Od zanata do biznisa

(Preuzeto sa sajta RTS - 04. 12. 2011.)

Stari zanati su obično porodični posao i prenose se s generacije na generaciju. Mirna Rackov iz Kikinde nema opančara u svojoj porodici. Osnove zanata naučila je u preduzeću za izradu obuće, a nedavno je otvorila svoju radionicu.

Nakon analize tržišta, 35-godišnja Kikinđanka je uvidela da bi proizvodnja opanaka mogao biti posao kojem se vredi posvetiti.

"Rešila sam da radim opanke i obuću za folklor, jer malo ljudi to radi u Srbiji", objašnjava Mirna Rackov. "Osim toga, većina opančara radi isključivo opanke koji se koriste u Srbiji, a malo njih radi opanke iz okolnih zemalja, Bosne i Hrvatske, na primer."

Pored opanaka, Mirna proizvodi i čizme i cipele za folklor. Posao je, težak i ima puno faza: od krojenja, bušenja, preko pletenja, do formiranja kalupa, kaže Mirna. A i opanaka ima različitih:

"U Srbiji se uglavnom koriste šumadijski opanci, koji se razlikuju po kljunu, u zavisnosti od kraja u kome se nose. U Vojvodini se razlikuju banatski, bački i sremski. U Slavoniji takođe ima više vrsta opanaka, u zavisnosti od toga da li su radni ili svečani. U Bosni ih ima najviše i njihovi opanci su najzahtevniji za rad."

Kada je u nedoumici kako neki opanak treba da izgleda, Mirna se posavetuje sa ljudima iz lokalnih kulturno-umetničkih društava.

U starom zanatu ima mesta i za moderne tehnologije, pa fotografije opanaka nekad potraži i na internetu. Za izradu opanaka poterbno je i različito vreme: neke uradi za tri sata, a za neke joj treba tri dana.

U njenim opancima igraju članovi mnogih folklornih grupa iz Srbije i okolnih zemalja,  a turisti ih kupuju kao suvenire. Mirna zna da se od ovog zanata neće obogatiti, ali je zarada solidna, pa planira proširenje ponude. Tako će se uskoro u radnji "Maca papučarica" naći i obuća za latino-plesove.

Foto: Drago Janković