Zašto je plata tajna

Autor: Mirjana Vujisić | Kako da naš sajt radi za vas

sep 11

Nedavno sam bila u poseti jednoj instituciji, u kojoj sam se susrela sa par pitanja od strane zaposlenog osoblja:  Gde radite? Na kojoj ste poziciji? Koliko preduzeće ima zaposlenih i sl. A za kraj je usledilo pitanje: A kako ste plaćeni? Kolika vam je plata?

Moram da priznam da sam bila iznenađena poslednjim pitanjem, i da sam osetila određenu dozu neprijatnosti. Upakovah odgovor, onako u šareni papir s mašnom i rekoh doviđenja 🙂

Ta situacija me je podstakla na razmišljanje i na istraživanje: Zašto je plata tajna?

Bila ona velika ili mala, na vreme ili sa kašnjenjem, na crno ili belo, njen iznos se drži u tajnosti. Nekada se tačno znalo, ako imaš to i to obrazovanje, radiš na toj i toj poziciji, imaš x godina iskustva, postavi se jednačina i na kraju se dobije tačan broj bodova koji direktno utiče na iznos zarade.

Nekada je bilo tako, a danas? Danas se transparentnost zarada različito tretira u zavisnosti da li ste zaposleni u javnom ili privatnom sektoru. Dok se u javnom sektoru iznosi zarada mogu čuti u medijima i javno se komuniciraju, u privatnom je već druga priča.

Istraživanja kažu da kompanije iznose plata drže u tajnosti iz sledeća dva razloga:

  • Na taj način se štite lični podaci zaposlenih
  • Izbegava se rivalitet i međusobno upoređivanje zaposlenih

Čest je slučaj da se plata komunicira kandidatu tek u finalnom delu konkursa kada se kompanija odluči za konkretnog kandidata.

Iako su u manjini, postoje i poslodavci koji u oglasima navode iznose zarada (bruto, neto, u decimalu ili u intervalu). A od nedavno, na sajtu poslovi.infostud postoji mogućnost da već u pretrazi oglasa vidite iznose zarada za određenu poziciju ako ih poslodavac navede. Podaci su obeleženi zelenom bojom i sličicom novčanice.

Netransparentnost zarada ima svojih prednosti ali i jednu manu a to je sumnja zaposlenih za postojanjem diskriminacije.

Neprijatnosti mogu nastati kada kolega X (koji je na istoj radnoj poziciji i istih kompetencija) slučajno ili namerno sazna koliko je kolega Y teži od njega poslednjeg dana u mesecu (ali ne u kg već u rsd).

Poimanje sopstvne vrednosti kroz zaradu je vrlo diskutabilno pitanje, jer pojedinac može biti:

  • Objektivan i realno sagledati svoje jake i slabe strane i biti svestan svoje vrednosti kao i
  • Subjektivan, kada smatra da vredi više a realnost kaže drugačije

Isto tako i poslodavcima se može desiti da budu: objektivni (kada svoje zaposlene nagrade prema zaslugama  i doprinosima) i subjektivni (kada se nagrade po nekom drugom osnovu).

Dok su se pre plaćale pozicije,  danas se plaćaju ljudi na radnim pozicijama, a morate priznati da, svako gradi svoj brend, s toga se trebamo truditi da budemo najbolja verzija sebe.

Ako preduzeće posmatramo kao jednu ekipu koju čine njeni igrači (zaposleni), koji zajednički doprinose rezultatima kompanije, (pobeđuju i gube) analogno tome i plodove rada dele zajedno.

Saznanjem postojanja velikih platnih razlika na istim pozicijama, igrači gube želju i motivaciju za ličnim doprinosom braneći boje tog tima jer ne vide svrhu. Zato često i odlaze.

Bilo kako bilo, preporuka je da poređenje vršimo samo sa samim sobom, po principu: da li sam danas boji nego juče?

Dok ne zaživi parola: Ni po babi ni po stričevima, sa željom da budem partimejker, moja poruka glasi založimo se za sebe, da možemo:

  • biti isti (da nas tretiraju približno isto kao i kolege na istoj poziciji i sa istim kompetencijama)
  • biti posebni (autentični, čime ćemo dati pečat svom ličnom brendu)
  • biti slobodni (da zatražimo povišicu kada smo nezadovoljni trenutnom) i
  • biti samo svoji.

O autoru: Mirjana Vujisić

Po zanimanju diplomirani ekonomista, u praksi administrator oglasa, a u duši dete koje voli da se igra, da glumi, peva, pleše i piše. Pisaću vam sa željom da vas motivišem i inspirišem, a ako u tome uspem, javite mi.

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Саша Ињац 18. 09. 2019.

Плата је тајна односно није наведена у огласу зато што је мала, тачније бедна. Не приказивање висине зараде у огласу оставља потенцијалног запосленог да конкурише и да оде на разговор где га онда менаџери људских ресурса „обрађују“ како је то само почетна плата и како постоји могућност напредовања односно повећања плате у замену робовски рад. Сваки пут када сам конкурисао за посао а да у огласу није била наведена висина плате, само сам изгубио време и новац док сам дошао до послодавца да бих у току разговора „обрађивања“ схватио да је у питању „шаргарепа на штапу“ После два конкурисања више ни не обраћам пажњу на огласе где није наведена висина плате.

