Pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin najavio je da će vojvođanska administracija u narednom periodu poslodavcima ponuditi neku vrstu dogovora koji bi podrazumevao da kompanije pokušaju da prebrode krizu bez otpuštanja, ali uz skraćenje radne nedelje za svoje radnike.
- Želimo da utičemo da otkazi ne budu jedini način na koji se poslodavci nose sa krizom. Ovo je rešenje koje je primenjivano, na primer, u „Ju es stilu Srbija", dok ova kompanija na žalost nije bila primorana da potpuno obustavi rad - kazao je Vasin.
Pokrajinski sekretar je rekao da će sa konkretnim predlogom poslodavcima izaći u narednim nedeljama. Nije precizirao više detalja, ali je pretpostavka na osnovu ranijih iskustava da bi u takvom aranžamanu radnici radili onoliko koliko je preduzeću potrebno da ostane konkurentno, ali da bi im utoliko i plate bile manje.
Konkretno, ukoliko određeno preduzeće zbog krize ima manji plasman na tržištu za petinu, radnici bi radili četiri dana u nedelji, ili bi imali proporcionalno manje radnih sati dnevno. S druge strane, poslodavac ne bi otpustio petinu nepotrebnih zaposlenih, a radnici bi dobijali za 20 odsto manju platu. To je svakako bolje i solidarnije rešenje nego da njih petina ostane na ulici, pogotovo jer su im šanse da u današnje vreme nađu novo zaposlenje ravne nuli.
Srbija je prema podacima od početka krize na jesen 2008. do danas izgubila preko 250.000 radnih mesta. Kada se ovome dodaju i oni radnici koji su izgubili zaposlenje u sivoj zoni (neformalno zaposleni), pretpostavlja se da ova crna cifra premašuje 400.000 izgubljenih radnih mesta. Stopa nezaposlenosti je u međuvremenu dosegla 23 odsto, pri čemu smo u evropskom vrhu - veću nezaposlenost imaju samo Makedonija i Bosna i Hercegovina, a od „ozbiljnih" zemalja sa nama može da se meri jedino Španija.
Istini za volju, lane je ovaj negativan trend zaustavljen, kako u celoj Evropi, tako i kod nas. Pad nezaposlenosti je prestao, a u Vojvodini je, na primer, čak došlo do malog povećanja novotvorenih radnih mesta.
Ipak, izgleda da je pred nama novi talas krize, a već je najavljeno da bi zona evra ovu godinu mogla završiti u blagoj recesiji. Tu sudbinu će svakako podeliti i Srbija: iako Vlada i dalje drži da ćemo u 2012. imati rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto, tu procenu su već revidirali i Narodna banka i Međunarodni monetarni fond koji veruju da rast, ako ga uopšte bude, neće biti veći od pola procenta.
Dakle, privredna aktivnost u Srbiji najverovatnije neće opasti, ali neće ni rasti. U takvoj situaciji veoma je teško očekivati zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, pa neka vrsta socijalnog pakta kakvog pominje Vasin uopšte ne bi bila loša.
Prvi put takav dogovor je postignut početkom osamdesetih godina prošlog veka u „Folksvgenovoj"fabrici u Volfsburgu u Nemačkoj. Zbog ogromnih skokova cene nafte došlo je do drastičnog pada prodaje automobila i auto industrija se našla u svojoj prvoj velikoj krizi. Vlasnici „Folksvgena„ želeli su da otpuste deo radnika jer im je fabrika pravila gubitke, moćni sindikati su zapretili štrajkom, a kompromis je nađen u četvorodnevnoj radnoj nedelji i smanjenim platama. Kada je kriza prošla, i plate i radno vreme su se vratili na staro.
I 2009. godine i u „Folksvagenu" i u mnogim drugim kompanijama se ponovo pribeglo ovom rešenju. Sada je, doduše, u nekim evropskim zemljama (Nemačka, Holandija) i država pristupila ovom paktu tako što je iz socijalnih fondova doplaćivala nedostajući deo plata radnicima. Tamošnji ekonomski eksperti su ovakvo rešenje ocenili kao kratkoročno i štetno po konkurentnost privrede. Čak i ako to mišljenje ostavimo po strani, teško je poverovati da bi tako nešto bilo moguće u Vojvodini i Srbiji: u domaćim budžetima nema para ni za plaćanje do sada preuzetih obaveza, a dodatno zaduživanje da bi se plaćao nerad bilo bi ravno ekonomskom samoubistvu.
Izvor: Kamatica, Dnevnik