Majčinstvo pod znakom pitanja

(Preuzeto sa sajta Akter online - 27. 02. 2012.)

Ucenjivanje i diskriminacija žena na radnom mestu nisu retka pojava u Srbiji. Uprkos strogoj zabrani koju predviđa Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, svaka treća anketirana radnica iz 12 gradova i opština, u kojima je Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije sprovela istraživanje, doživela je zlostavljanje. Pored toga 41,91 odsto ima saznanja da je u njihovom okruženju bilo takvih slučajeva, ali niko ništa ne preduzima da se takav trend spreči.

ZAČARANI KRUG

Prilikom zapošljavanja žena poslodavci daju različita obećanja o zaradi, napredovanju, razvoju profesionalne karijere, a vrlo brzo sve to pada u vodu. Obećana visina zarade nikako da stigne, rade se trivijalni poslovi koji nemaju veze sa poslom na koji je žena primljena, kao što je na primer kupovina i donošenje doručka za šefa, odlazak na pijacu za menadžerku jer joj dolaze gosti, rezervacija hotela za smeštaj gostiju i slično. Većina ostaje na istom profesionalnom nivou, i nema ništa od obećanog napredovanja. Na sve to Vera Kondić, iz udruženja "NO Mobbing" iz Beograda, dodaje i priču o seksualnoj uceni.

„Mnoge žene će uspeti da napreduju samo ako imaju seksualni odnos sa šefom, ili će zadržati posao iz istog razloga. Najdrastičniji primer je kada je jednoj ženi direktor bio kućni prijatelj, vršnjak njenog oca, koji ju je ucenjivao seksom da bi ostala da radi. Na kraju je napustila posao", priča Kondićeva.

Najčešće se dešava da poslodavac na razgovoru za posao pita mladu ženu da li ima decu i kakvi su joj planovi za budućnost, i ako se izjasni da želi potomstvo ne dobija posao, ili da zato što je ostala u drugom stanju dobije otkaz.

„Većina poslodavaca da zaposlenima da potpišu blanko otkaz u ugovoru o radu pre stupanja na radno mesto. U želji da dobiju posao one ga potpisuju, što nije dobro, jer na osnovu njega nadređeni uvek može da ih otpusti. Žene potpisuju i neku vrstu ugovora kojim se obavezuju da neće rađati u narednih nekoliko godina. Međutim, nijedan poslodavac nije toliko neuk da taj drugi ugovor iskoristi prilikom davanja otkaza zbog trudnoće, već koristi blanko otkaz", objašnjava Radmila Katić, pomoćnica ministra za rad i socijalna pitanja.

To je, kako kaže začarani krug, jer žene tek nakon blanko otkaza prijavljuju slučaj inspekciji rada, koja tada teško može da dokaže krivicu poslodavca.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da se dešavalo da trudnice konkurišu za posao, jer su nadoknade koje se isplaćuju porodiljama prilikom rođenja deteta i kasniji dečiji dodatak nedovoljni za sve potrebe koje buduće majke imaju. Takvih slučajeva najviše je bilo u nerazvijenim delovima Srbije.

Zato poslodavci prilikom zapošljavanja mlađe žene nekad pitaju za bračno stanje i nameravaju li da zasnuju porodicu, zbog čega su sindikati upućivali česte primedbe. Rajić kaže da to poslodavci rade uglavnom u malim preduzećima. Dodaje i da se dešavalo da kada poslodavac zaposli neku ženu koja ubrzo posle toga ode na porodiljsko odsustvo refundacija u visini njene zarade sa porezima i doprinosima, koju je zadnjih godinu dana dužna da poslodavcu nadoknadi država, često kasni po tri, šest i osam meseci. Onda se u praksi dešava da poslodavac, koji ima malu firmu i skromna sredstva na računu, mora iz svojih sredstava da isplaćuje tu nadoknadu i da istovremeno plaća još jednu celu zaradu sa porezima i doprinosima za osobu koju zapošljava kao zamenu.

