(Preuzeto sa sajta Politika - 29. 01. 2010.)

Više od hiljadu direktora smenjeno je prošle godine zbog kašnjenja u isplati ličnih dohodaka radnicima, saopštila je pres-služba državnog tužilaštva Rusije, na čiju inicijativu je i došlo do smenjivanja. Kažnjenim direktorima zabranjeno je da se bave rukovodećim poslovima od jedne do tri godine.

Tužilaštvo ističe da je administrativnim merama kažnjeno više od 32.000 rukovodilaca koji su narušili zakone o isplati ličnih dohodaka radnicima. Praksa je pokazala da je to jedna od najefikasnijih mera za sprečavanje eksploatacije radnika. Iako su svako kašnjenje plata direktori objašnjavali krizom i lošim poslovanjem firmi, kad god se umešalo tužilaštvo - novac bi se brzo našao. Tako je, na primer, direktor kompanije „Krasnoslobodska PMK", pošto je kažnjen zbog duga radnicima od ukupno 2,3 miliona rubalja (oko 55.000 evra) - isplatio radnike u jednom danu. Slično se dogodilo i u jednoj hemijskoj kompaniji u Primorju, koja je dugovala 15 miliona rubalja (oko 350.000 evra), i u mnogim drugim... Prema statistici, dug za plate je na ovaj način za godinu dana smanjen za oko 30 procenata.

Prema ruskom zakonodavstvu, dugovanje plata radnicima kvalifikuje se kao srednje teško krivično delo koje zastareva za dve godine. Direktor može biti kažnjen kaznom od 5.000 rubalja (120 evra), a firma do 50.000, i zabranom rada do 90 dana. Ali, ako se dokaže da se dva meseca kasnilo sa platama namerno i iz koristoljublja, kazna može biti pet godina zabrane rada na rukovodećim poslovima, pa i dve godine zatvora. Ako se posledice neisplaćenih LD pokažu kao teške (smrt zbog nedostatka sredstava za lečenje, gubitak stana zbog nemogućnosti da se plaća kredit, prekid školovanja...), direktor može da bude kažnjen i sa sedam godina zatvora.

Ovaj zakon donet je na Putinov predlog početkom prve decenije ovog veka, kako bi se rešio problem ogromnih dugova koje su novopečeni vlasnici brojnih preduzeća napravili ne plaćajući radnike. Tada gotovo da niko nije davao plate, dugovalo se po godinu, godinu i po dana, pa su počeli masovni štrajkovi rudara, radnika na naftnim bušotinama i u drugim preduzećima. Novi zakon je brzo rešio problem i uveo red u poslovanje.

Novu šansu direktori su dobili za vreme prošlogodišnje finansijske krize koja im je poslužila kao dobar alibi. Svoje gubitke su pokušali da smanje tako što su prestali da isplaćuju plate. Vlasti su neko vreme imale razumevanja zbog krize, ali kad je „đavo odneo šalu" i kad su počeli štrajkovi, koji su lako mogli da zahvate celu zemlju, opet se umešao Putin. Njegov odlazak u gradić Pikaljovo, u kome radnici u fabrikama Olega Deripaske pola godine nisu primali platu i javno „ubeđivanje" vlasnika da pred kamerama potpiše obavezu da će do kraja dana izmiriti dug, označio je prekretnicu. Deripaska je u roku od nekoliko sati isplatio sve zaostale plate, a gubernatori su dobili zadatak da, svako u svom kraju, prati ponašanje poslodavaca i obezbedi poštovanje zakona koji ne priznaje nikakve razloge da se radniku, ako je radio, ne isplati LD. Čak i ako fabrika zaustavi proizvodnju jer nema posla, poslodavac je obavezan da isplaćuje radnicima najmanje dve trećine prosečne plate. „Nikakav izgovor - ni kriza, ni da je firma opljačkana, ni 'nema para' - nije opravdanje da se radnicima ne plati za njihov rad", ističu u tužilaštvu.

Zbog svega toga je kašnjenje ličnih dohodaka danas relativno retka pojava, a poslodavci nalaze druge načine da smanje radnicima plate. Ipak, po statistici, ukupan dug poslodavaca za prošlu godinu iznosi 3,5 milijardi rubalja, što je jedan posto od ukupne mesečne zarade radnika. Zato je zamenik državnog tužioca Ivan Semčišin ovih dana predložio da se izmeni zakon i pooštre kazne za nesavesne direktore. Prema tom predlogu, neisplaćivanje ili ozbiljno kašnjenje ličnih dohodaka (a dva meseca se smatra „ozbiljnim") kvalifikovaće se kao srednje teško krivično delo koje ne zastareva šest godina. Za prekršioce je predviđena zabrana da se uopšte bave biznisom.

Tokom prošle godine prosečna plata u Rusiji, uprkos krizi, povećala se za 12,6 procenata, objavio je Federalni statistički zavod. Mesečna plata povećana je za 8,5 posto i iznosila je 18.785 (oko 450 evra) rubalja, da bi sa isplatom takozvane 13. plate (što je ovde praksa) u decembru dosegla 23.827 (oko 570 evra). Najveće su plate u finansijskoj sferi gde su zaposleni dobijali mesečno prosečno oko 40.000 rubalja. Najmanje se zarađivalo u tekstilnoj industriji (8.870 rubalja).

Ljubinka Milinčić

Postavljeno: 29.01.2010
Broj pregleda: 451

                      Ostavite komentar

Ocena: 0,0

Tweet

Primajte vesti o zapošljavanju na e-mail: