusili ne, nažalost, kako se izgledi za bolji i valjan život uvećavaju, nego kako propadaju, smanjuju se i nestaju. Mnogima od nas je dojadilo da čekaju da se „nešto" desi i da neko drugi povuče pravi potez. Nužni pratilac ovog motivatora, a često i njegov integralni deo je ili osećanje nezadovoljstva ili doživljaj nedostatka. Čak i kod onih za koje bismo, spolja gledano, rekli da su postigli sve što se moglo i najviše što se moglo!

Iako su ljudi kojima je ovo glavni motivator veoma dobri kandidati za uspešno vođenje odabranog posla, treba da obrate pažnju na ravnotežu između celine i delova. Ponekad je teško ili nemoguće tako pozitivnu promenu napraviti brzo, naprečac, „preko noći", iako bismo često baš to najviše želeli. Ponekad je, opet, teško ili nemoguće unaprediti baš sve aspekte života i srediti u njemu baš sve čime nismo zadovoljni. A u još nekim drugim prilikama može da se desi da se toliko bavimo jednim, da izgubimo iz vida druge aspekte ili celinu. Jedno, drugo i treće može da rezultira time da doživimo razočaranje ili, naprotiv, da postajemo zadovoljni pre nego što smo postigli sve što smo mogli ili da trošimo trud, vreme, energiju ili novac na nešto što je možda u redu samo po sebi, ali ukupnom kvalitetu života ne doprinosi onako kako smo prvobitno želeli.

Motivator u sadržan u stavci 4 je toliko raširen da rašireniji ne može biti, a, reklo bi se, nama ljudima i toliko prirodan da prirodniji ne može biti. Osim toga je i veoma jasan i jednostavno mu nisu potrebna posebna tumačenja. Vama kojima je novac glavni motivator je relativno lako da definišete svoje ciljeve i relativno lako da prosudite i procenite koliko ste ih ostvarili.

Ako je ovaj motivator vaš izbor, trebalo bi da obratite pažnju da vas jednostavnost i lakoća u njegovoj primeni ne udalje od ljudi sa kojima bi trebalo da sarađujete bilo tako što ih nećete u dovoljnoj meri inspirisati da vam se pridruže, bilo tako što vam i samima može ponestati motivacije i inspiracije. Oni koji uspeju da savladaju „zamke" ovog motivatora često vode veoma uspešne poslove.

Motivator u stavci 5 je takođe jedan od čestih pokretača razmišljanja o započinjanju vlastitog posla i u velikoj meri može doprineti njegovom uspešnom vođenju. Mnogi od nas su, zahvaljujući svojim interesovanjima, stekli znanja i veštine koje daleko premašuju neke prosečne vrednosti, u čije je sticanje uloženo puno truda, vremena i ljubavi, a katkad i novca, a koje nikad nisu dobile drugu valorizaciju osim zadovoljstva koje sami imamo onda kada ih stičemo ili praktikujemo. U nekim periodima u životu pomislimo kako ta vrsta valorizacije više možda nije dovoljna. Sa druge strane, i kako možda nema mnogo smisla da sa toliko posvećenosti radimo ono od čega ne živimo, a da nas rad u onome od čega živimo ispunjava tako malim ili nikakvim osećanjem zadovoljstva i donosi tako beznačajnu satisfakciju.

Kod ovog motivatora, kao i kod drugih, uostalom, takođe treba voditi računa o stvarnim potrebama tržišta, jer se može desiti da lako izgubimo iz vida da ono što nama donosi veliko uživanje i predstavlja smislen i potreban proizvod, ne mora obavezno imati isti takav status u potrebama i afinitetima drugih. Takođe, pravila koja regulišu ponašanje i odlučivanje uključeno u aktivno bavljenje hobijem, čak i kad je on veoma složen i zahtevan, ne moraju obavezno biti dovoljna i kada je glavni regulator ono što se dešava na tržištu. Najzad, hobi i zanimanje se upravo i razlikuju po tome što je glavna mera za prvo naš lični doživljaj zadovoljstva, dok ovo drugo, zanimanje, najčešće podrazumeva i mnoge druge poslove i aktivnosti, od kojih su mnoge prosto neophodne i neizbežne, pre nego prijatne.

Motivator sadržan u stavci 6 je najčešći izbor onih koji su u poslu kojim se bave već ostvarili sve što misle da je bilo moguće i osećaju da bi ostajanje u njemu bilo neka vrsta stagnacije. I vrlo verovatno s pravom. Ovde nije toliko važno da li je ovakva ocena i objektivno tačna, mada najčešće jeste, već je bitan upravo taj doživljaj. Nepristajanje na stagnaciju je svakako jedan od najmoćnijih motivatora. Ljudi koji u sebi osete to nepristajanje nisu od onih koji strpljivo izdržavaju u neinspirativnoj svakodnevnici takvoj kakva je i rutini koja je obeležava samo zato jer su naučeni da bi se već sutra stvari mogle tako pogoršati da ta rutina i svakodnevica deluju kao blagodat. Naprotiv, njihovo najčešće osećanje je da i oni svetu imaju i mogu da daju mnogo više i da stoga imaju pravo da više očekuju i za uzvrat.

Kod ljudi kod kojih dominira ovaj motivator problem može da predstavlja to što nam u takvim okolnostima sama promena donosi osećanje da smo učinili pravi izbor, a da možda nismo obratili dovoljno pažnje na sam sadržaj izbora koji smo načinili, te možda propustimo da na vreme nešto u tom sadržaju korigujemo. Važno je istaći i da nisu svi naši talenti, ma koliko da stvarno postoje, jednako dobra osnova da na njima zasnujemo ideju o novom poslu. Neki talenti jednostavno postoje, uostalom, sasvim sigurno svako od nas ima bar po neki, ali nemaju svi oni istu motivišuću snagu. Ovakve talente prepoznajemo kao svoje sposobnosti da neke poslove obavljamo efikasno i sa lakoćom, ali ne i sa naročitim uživanjem. Ne nastojimo sami sebi stvoriti situacije u kojima ćemo ih praktikovati. Oni su jednostavno tu, ali naše ambicije su na drugoj strani. To su nepouzdani oslonci i takve treba izbegavati kad se donosi odluka o vrsti i sadržaju posla.

Možda motivator sadržan u stavci 7 ne izgleda dovoljno određen, ali on je snažan pokretač onih koji se za njega opredeljuju. Monotonija i ograničenja u poslu i na radnom mestu ovim ljudima zaista teško padaju i sama mogućnost da iz nje izađu za njih predstavlja nešto veoma podsticajno. Ustvari, veoma ubedljivi nosioci ovog motivatora ne bi se mnogo ni iznenadili ni zbunili čak ni da za njima ide glas „Evo osobe koja je promenila svet!".

Baš tu je ujedno sadržan i razlog za oprez: ponesenost opštim oduševljenjem koje ovakvi preduzetnici često izazivaju, može zamagliti potrebu da se u poslu nešto promeni i uskladi sa promenama koje su nastupile u okruženju i doprineti da se popusti pravi i povoljan trenutak. Za one među vama koji to uspeju, čućemo u medijima i komorama koje znaju ko je uspešan!