Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Autor: Brankica Srdić | Pravnik odgovara

mar 10

Postoje poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da poslodavac ne mora sa osobom koju angažuje da zaključuje ugovor o radu, već to može biti i ugovor van radnog odnosa.Jedan od vrlo čestih oblika rada van radnog odnosa je ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

To su poslovi takve prirode da se ne obavljaju tokom cele godine, već periodično. Najčešće se misli na sezonske poslove (na primer u poljoprivredi za vreme berbe voća, u ugostiteljstvu za zapošljavanje hotelskog osoblja u sezoni i sl.).

Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se zaključuje za obavljanje  poslova koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Status radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima

Vezano za prava i obaveze kod ovog rada, primenjuju se odredbe zaključenog ugovora o privremenim i povremenim poslovima, a ne standardne odredbe Zakona o radu, jer je reč o radu van radnog odnosa.

Radno angažovani po ovakvom ugovoru nemaju svojstvo zaposlenog i ne zasnivaju radni odnos. Tako, oni nemaju prava u punom obimu koja inače imaju zaposleni (nemaju pravo na plaćeno bolovanje, nije im plaćen prekovremen rad, kao ni rad vikendom, rad noću, nemaju pravo na plaćeno odsustvo, na godišnji odmor i druga odsustva.)

Primer: Zaposleni je radio za firmu pet meseci po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Više ne postoji potreba za radom, a poslodavac nije isplatio godišnji odmor i putne troškove za mesece koje je radio. Da li je poslodavac dužan da mu isplati godišnji i putne troškove?

U ovakvoj situaciji, s obzirom da nije postojao radni odnos, radnik nema pravo na godišnji odmor i druga plaćena odsustva. Plaćanje putnih troškova se može predvideti ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali to nije obavezno i zavisi od odluke poslodavca.

Sa kim se može zaključiti ugovor

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može da se zaključi sa:

  1. nezaposlenom osobom
  2. zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – za radno vreme koje mu je potrebno do punog radnog vremena od 40 h nedeljno
  3. korisnikom starosne penzije
  4. ako poslodavac ima zaključen ugovor o saradnji sa omladinskom ili studentskom zadrugom, može da po ovom ugovoru angažuje i članove te zadruge

Forma i sadržina ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pisanom obliku i sadrži: podatke o poslodavcu i radniku, vrstu i opis poslova koji su predmet ugovora, radno vreme, mesto i način obavljanja posla, trajanje ugovora i visinu naknade za obavljeni rad.

Pored toga, ugovorom se mogu ugovoriti i druga prava: naknada troškova prevoza na rad i sa rada, naknada za ishranu u toku rada i dr. (pri čemu ne postoji obaveza isplate navedenih troškova, već je isplata pedviđena kao mogućnost i o tome odlučuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i svojim finansijama).

Koje su obaveze poslodavca

Poslodavac koji zaključi ugovor o privremeno povremenim poslovima dužan je da:

  • uredno isplaćuje naknadu koja je ugovorena
  • vrši uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje

Radno angažovani po ovom ugovoru ima pravo na ugovorenu naknadu za rad. Iznos naknade može biti izražen za jedan radni dan ili za ceo vremenski period angažovanja. Radniku će se isplatiti naknada samo za radne dane kada je dolazio na rad i obavljao ugovorene poslove.

Rad po ovom ugovoru poslodavac mora da prijavi penzijskom i zdravstvenom osiguranju i da uplaćuje doprinose. Ako je radnik angažovan preko zadruge, zadruga je u obavezi da prijavljuje zaposlenog na osiguranje i plaća doprinose.

Prilikom zaključenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima poslodavac je u obavezi da izvrši prijavu na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ako radnik nije osiguran po drugom osnovu. Tako

  • ako se angažuje nezaposleno lice ili korisnik starosne penzije podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje
  • ako se angazuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca za nepuno radno vreme, podnosi se prijava na obavezno socijalno osiguranje do iznosa punog radnog vremena
  • ako se radno angažuje lice preko zadruge tada zadruga ima obavezu da izvrši prijavu i uplati doprinose
  • ako se preko zadruge angažuje učenik i student mlađi od 26 godina on neće imati penzijsko osiguranje, a invalidsko i zdravstveno osiguranje će imati samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti

(Zlo)upotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima

U praksi se često događa da poslodavac  zaposli radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a posle recimo tri meseca, a posle recimo tri meseca samo promeni ime radnog mesta  ili promeni opis posla koji će taj radnik obavljati. Tako se dešava da jedan radnik radi za istu firmu na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima mesecima ili čak godinama.

To je moguće zato što se vremenski period od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi  na određene poslove, a ne na osobu koja obavlja te poslove. Ovakav stav je zauzet i prihvaćen u praksi, pa tako poslodavac ne postupa suprotno zakonu ako istom radniku nakon isteka 120 radnih dana u kalendarskoj godini ponudi novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali za druge poslove koji su takođe po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Ako bi poslodavac angažovao jednu osobu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima duže od 120 radnih dana na istim poslovima, tada bi postupio suprotno navedenim odredbama Zakona o radu.

Primer: Nakon isteka prvog ugovora o privremeno povremenim poslovima od 120 dana, radniku je ponudjen drugi ugovor od  01.februara 2018.godine, takodje na 120 dana. Da li poslodavac krši zakon?

U ovoj situaciji ukoliko je radnik već bio angažovan 120 radnih dana poslodavac je dužan da radniku promeni radno mesto prilikom zaključenja novog ugovora. Jedna osoba može da radi kod istog poslodavca najduže 120 radnih dana na jednom poslu, a po završetku tog posla može zaključiti novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima ali na drugom poslu. Jedino ukoliko po ovom ugovoru radi duže od 120 dana tokom jedne kalendarske godine na istim poslovima i kod istog poslodavca, onda je poslodavac prekršio zakon, jer je morao da zaključi ne ovaj ugovor, već ugovor o radu.

Još jedna važna stavka nije regulisana zakonom – naime nigde se ne spominje koliko može maksimalno da traje radni dan kod ovog ugovora. To bi značilo da ovde ne važi osmočasovno radno vreme, niti petodnevna radna nedelja, već da radnik može da bude izložen iscrpljujućem prekovremenom radu i po 12 sati dnevno svaki dan.

Kako sprečiti zloupotrebe rada po privremenim i povremenim poslovima

S obzirom da ova materija još uvek nije dovoljno precizirana zakonom i da postoji dosta prostora da se zloupotrebi rad (zaključivanjem ugovora u dužem vremenskom periodu, sa prekovremenim radnim vremenom i sl.), na poslodavcu je da odluči kakve će uslove predložiti ugovaranjem privremenih i povremenih poslova, a na radniku da se dobro informiše o svojim pravima i obavezama.

Nažalost, zbog egzistencijalnih razloga radnici su često u situaciji da moraju da prihvate bilo kakav angažman koji se nudi, a u interesu poslodavca je da smanji svoje troškove na različite načine. Jedini način da se spreče zloupotrebe rada van radnog odnosa jeste da se precizno i jasno reguliše ova oblast rada. Dok se ne uvedu bolja zakonska rešenja, potrebna je bolja informisanost radnika u pogledu njihovih prava i obaveza kako bi se bolje zaštitili, i kako bi znali šta mogu a šta ne mogu da očekivati. Najzad, rešenje je u redovnom i povećanom inspekcijskom nadzoru nad radom poslodavaca.

Treba napomenuti i da kod određenog broja poslodavaca raste svest o značaju ljudskog potencijala i zadovoljstva zaposlenih, jer samo zadovoljan radnik može biti dobar i sebi i poslodavcu, jednako kvalitetan i produktivan.

O autoru: Brankica Srdić

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Zato želi da svoje znanje i iskustvo prenese citaocima, kako bi bilo korisno u njihovom profesionalnom životu. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.