Kad „zaškripi“ kod obračunavanja bolovanja po novom zakonu

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

avg 27

U jednom od prethodnih tekstova detaljno smo analizirali novine u utvrđivanju bolovanja od strane lekara i lekarskih komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao i u izračunavanju naknade zarade za vreme bolovanja, koje su nastale dana 11. aprila 2019. godine stupanjem na snagu novog Zakona o zdravstvenom osiguranju. Navedeni propis uvodi brojne promene vezane za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad (takozvano bolovanje) i obračun naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Kao što obično biva u našem pravnom sistemu, novi zakon izazvao je nemali broj nedoumica kada je u pitanju praktična primena. S obzirom na uočene probleme u realizovanju novih zakonskih odredbi, reagovali su i nadležni državni organi izdavanjem odgovarajućih instrukcija i uputstava, kako bi se ujednačilo sprovođenje novog zakona i obezbedila njegova pravilna primena. Naša je namera da ovim tekstom još jednom naglasimo najznačajnije promene kada je u pitanju obračun bolovanja, odnosno da preciziramo koji se sve prihodi uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade za vreme bolovanja.

Bolovanja na koja se novi zakon odnosi i način utvrđivanja privremene sprečenosti za rad


Na početku ponovićemo da se nove zakonske odredbe odnose na bolovanja koja su započela 11. aprila 2019. godine i kasnije. Prema tome, novi Zakon se primenjuje na privremenu sprečenost za rad osiguranika čiji je prvi dan privremene sprečenosti za rad nastao počev od 11. aprila, dok se na sva bolovanja kod kojih je prvi dan privremene sprečenosti za rad bio pre 11. aprila primenjuju odredbe starog zakona, bez obzira što u nekim slučajevima bolovanje traje i nakon 11. aprila. Ovo je do sada uglavnom bilo nesporno u primeni.

Nisu uočeni posebni problemi ni oko nadležnosti za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad, ali nije zgoreg ponoviti najvažnije stavke. Pre svega, izmenjene su nadležnosti stručno-medicinskih organa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje-izabranog lekara i lekarskih  komisija, koji utvrđuju nastupanje i trajanje privremene sprečenosti za rad. Po starom zakonu, izabrani lekar je cenio privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga, ukoliko je smatrao da sprečenost za rad i dalje traje, predlagao je prvostepenoj lekarskoj komsiji produženje sprečenosti za rad i nakon 30 dana trajanja bolovanja. Novi zakon propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad (osim u slučajevima bolovanja zbog nege člana uže porodice, o čemu ćemo u narednom tekstu detaljnije pisati) i predlaže prvostepenoj, odnosno drugostepenoj lekarskoj komisiji produženje privremene sprečenosti za rad. To praktično znači da je prvostepena lekarska komisija nadležna za ocenjivanje privremene sprečenosti za rad od 61. dana privremene sprečenosti za rad.

Kao i do sada, u slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, dani sprečenosti za rad povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade. U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, dani sprečenosti za rad ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade, ali je  izabrani lekar dužan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana.

Period iz koga se uzima zarada kao osnov za utvrđivanje visine naknade zarade i rokovi isplate



Novim Zakonom propisano je da se naknada zarade ostvaruje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu zahteva obveznika doprinosa (poslodavca) u kojem treba da bude navedeno da li se zahtev odnosi na isplatu naknade zarade ili refundaciju naknade koju je poslodavac već isplatio iz svojih sredstava. Ovo je važno jer je propisan različit rok za prenos sredstava poslodavcu u navedene dve situacije. Tako je predviđeno da kada filijala RFZO vrši prenos sredstava za naknadu zarade na poseban račun poslodavca radi isplate zaposlenom osiguraniku rok je 30 dana od dana podnošenja zahteva, a kada filijala RFZO vrši refundaciju isplaćenih sredstava za naknadu zarade poslodavcu rok je 15 dana od dana predaje zahteva filijali RFZO.


Period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade zarade izmenjen je u odnosu na stari zakon, pa umesto dosadašnjih tri meseca ovaj period obuhvata 12 meseci, odnosnoosnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlena lica čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.


Novim zakonom izmenjen je i način usklađivanja naknade zarade, do čega dolazi kada osiguranik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca. Tako se sada osnov za naknadu zarade usklađuje sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. Do sada se usklađivanje radilo sa kretanjem prosečne zarade kod poslodavca.

Koja se sve primanja iz radnog odnosa priznaju kod računanja visine naknade tokom bolovanja

Zakonska novina je i ta da se kod obračuna naknade zarade tokom bolovanja u obzir uzima osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Po starom zakonu uzimala se u obzir samo osnovna zarada i uvećanje za minuli rad, a sada se sva uvećanja uračunavaju tako da je osnovica za obračun bolovanja kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci.

Kod citiranih zakonskih odredbi ćemo se zadržati kako bismo u potpunosti precizirali koja se primanja iz radnog odnosa uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade kod bolovanja, a koja se ne računaju. Sam zakonski tekst govori o ostvarenoj zaradi u prethodnih 12 meseci kao osnovici za obračun naknade zarade. Zarada je definisana Zakonom o radu, po kojem svaki zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Zakon o radu propisuje da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakon je dalje definisao da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim:

-primanja koja predstavljaju učestvovanja u raspodeli dobiti preduzeća u poslovnoj godini

-primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava rada zaposlenog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

-naknada troškova za odlazak i dolazak sa rada (putni trošak)

-naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (dnevnica)

-naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu (terenski rad)

otpremnina

-naknada troškova pogrebnih usluga

-naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja

-primanja po osnovu poklona za Božić i Novu godinu

-jubilarna nagrada

-solidarna pomoć

-otpremnina isplaćena u slučaju poglašenja tehnološkim viškom zaposlenog

Prema citiranim zakonskim odredbama, nedvosmisleno je koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenog (sva gore pojedinačno pobrojana primanja ne smatraju se zaradom). Sve ono što zakon nije izuzeo iz pojma zarade samim tim se mora uzeti u obzir i prilikom obračuna osnovice za naknadu zarade tokom bolovanja, a to podrazumeva i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (naknada zarade tokom bolovanja), naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i upšte sva druga primanja iz radnog odnosa koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.


Osnov za naknadu zarade kod preduzetnika čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje (umesto dosadašnja tri meseca),
a ako je bio osiguran kraće od 12 meseci po osnovu obavljanja samostalne delatnosti osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje prema vremenu za koje je bio osiguran; samo ako uopšte nije obavljao delatnost u prethodnih 12 meseci osnov za naknadu zarade čini najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa. Za preduzetnika koji se opredelio za ličnu zaradu osnov za obračun naknade zarade utvrđuje se na način kao za osiguranike zaposlene. U slučaju kada je preduzetnik u 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad u jednom periodu imao ličnu zaradu, a u drugom je plaćao doprinos po rešenju o paušalnom oporezivanju Poreske uprave, za period za koji je primao ličnu zaradu primenjuje se princip obračuna kao za zaposlene, a za period za koji je plaćao doprinos po rešenju o paušalnom oporezivanju primenjuju se zakonske odredbe koje se odnose na preduzetnike.

Šta ulazi u osnov za obračun naknade zarade ako zaposleni nije ostvario zaradu u 12 meseci



Novi zakon propisuje drugačije izračunavanje osnovice za obračun naknade zarade tokom bolovanja ako u periodu koji se uzima u obzir, što je sada 12 meseci koji prethode mesecu u  kojem je otvoreno bolovanje, nije ostvarena zarada. Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije ostvario zaradu uzima se zagarantovana minimalna zarada. Dakle, osnov za naknadu zarade za osiguranika zaposlenog koji je u 12 meseci koji prethode bolovanju bio u radnom odnosu čini prosečan iznos zarade za vreme za koje je ostvario zaradu, dok za osiguranika koji u tih 12 meseci nije svih 12 meseci bio u radnom odnosu, osnov za naknadu zarade čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je osiguranik bio u radnom odnosu, a za mesece za koje nije bio u radnom odnosu osnov čini minimalna zarada. Ovde se radi o značajnoj izmeni jer se do sada uzimala samo prosečna zarada koju je zaposleni osiguranik ostvario u tri meseca koja prethode mesecu u kojem je otišao na bolovanje, čak i ako je ostvario samo jednu platu, a ukoliko nije ostvario nijednu zaradu uzimala se ona zarada koju bi po ugovoru o radu ostvario da je radio. Sada se za mesece u kojima osiguranik nije radio računa minimalna zagarantovana zarada.

Zaključna razmatranja


Cilj navedene odredbe o uračunavanju minimalne zarade za one mesece u kojime nije bilo rada jeste da se napravi razlika između osiguranika zaposlenog koji je radio svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad od osiguranika koji u tih 12 meseci nije bio u radnom odnosu svih 12 meseci, ili uopšte nije bio u radnom odnosu. To je učinjeno na taj način da se za mesece u kojima je ostvarena zarada i plaćeni doprinosi, za osnovicu obračuna naknade tokom bolovanja uzima prosečan iznos zarade, dok se za mesece u kojime nije bilo zarade i realno nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje, više ne uzima ona zarada koja je predviđena ugovorom o radu, odnosno zarada koju bi osiguranik ostvario da je radio, već se računa propisana zagarantovana minimalna zarada. Primera radi, ako je osiguranik bio u radnom odnosu 7 meseci pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje, osnov za naknadu zarade tokom bolovanja za tih 7 meseci čini prosečan iznos zarade, a za preostalih 5 meseci u kojima nije bilo radnog odnosa, pa samim tim ni zarade, niti uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, osnov čini minimalna zarada.

