(Preuzeto sa sajta Novi magazin - 05. 02. 2012.)

Tri godine krize u Srbiji bez posla su ostavile 255.315 ljudi, a gledano po oblastima, najveći pad je imala centralna Srbija bez Beograda, gde je 15,7 odsto zaposlenih izgubilo svoje radno mesto.Među okruzima bilans je najgori u Nišavskom, ne računajući sam Niš, gde je otkaz sustigao više od trećine radnika - 35,2 odsto. Najmanji pad bio je u Jablaničkom okrugu, jer je u njemu zaposlenost danas samo 5,4 odsto manja nego krajem 2008. godine.

Analiza po opštinama i gradovima Srbije otkriva da postoje mesta gde je tokom krize očuvano tek malo više od polovine radnih mesta. U Svrljigu tako, govori statistika, danas zvanično radi svega 2.014 građana, što je 56 odsto nekadašnje "armije" od 3.540 radnika. Malo blaži pad je u Baču, u kome se kao zaposleni vode 2.193 građanina, a pre tri godine ih je bilo 3.614.

Podaci pokazuju da je u devet od 159 opština pad zaposlenosti veći od 30 odsto, objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala "Makroekonomija".

Smanjenje između 20 i 30 odsto je zabeleženo u 36 opština, a između 10 i 20 odsto u 62 opštine i grada Srbije. Broj zaposlenih je za manje od desetine smanjen u 37 mesta. Nasuprot tome, u 15 opština zaposlenih je više nego u septembru 2008. godine. Radi se o opštinama sa malim brojem stanovnika, gde je i pre 2008. godine smanjivan broj zaposlenih. U njima radi samo 51.562 ljudi, što je oko tri odsto ukupnog broja zaposlenih.

Rekorder po novom upošljavanju je Rača. Sa 3.815 današnjih radnika broj onih koji primaju platu u ovom mestu skoro je dupliran. Krajem 2008. bilo ih je 1.953. Brojke kažu da je bolje i u Batočini, gde danas rade 1.762 radnika, oko 40 odsto više nego pre tri godine.

Sličan rast je i u Sremskim Karlovcima, 39 odsto, Surčinu blizu 24 odsto i Sjenici, gde je danas za petinu više zaposlenih.

U "plusu" su i Kladovo, Crna Trava, Medveđa, Brus, Lebane, Sremska Mitrovica, Varvarin, Opovo, Titel i Dimitrovgrad, doduše tek za koji procenat.

U septembru prošle godine je, u odnosu na mart iste godine, došlo do rasta broja zaposlenih u Vojvodini, najvećim delom u Novom Sadu, dok su Beograd i centralna Srbija nastavili da smanjuju zaposlenost, dodaje Zdravković.

Posle Nišavskog, veliki pad zaposlenosti je tokom tri godine imao Pomoravski okrug - 22,2 odsto.

Tako se sektor koji se smatrao "najžilavijim", mala i srednja preduzeća, najteže nosio sa krizom. A odgovor leži, kažu poslodavci, po ko zna koji put - u skupom poslovanju.

Već smo dosadni koliko puta ponavljamo, ali svako preduzeće je opterećeno sa oko 46 nameta i više nema gde da se štedi, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Male firme ne mogu da opstanu i otpuštaju ljude ili zatvaraju posao. Naša istraživanja pokazuju da je na svakih 1.000 novootvorenih mesta kroz strane investicije, u sektoru malih i srednjih preduzeća ugašeno 9.500 radnih mesta. Ambijent u kome se posluje je neizdrživ, rekao je Rajić.

Autor: IJ Izvor: Večernje novosti/NoviMagazin

Postavljeno: 06.02.2012
Broj pregleda: 300

                      Ostavite komentar

Ocena: 0,0

Tweet

Primajte vesti o zapošljavanju na e-mail: