Visoka plata i službeni auto važniji od usavršavanja

Poslodavci danas traže ljude koji su motivisani, zainteresovani da uče i da se usavršavaju, koji su spremni da „grizu“, da ostanu na poslu i više od osam sati ako zatreba. Fakultetska diploma jeste važna, ali ne i presudna za brzo zaposlenje, pa oni koji su tek izašli sa fakulteta i nemaju radno iskustvo treba da budu svesni da neće odmah moći da računaju na visoku poziciju u firmi. Poslodavci koji su učestvovali na nedavno održanom sajmu „Karijera 08“ u organizaciji Internet portal boljiposao.com tvrde da su generacije koje poslednjih godina izlaze s fakulteta prilično „razmažene“ i da odmah žele sve - dobru platu, službeni auto, telefon i laptop, dok studenti i diplomci sa kojima smo razgovarali tvrde da su spremni i na lošije radno mesto, ali uz pristojnu platu. Ana Babić, diplomac Rudarsko-geološkog fakulteta, očekuje da nađe kreativan posao, da ima prijatne uslove za rad i pristojnu platu. Kaže da je spremna da startuje od nule i da postupno gradi karijeru. I Milica Todorović, sa diplomom ekonomiste u džepu, smatra da je zarada jedan od najvažnijih uslova, jer, kako kaže, „mladi i obrazovani ljudi ne žele da gube vreme radeći u firmi koja ne ceni njihove kvalifikacije, kad su se mnogi obogatili i sa osnovnom školom“. - Kandidat za posao mora da bude stručan za poziciju za koju aplicira i da ima radno iskustvo, ali nam nije strano da zaposlimo i mlade koji su tek završili školu. Pored određenih kvalifikacija, neophodno je da osoba pokaže upornost, da bude ambiciozna, da želi da napreduje, da ulaže u sebe i da se usavršava. Takva osoba će se truditi da pokaže maksimalne rezultate, što je dobit i za firmu. Osim konkursa, učešće na sajmovima zapošljavanja je način na koji dolazimo do novih kadrova, a treći vid, koji nije klasično zapošljavanje, jeste interna promocija, odnosno ulaganje u svoje kadrove da bi dospeli na više pozicije u firmi - kažu u kompaniji Delta sport. Igor Kostadinović, direktor Tigar trgovine ističe da radno iskustvo nije presudno da bi neko dobio posao i dodaje da to preduzeće ima stalan problem da pronađe kvalitetnu radnu snagu, posebno u Beogradu. - U Nišu je, recimo drugačija situacija. Tamo ima puno kvalifikovanih radnika koji su bez posla i kojima plata nije presudna. Ovde mladi odmah traže veliku platu, šefovsko mesto, pitaju da li će imati auto i laptop. Paradoksalno je da u Beogradu ne možemo da nađemo vulkanizera. Raspišemo konkurs i niko se ne javi. Nemamo objašnjenje za to, ali pretpostavljamo da mladi rade „na crno“ i da im je važno da trenutno dobro zarade. Od onih koji konkurišu za posao očekujemo inicijativu, kreativnost, strpljenje, da su zainteresovani i da hoće da uče - kaže Kostadinović. I u kompaniji Energoprojekt ističu da je za zaposlenje najbitnije da mladi pokažu entuzijazam, da su spremni i voljni da rade u svim klimatskim uslovima i da se konstantno usavršavaju. Poznavanje rada na računaru i strani jezik se podrazumevaju. - Omladina koja trenutno završava fakultete hoće odmah sve, nemaju vremena da malo sačekaju, da steknu iskustvo. Zadovoljni smo znanjem koje pokazuju arhitekte i građevinski inženjeri koje smo zaposlili, ostaje da se ono nadograđuje - ističu u Energoprojektu. Ana Vešković, stručni saradnik za ljudske resurse u firmi Montera savetuje da se u ličnom kontaktu s poslodavcima kandidati predstave što bolje - da budu komunikativni, nasmejani, pristojno obučeni i uredni, zatim da pokažu određenu dozu zdrave ambicije, da su spremni da brzo da uče i da se prilagođavaju. - Ako nemate radno iskustvo, morate da budete spremni na niže pozicije u firmi. Bez obzira na to što neko ima diplomu menadžera, sigurno neće to biti čim se zaposli. Treba da bude spreman da u banci stoji iza šaltera, da u nekoj firmi bude trgovac ili referent i da ima nižu platu. Na razgovoru za posao uvek je plus ako mladi pokažu da su motivisani, da kažu „ja hoću“ i „ja mogu“, da pokažu šta nude, a ne da pitaju „šta vi nudite“ ili „čime se bavi vaša firma“. Ne treba koristiti nedefinisane izraze i nikad ne treba pitati kolika će biti plata - ističe Vešković. Upitana koliko su mlade generacije spremne na takva „pravila“ Veškovićodgovara da oni koji tek izlaze s fakulteta neće da prihvate bilo šta, dok su njihove pet-šest godina starije kolege mnogo realnije. (Preuzeto iz Danas-a 23.11.2008.)