Surčin sve preleteo

(Preuzeto iz Novosti 25.09.2007.)

Radnici iz Bele Palanke primili su u avgustu čak 33.134 dinara, odnosno više od 400 evra manje nego Surčinci, koji su u avgustu bili najplaćeniji građani Srbije sa prosekom od 44.534 dinara.

Razlika između Surčina i najmanje zarade u Beloj Palanci, gde je prosek 11.400 dinara, veći je od prosečne srpske plate u avgustu od 28.143 dinara.

Ukoliko bi se zarade u Srbiji poređale prema opštinama, redosled bi bio veoma sličan onome kada se porede stope nezaposlenosti i nerazvijenosti. Tako se i skala plata u Srbiji kreće od severa ka jugu, od najveće do najmanje.

Nekada su u vrhu plata bili radnici iz Apatina i Beočina, koji sada drže prosek od 35.000 dinara. Ali, već nekoliko meseci na vrh tabele najvećih plata “zakucali” su se Surčinci. Za njima Novobeograđani, pa stanovnici Lazarevca. Začelje liste godinama je isto, a samo se međusobno smenjuju Bela Palanka, Bojnik, Lebane, Blace... Njihov prosek jedva pređe 14.000 dinara. Ipak, jedan od bitnih faktora koji utiče na strukturu prosečnih plata je i stvaran iznos zarade koja se prijavljuje, jer se često dešava da samo pola plate prolazi kroz “papire”, dok ostatak poslodavac isplaćuje radniku “na ruke”. Veliki broj radnika to sazna tek kada zatraže kreditnu karticu ili zajam i onda im bude saopšteno da od većeg iznosa nema ništa, jer je samo minimalac legalno uplaćivan.

U statistici, u nivo plata ne ulaze ni oni koji rade “na crno” i za statističare njihova zarada i ne postoji. Jasno je, međutim, da i te plate, koje se isplaćuju bez ikakvog traga nisu sa mnogo nula.

Prema postojećim podacima, u Srbiji posao stvarno nema i traži ga oko 680.000 ljudi, dok se još oko 200.000 njih samo zvanično vodi na birou kao da su nezaposleni. Oni su radnici “na crno” i većina je na birou samo zbog zdravstvenog osiguranja i drugih povlastica, a na njihove zarade, kolike god da su, niko ne plaća ni porez, ni doprinose. - Zbog velikog broja radnika “na crno” država, a i sami radnici, kojima se ne plaćaju doprinosi, imaju mesečnu štetu od tri milijarde dinara - kaže za “Novosti” Vladimir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, zadužen za zapošljavanje.

Na godišnjem nivou, tako, budžet i radnici budu zakinuti i za 36 milijardi dinara, odnosno 450 miliona evra. Zato i nije neobičan podatak da je avgustovski prosek u Novom Pazaru svega 18.906 dinara, iako je opštepoznato da je ovaj kraj centar trgovine i mnogih uvozno-izvoznih firmi. Ipak, ovo područje Srbije poznato je kao mesto gde poreski inspektori najčešće nalaze neprijavljene radnike, fiskalne kase koje ne rade, kao i niz drugih poreskih prekršaja.

I nezaposlenost, kao faktor, utiče na to da smo po prosečnim platama daleko od Hrvata i zaostajemo čak 300 evra.

Dokaz za to je i naša stopa od 21,6 odsto, dok Hrvati beleže konstantni pad i kod njih je u avgustu zabeležena stopa od 13,8 odsto. Tako da je još teže porediti se sa evropskim prosekom od 7,6 odsto nezaposlenosti, pa čak i najgorim evropskim prosecima kao što su Poljska od 12 i Slovačka od 11 odsto nezaposlenih. Od Srbije veću nezaposlenost imaju jedinu Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

ANTR FILE:

Olakšice

Prema najavljenim merama iz Ministarstva ekonomije, zasada je zbog poreskih olakšica broj neprijavljenih radnika smanjen u odnosu na 2006. godinu. I dalje je, međutim, potrebno više kontrolisati poslodavce kako bi što veći broj zaposlenih ušao u legalne tokove.

Mladi

Najveći broj radnika u sivoj zoni jesu mladi. U Srbiji čak 48 odsto mladih ljudi do 24 godine nema posao. Značajno je i to što čak 300.000 ljudi u Srbiji ima nedovoljne kvalifikacije ili je bez obrazovanja, pa se dešava da poslodavci drže otvorene konkurse.

A. Muslibegović