"Zbog toga što je poslovanje u Srbiji skupo i opterećeno brojnim porezima, taksama, naknadama, dažbinama, i što poslodavci u uslovima ekonomske krize teško obezbeđuju ta sredstva, manje firme ponekad postavljaju to pitanje da bi mogli da znaju da li da ozbiljno računaju na osobu koju će zaposliti u nekom narednom periodu", ističe Rajić.

SVAKA ČETVRTA TRAŽI POMOĆ
Od ukupnog broja žena koje su se izjasnile da su doživele zlostavljanje na radu, tek svaka četvrta obratila se sindikatu radi zaštite svojih prava i sprečavanja zlostavljanja. Taj podatak nimalo ne ohrabruje, imajući u vidu da u 79,6 odsto slučajeva u firmi u kojoj anketirane rade postoji sindikat, a 82,5 odsto anketiranih koje rade u firmama sa sindikalnom organizacijom jesu i članice sindikata. Pored toga žene koje su doživele zlostavljanje na radu su samo u malom broju slučajeva koristile druge mehanizme. Tako se samo 13,6 odsto anketiranih obratilo inspekciji ili bilo kojoj drugoj instituciji u slučaju zlostavljanja.

EDUKACIJA O PRAVIMA NA RADU

Jedno od neophodnih sredstava borbe protiv zlostavljanja na poslu jeste što veća i što obimnija edukacija žena o njihovim pravima na radu.

"Bez obzira na to koji nivo stručne spreme poseduje, kakav joj je bračni status ili veličina domaćinstva, svaka zaposlena žena mora biti upoznata sa svojim pravima, kao i sa instrumentima koje može upotrebiti u svoju zaštitu u slučajevima povreda nekog od prava", zaključuje Divna Vujasinović Dučić, stručna saradnica u SSSS-u.

Diskriminacija je strogo zabranjena Zakonom o radu i pokriva sve oblasti zlostavljanja. Međutim, pomoćnica ministra rada Radmila Katić kaže da je u životu drugačije, te ženama predlaže da prilikom zapošljavanja ne potpisuju ništa, ili ako već moraju da kopiraju ugovor i odmah to prijave inspekciji rada.

Isto misle i u Uniji poslodavaca, gde kažu da bi prijavljivanje iskorenilo zlostavljanje.

Iako mnoge žene imaju strah od gubitka posla, treba da reaguju na vreme jer u suprotnom daju poruku poslodavcu da može da nastavi sa svojim ponašanjem.

Kondićeva preporučuje da se sve rečeno pretoči u ugovor o radu, koji je obligacija koja obavezuje obe ugovorne strane na određena ponašanja, ali i da se zaposlene udružuju, jer će kao članice neke organizacije koja zastupa prava zaposlenih lakše da reše problem.

U skladu sa tim i sindikat treba da bude taj koji će dodatno da pojača postojeće aktivnosti u objašnjavanju i upućivanju zaposlenih u funkcionisanje i primenu zakona, o njihovim pravima, sredstvima i načinima da ta prava ostvare.

„Na taj način otkloniće se strah od prijavljivanja postupaka zlostavljanja koji postoji kod mnogih žena kao posledica neupućenosti sa pravima koja štite zaposlene od samovolje nadređenog ili poslodavca", tvrdi Vujasinović Dučićeva.

Žene su sastavni deo društva i kao takvima treba im omogućiti dostojanstven rad, jednake šanse i mogućnosti, a kroz sve to i stabilan život. Njihova uloga u progresu celokupne društvene zajednice nije ništa manje važna od uloge muškaraca, te je neophodno da prava oba roda budu jednaka i apsolutno zaštićena.

OBAVEZA DRŽAVE
"Nadoknada koju država treba na ime porodiljskog odsustva da uplati poslodavcu mora da se isplaćuje redovno, kako se ne bi ugrozilo poslovanje i finansijsko stanje privrednih subjekata. Za šest ili osam meseci kašnjenja reč je o bruto iznosu od prosečno 400.000 do 500.000 dinara, što nisu mala sredstva", tvrdi Rajić.

Autor: Slađana Vasić