Ukida se otpremnina na ukupan radni staž?

(Preuzeto sa sajta Dnevnik - 10. 06. 2011.)

Mnogi su se iznenadili zbog toga što su radnici nekadašnjeg giganta „Niteks„ u Nišu, koji je nedavno kupio čuveni „Beneton", odlučili da umesto sklapanja ugovora o radu s novim gazdom uzmu otpreminu od 200 evra po godini staža i napuste radno mesto. Takva odluka još je čudnija ako se zna da su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno desetine hiljada nezaposlenih tekstilaca.

Odgovor na pitanje zašto su radnici potrčali za otpremninama možda leži u nečemu što je tek u najavi, a što će verovatno brzo i stići, a piše u Memorandumu koji su nedavno potpisali Vlada Srbije i delegacija MMF-a. U tom dokumentu se ističe da u je poslednje dve godine ugašen veliki broj zvaničnih i nezvaničnih radnih mesta u privatnom sektoru jer, kako se objašnjava, postoje preveliki troškovi zapošljavanja i otpuštanja. Da bi se to promenilo, srpska vlada obavezala se u ovom dokumentu na to da će sprovesti reforme u dve faze.

Kao prvi korak, postignut je dogovor da se do kraja mandata ove vlade usvoji da obračunavanje otpremnina bude samo na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca i produženjem roka ugovora na određeno vreme. U drugoj fazi treba sprovesti sveobuhvatnu analizu i reformu drugih nefleksibilnih rešenja na tržištu rada, uključujući reformu politike tržište rada i kolektivnog pregovaranja.

Drugim rečima, uskoro bi trebalo da usledi izmena Zakona o radu da bi se, umesto otpremnine na ukupan radni staž, radnicima ona isplaćivala samo za vreme provedeno kod poslednjeg gazde. To bi, pak, značilo da, čim prođe period na koji se obavezao da neće otpuštati radnike, gazda im može dati otkaz i isplatiti otpreminu za samo godinu-dve, kao i da bi tada svi koji su višak primili isti iznos jer su od istog dana kod istog poslodavca. Njima se, bez obzira na to koliko ukupno staža imali, on ne bi priznao pa bi bili izjednačeni s onima koji su počeli da rade pre nekoliko godina. Takvih ideja o izmeni Zakona o radu upravo u pogledu ukidanja otpremnina na ukupan staž već je bilo, ali se na pritisak sindikata odustajalo.

Dakako, ako se ispuni obećanje koje je dato MMF-u, ali i poslodavcima u Srbiji, i period za otpremnine zaista bude skraćen samo na staž kod poslednjeg gazde, napraviće se velika nepravda prema radnicima koji će narednih godina biti proglašeni za tehnološki višak i čija će preduzeća biti prodata. Jer, nikako se ne sme i ne može zaboraviti da su u dosadašnjoj privatizaciji otpremnine deljene na veliko, kao i da je bilo radnika čije su firme prodate, a da nisu dobili ni dinara.

Tako su najveće otpremnine dobili radnici NIS-a – 750 evra po godini staža, „Filip Moris" je davao 700 evra, „Holcim„ 650, „Lukoil„ u prvom krugu 800, a u drugom 400 evra, „Knjaz Miloš„ 400 evra. Nakon privatizacije „Slobode" u Čačku deljena je otpremnina od 300 evra po godini staža, „Prosvete" 200 evra. „Železnice Srbije„ i mnoga druga javna preduzeća, koja imaju ogromne viškove zaposlenih, delila su stimulativne otpremnine između 100 i 250 evra po godini staža. U isto vreme, radnici GIK-a „Prvi maj", EI „Niš„ i „Zorke„ Šabac ostali bu bez posla, a da nisu dobili ni dinara otpremnine.

Sasvim je druga priča da li je odluka da se dele tolike otpremnine radnicima – za koje se unapred znalo da će otići u potrošnju i da će od nekih od njih napraviti „rentijere", ali u isto vreme i pridodati ih na evidenciju nezaposlenih ili na ionako dugačak spisak penzionera – bila ispravna i da li je sve trebalo uraditi drugačije. No, ako se tako radi već deceniju, s pravom se mora postaviti pitanje da li je ispravno sada odjednom sve to prekinuti i sve buduće radnike koji će ostati bez posla ostaviti bez otpremnina na ukupan radni staž.

Od 100 do 200 evra ili nula

U najvećem broj privatizovanih firmi ili uopšte nema otpremnina ili one iznose od 100 do 200 evra. Ako se ide na otpremninu, ona se isplaćuje na ukupan staž jer tako nalaže Zakon o radu. Poslodavci to dobro znaju pa se „trude" da ne utvrđuju tehnološki višak već da radniku daju otkaz iz nekih drugih razloga jer onda ne moraju da isplaćuju otpremninu. Zbog toga što daju otkaz iz „čistog hira" sud ima pune ruke posla, ali čak ni sudska presuda ne znači da gazda mora radnika da vrati na posao. Naime, po zakonu, on može „otkupiti„ njegovo radno mesto, odnosno isplatiti mu platu za ono što nije radio.

Lj. Malešević