Opis posla:
Ekonomisti svoje poslove mogu obavljati u veoma različitim delatnostima, ali uglavnom istražuju na koje načine društvo koristi, uglavnom, limitirane resurse - sirovine, ljudski rad i kapital - kako bi proizvelo što više roba i usluga. Oni proučavaju troškove i učinke proizvodnje, raspodelu i potrošnju proizvedenih roba i usluga. Svoje spoznaje temelje na proučavanju ekonomskih pojava i procesa; zato skupljaju i analiziraju podatke, prate i prognoziraju ekonomske trendove. Usmeravaju se na različite ekonomske probleme i pojave, kao što su troškovi proizvodnje i upotrebe energije, inflacija, porezi, cene, (ne)zaposlenost. Na osnovu podataka privredne statistike i ekonomske teorije, ekonomisti analiziraju međuzavisnost ekonomskih pojava i procesa. Objašnjavaju i predviđaju njihovo delovanje na čitavu privredu rastom prosečnog nacionalnog dohotka, analizom dela populacije koji ne može da nađe posao, stopom rasta cena i dr.
Ekonomisti savetuju ili mogu raditi u preduzećima, bankama, osiguravajućim društvima, investicionim fondovima, sindikatima, vladinim organizacijama. Budući da se teži usmeravanju razvoja ekonomskih pojava u poželjnom smeru, ekonomisti moraju da imaju jasno definisane ekonomske ciljeve. Zato se neki bave kreiranjem i primenom ekonomske politike na određenom području delovanja, kao što su npr. područje finansija, rada, poljoprivrede, trgovine, prometa, energije, zdravstva. Zavisno od područja kojim se bave, ekonomisti primenjuju različite metode. Na primer, u sprovođenju istraživanja mogu da se služe metodoma anketnog istraživanja, a u ekonomskim predviđanjima ekonometrijskim modelima. Pripremanje izveštaja, važan je deo njihovog posla, koji uključuje izradu tablica i grafičkih prikaza kao i opisivanje i objašnjavanje prikazanih podataka.
Radni uslovi:
Ekonomisti najčešće imaju osmočasovno radno vreme Svoje poslove obavljaju samostalno, ali vrlo često i kroz konsultacije u vidu timskog rada. Često rade u uslovima ograničenih vremenskih rokova, pa je moguć i prekovremeni rad. Njihov svakodnevni raspored može se prekinuti posebnim zahtevima za određenim podacima, pismima, sastancima ili konferencijama. Česta su putovanja zbog prikupljanja podataka i učestvovanja na naučnim i stručnim skupovima.
Poželjne osobine i karakteristike:
Kao istraživači složenih društvenih pojava, ekonomisti bi trebali da budu kreativni i intelektualno radoznali. Istvremeno oni moraju da imaju razvijen smisao za objektivnu i sistematsku analizu, posebno za precizan rad sa brojevima, jer znatan deo vremena provode obrađujući podatake. Strpljivost i upornost nužne su karakteristike. Rezultate rada moraju da prikažu jasno i jednostavno, usmeno i pismeno. Budući da često rade u timu, potrebna im je veština sporazumevanja i smisao za saradnju.
Osposobljavanje i zapošljavanje:
Na tržištu rada u Srbiji dobra je ponuda posla za ekonomiste, ali isto tako dobra i tražnja za poslovima iz ove struke. Sa zvanjem ekonomista (nakon završene više škole) ili diplomirani ekonomista (nakon završenog fakulteta) moguće je zaposlenje u skoro svim privrednim granama kao i u političkim i socijalnom ustanovama ali i u obrazovnom sistemu države.
Ekonomski stručnjaci stiču obrazovanje na ekonomskim fakultetima na svim Univerzitetima u Srbiji, kao i na velikom broju privatnih obrazovnih ustanova. Po novom planu i programu postoje trogodišnji programi za zvanje ekonomista (bachelor) i petogodišnji programi za zvanje diplomirani ekonomista (master). Trogodišnje ili petogodišnje studije poslovne ekonomije osposobljavaju ekonomiste za razna područja (računovodstva, finansija, menadžmenta, ekonomske informatike, marketinga, trgovine, hotelijerstva, turizma, preduzetništva, agroekonomije...).