Saša Živković 18. 09. 2019.

1. U Norveškoj plate nisu tajne, naprotiv, to je javna informacija. Ne vidim da im nešto zbog toga nedostaje.
2. Većina ljudi ne shvata da je fama oko tajnosti plata napravljena da bi poslodavci mogli različito da plaćaju ljude koji jednako kvalitetno rade isti posao.
3. Citiram: „Saznanjem postojanja velikih platnih razlika na istim pozicijama, igrači gube želju i motivaciju za ličnim doprinosom braneći boje tog tima jer ne vide svrhu. Zato često i odlaze.“ Interesantno, kada se pominju igrači, boje tima i tim, ja pomislim na sportski tim. Nešto nisam primetio da napadači beže iz Barselone zašto što je Mesi bolje plaćen.
4. Konačno, radio sam ne dve privatne firme u kojima plata nije bila tajna. Međuljudski odnosi su bili bolje nego u onima gde je to tajna.

Goran Bizic 18. 09. 2019.

U firmama u kojima sam do sada radio poslodavci još uvek rade po principu kome se ne sviđa neka ide.Znači koliko god da radiš to ti je zarada koju poslodavac odredi.Negde u konkursima navode platu ali ako je velika razlika u iznosu od,do to znači da ako više radiš-više i zaradiš,što bi ste rekli da je i logično ali da li je zaista tako.To govori da onda nemate slobodnog vremena jer radite subotom i prekovremeno.Koliko je taj zaposleni sposoban da ispunjava svoje radne obaveze korektno i na vreme ako ima malo vremena za odmor.U dosta kompanija nemate timove jer se poslodavci boje da bi zaposleni tako udruženi mogli da se okrenu protiv poslodavca u traženju boljih uslova i većih plata itd.Nakod 25g. iskustva i preko dvadesetak firmi primetio sam jednu bitnu stvar a to je da ja koliko god da radim poslodavac se trudi da nađe načina da vas ne plati više. Uvek imaju neke izgovore.I dalje se trudim da nađem poslodavca koji će me pre svega ceniti kao čoveka a neće u meni videti samo roba na tržištu rada.

Goran Bizic 19. 09. 2019.

Takođe poslodavci trebaju da obezbede što bolje uslove rad i plate dostojne za pristojan život.Onda mogu ida zahtevaju od zaposlenih da daju svoj maksimum.Ovako zbog ne postojanja dvosmerne komunikacije svi imamo problem.Na jednom razgovoru za posao HR mi kaže da nekad nije samo plata presudna nego i uslovi rada.To znači nakon kratke popunjene ankete na kraju stoji da upišem očekivanu platu.Kada je video šta sam upisao zato mi je i rekao to o ulovima rada.Znači ako trebate tom poslodavcu on će vas pozvati jer je pristao na tu platu u suprotnom iza dobro sastavljenih ponuda za posao morate da znate da čitate između redova.Takođe kad god mogu do informacija o potencijalnom poslodavcu dolazim kod zaposlenih koji tu već rade tako da ili pošaljem CV ili jednostavno taj oglas preskočim. Poslodavci ne prave diskriminaciju prilikom zapošljavanja ali uvek gledaju ako su u mogućnosti da zaposle mlađe ljude pa ako se ne jave onda zovu one starije.Pravi poslodavci ako potencijalni kandidati zadovoljavaju uslove,zapošljavaju bez obzira na starosnu granicu ukoliko su mu ti kandidati zaista i potrebni.

Aleksandar Savic 26. 09. 2019.

Cista glupost!!! Plate se u 95% slucajeva kriju jer su male I da ne odbiju kandidata. Pogledajte zapad za koji znamo da je 20 godina ispred nas,oglas za posao. Nudimo, to,to… I plata za sat je toliko I toliko. Trazimo, to,to… Ovo je Srbija I zakon o radu su doneli poslanici koji svi do jedmog imaju privatne firme I svoje zaposlene!Pa sta Vi pislite u cijem su interesu zakoni I pravila poslovanja,zaposljavanja,prava radnika?!?!?! Ne budite smesni

    Goran Bizic 26. 09. 2019.

    Slažem se sa komentarom.Samo jednom su me pozvali telefonom dali sam zainteresovan za rad u njihovoj kompaniji da bi potom rekli kakvo je to radno mesto i koja je plata.Zahvalio sam im se na pozivu i naravno odustao od poziva na razgovor.Zašto trošiti i moje i njihovo vreme kada sam ja već radio na istim ili slučnim poslovima koje sam menjao uglavnom zbog plate.Kada ba svi poslodavci navodili koja je plata za to radno mesto i naravno sve ostalo šta se očekuje od kandidata naravno da bi im se onda javljali samo zainteresovani,ovako stvrno ne znam koja je svrha.