Rang-lista dobrih i loših gazda

(Preuezto sa sajta Večernje novosti - 02. 04. 2010.)

Završila je Ekonomski fakultet. Dve godine traži posao u struci. U međuvremenu, 27- -godišnja Milica L. ne razmišlja o tome da radi bilo šta. Ne zanimaju je posao kod privatnika i plata od 15.000 dinara.

Iako upošljavaju najveći broj radnika u Srbiji, a i šansa da se kod njih nađe neki posao je najveća, domaći privatnici su najmanje poželjni poslodavci. Svega 3,3 odsto ljudi poverilo bi im radnu knjižicu. S druge strane, mladi su u Srbiji najbrojniji među nezaposlenima - čine čak 13,19 odsto od 767.418 evidentiranih. U vreme otpuštanja i lakog gubljenja posla, mladima je u potrazi za zaposlenjem otežavajuća okolnost - nedostatak iskustva. Ipak, ne bi ga sticali kod srpskih preduzetnika.

Nimalo iznenađujuće, mladi, baš kao i njihovi roditelji, ako mogu da biraju, na prvo mesto stavljaju - državnu službu. Čak 39,6 odsto ispitanika uzrasta od 25 do 29 godina, pokazuje „CeSID-ovo" istraživanje, vide sebe u nekoj državnoj instituciji. Procenat je još veći kod malo starijih, od 30 do 39 godina, čak - 40,7. Među mladima od 25 do 29 godina, druga na lestvici poželjnih firmi jeste - sopstvena. Biznis bi pokrenulo 30,1 odsto njih. Poslodavac u stranoj kompaniji san je 16,3 odsto mladih.

Sindikate ovo ne iznenađuje previše. Mnogi se plaše da će kod domaćeg gazde ostati bez doprinosa, živeti na minimalcu i osvitati na poslu bez plaćenih prekovremenih sati.

- Mi svi moramo polako da se iz socijalističkih merila i načina rada priviknemo na nove uslove - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - To ne bi bilo teško da i kod nas evropske norme i zahteve prate i evropske plate. Kada bi privatnici tražili to što traže uz platu od 100.000 dinara, mnogi bi pristali. Problem su male plate. Imamo socijalističku svest i poslodavce eksploatatore.

Da je efikasnost kod njih veća nego u javnom sektoru, poslodavci i ne kriju. Priznaju da ima onih koji se ne pridržavaju ni minimalca, ali plate nisu svuda ispod proseka.

Podaci Unije poslodavaca pokazuju da je prosečna plata kod farmaceuta 58.900 dinara. Prosek ugostitelja i hotelijera je 31.600, ali hotelijeri sa oko 35.000 dinara prolaze bolje od svojih kolega u restoranima, koji zarade oko 24.000 dinara mesečno. Zaposleni u trgovini namaknu 22.000 dinara, a zanatlije - 18.500 dinara.

Najmanje zarade tekstilci, oni za svega koju stotinu dinara „šiju" srpski minimalac i primaju - 15.900 dinara.

- Nažalost, ima i onih koji su u velikim dugovima, pa isplaćuju ispod minimalca - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. - Poreze i doprinose moraju da plaćaju, jer su kazne ogromne. Među 2.000 zahteva za povezivanje staža, 97 odsto je stiglo od državnih firmi, a preostala tri odsto su preduzeća u procesu privatizacije. Problem je visina poreza i doprinosa. Ne bi niko imao ništa protiv da se poveća minimalna cena rada i za deset i 15 odsto, ali da bude neoporeziva. Država treba najugroženijim delatnostima, kao što su tekstilci, da smanji poreske stope.

Činjenica je da i dalje od 300.000 do 400.000 ljudi u Srbiji radi na crno, bez penzijskog i zdravstvenog osiguranja.

Plata kasni

Podaci Unije poslodavaca pokazuju da u Srbiji plate kasne, u proseku, 48 dana.

- Privrednicima je teško da sakupe dovoljno novca da odjednom uplate zarade, doprinose i poreze - kaže Dragoljub Rajić. - Ukoliko uplate samo plate, za svaki dana dok ne uplate doprinose obračunava im se kazna.

Sandra Bulatović