ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

DOVOLJAN JE DOLAR

Na listi nezaposlenih u Srbiji su i 25.744 osobe čije su radne sposobnosti ograničene.

(preuzeto iz Politike od 11.11.2005.)



U neslavnoj armiji nezaposlenih u Srbiji posebnu četu po kojoj kuršumi tranzicije možda i najžešće udaraju čine osobe sa invaliditetom. Trenutno ih je na spisku Nacionalne službe zapošljanja čak 25.744.

Od početka ove godine do kraja septembra sreću da pronađu posao imalo je tek njih 284. Od tog broja nešto manje od polovine, 109 njih, do redovnog mesečnog primanja je stiglo zahvaljujući različitim programima ove službe.

Kako objašnjavaju upućeni u ovu tematiku, problem smanjenja nezaposlenosti među stanovnicima Srbije koji ne vide, otežano se kreću, ne čuju - ne može se rešiti jednostranim merama. Prema rečima Srđana Andrijanića, portparola Nacionalne službe za zapošljavanje, skoro 9.500 osoba spada u grupu radnika s najnižim kvalifikacijama što dodatno otežava njihovo upošljavanje.

IZBOR PROFESIJA

Ovakva „podela" znanja za sobom povlači pitanje dostupnosti, i odnosno uređenosti obrazovnog sistema.

Kao primer koji oslikava složenost problema, iz Saveza slepih Srbije ukazuju da još postoji zanimanje „telefonista", iako je u praksi potreba za zapošljavanjem radnika na centralama davno prestala.

-Sve kompanije danas imaju savremene, automatske telefonske centrale i niko nema nameru da uposli radnika - objašnjava Dragiša Drobnjak, sekretar republičkog Saveza slepih.

Lica sa ovom vrstom hendikepa, inače, mogu da završe i neko od zanimanja u drugom stepenu, da se školuju u četvorogodišnjoj pravno-birotehničkoj školi ili da u okviru medicinskih škola u posebnim razredima stignu do zvanja fizioterapeuta.

- U poslednjih nekoliko meseci neki od članova Saveza iz ove profesije su uspeli da se zaposle u državnim zdravstvenim ustanovama i privatnim ordinacijama.

-Na njihovim diplomama je, poput diskriminatorske etikete, ubeleženo da je reč o tehničarima oštećenog vida, te zbog toga nemaju mogućnost da upišu višu školu -upozorava Drobnjak. Ovakva uskraćenost za dalje usavršavanje ne samo da je oblik diskriminacije, već smanjuje šansu u trci do posla. Poslednjim izmenama Zakona o

štu su stavljene u identičan položaj sa ostalim radnicima. Takođe, smanjene su stimulativne mere za poslodavce, što dodatno opterećuje zaposlenje.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike ističu da su svesni problema, ali i da se nimalo ružičasta situacija ne može promeniti preko noći.

- Za sada u formi radne verzije, zakon o zapošljavanju lica sa invaliditetom predviđa niz mera koje bi omoguđile da i ovi naši sugrađani ostvare jedno od svojih osnovnih prava - pravo na rad. Mere poput osnivanja posebnog fonda ili uvođenja kvotnog sistema, koji predviđa da u državnoj administraciji, javnim preduzećima poslodavac bude obavezan da zaposli određeni broj lica sa invaliditetom - kaže Vera Pešut, rukovodilac Grupe za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom u ovom ministarstvu. Ona ističe i da se poslednjih godina vidi, i kroz prisutnost ovog problema u svim važnim dokumentima, poput Strategije za smanjenje siromaštva, rešenost države da ne dozvoli ponovno marginalizovanje.

(NE)RAVNOPRAVNA UTAKMICA

Ipak, do donošenja ovog zakonaj radnici koji zbog hendikepa imaju ograničene radne sposobnosti ili im se mora prilagoditi radno mesto i moraće da sačekaju. Ukazuje se i na i potrebu stalne borbe s predrasudama, u ovom slučaju poslodavaca koji moraju naučiti da i radnik sa invaliditetom, posle početnog, dodatnog troška - opremanja radnog prostora, građevinskih radova kako bi kancelarije, hale bile dostupne, nabavka odgovarajućih sredstava za rad - može biti produktivan.

U praksi se beleže, polovično, pozitivni primeri, kao, na primer, da poslodavci insistiraju da zaposle lice sa invaliditetom. Ali, onda iskrsava problem lošeg prevoza za ovaj deo populacije, jednostavno radnik u kolicima nema načina da stigne do firme na drugom kraju grada.

Možda je rešenje i u računici bogatih zemalja. Naime, izračunato je da samo jedan dolar uložen u izgradnju mreže podrške - otvaranja radnog mesta, sistema personalnih asistenata, čak petostruko biva vraćen. Jer, iz kategorije korisnika socijalnog davanja osoba sa invaliditetom prelazi u grupu sposobnih za samostalni život.

Andrijana Cvetićanin