Odredbe o obračunavanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, odnosno uvećanje perioda koji ulazi u osnovicu sa 3 na 12 meseci i uzimanje minimalne zarade za one mesece u kojima nije ostvarena zarada, mogu negativno da utiču na određene osiguranike koji nemaju svih 12 meseci unazada zaradu, pa će im se umesto onoga što inače zarađuju uzimati minimalna zarada za mesece u kojima nisu ostvarili platu.  Efekat novih zakonskih odredbi na ove osiguranike čini se kolateralnom štetom namere da se obeshrabri potpisivanje ugovora o radu koji su sklapani jedino radi izvesne isplate bolovanja koje će nastupiti (najčešće zbog održavanja trudnoće), a ne zbog potrebe za zapošljavanjem, a čega je bilo u praksi. Bilo je dovoljno da se potpiše ugovor o radu kojem bi bila iskazana veoma visoka zarada i da taj iznos bude jedini koji ulazi u osnovicu za obračun naknade. Nije čak bilo neophodno ni da ta jedna zarada bude isplaćena, ona je kao takva činila prosečnu zaradu i bila osnovica za isplatu naknade zarade. Sada to više neće biti slučaj jer će se za one mesece u kojima plate nije bilo uzimati minimalna zarada.

Dobro je što se, za razliku od isplate porodiljske naknade, u osnovicu za obračun naknade uzima i isplaćeno bolovanje, kao i što se umesto meseci u kojima nema zarade ipak računa minimalna zarada.

Pozitivna je promena i to da se kod obračuna osnovice za naknadu zarade uzima cela zarada, odnosno zarada sa svim uvećanjima, a ne samo uvećanje za minuli rad, što je bio slučaj sa prethodnim zakonom. Ovo će omogućiti  da se uzme u obzir sve ono što je osiguranik svojim radom prihodovao i što čini mnogo realniju osnovicu za obračun naknade zarade koja se isplaćuje tokom bolovanja.

Dakle, može se zaključiti da cilj zakonodavca nije bio da se umanjuju prava lica koja se u radnom odnosu za vreme korišćenja bolovanja, već da se pokuša sa sprečavanjem gore pomenutih zloupotreba uočenih prilikom primene rethodnog zakona. Naime, minimalna zarada se obračunava samo za period, odnosno mesece u kojima zaposleni uopšte nije bio u radnom odnosu, ali nikako i za mesce iz obračunskog perioda od 12 meseci u kojima su korišćeni pravo na bolovanje, pravo na godišnji odmor, plaćeno odsustva, porodiljsko odsustvo i slično, jer se u svim tim slučajevima radi o primanjima iz radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade, te se imaju uzeti u obzir kod izračunavanja naknade zarade tokom bolovanja.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(8) komentari

Tina Šimun 04. 09. 2019.

Poštovani, interesuje me na osnovu kog člana Zakona je propisano da topli obrok i regres nemaju karakter zarade?

    Milan Predojević 06. 09. 2019.

    Poštovana Tina
    Topli obrok i regres imaju karakter zarade. Prilikom nabrajanja primanja koja to nisu, u tekstu su omaškom uneta i ova dva primanja. Hvala Vam na sugestiji, izvršićemo ispravku u tekstu.
    Pozdrav!

5f1bc9c8fbca3a6e24eaa0a8d9cb119a 19. 09. 2019.

Poštovanje,
imam pitanje koje nije vezano za ovu temu, a tiče se radnog prava.
Pre nekog vremena smo imali slučaj pronevere u firmi. Kada smo to otkrili,
suočili smo radnice koje su za istu bile odgovorne sa tim saznanjem, pokušavši da sa njima raskinemo
sporazumno ugovor o radu.
One su to odbile to da urade i nisu se više pojavljivale ne poslu.

Kao posledicu, mi smo slučaj prijavili i protiv njih se vodi istraga.
U međuvremenu, greškom pravnika kog smo to angažovali, dve od tri radnice su
odjavljene pravilno, a treću je, iz nepoznatih razloga, otpuštena kao tehnološki višak.
Kao posledica toga, ona je nas tužila za bespravni otkaz i zahteva ogromne količine novca.
Pravnik je na sudu to, pokušavši da zaštiti sebe, porekao.
Sudski veštak je prvo veštačenje obavio, ne uzevši u obzir dokumentaciju koju smo mu dostavili, pa je
veštačenje morao da ponovi, što je samo dodalo na troškove suđenja, koje se plašimo da ćemo mi na kraju
morati da platimo.

Dodatni problem predstavlja što je dotična supruga policajca. Već tri sudije su tražile izuzeće,
sudski troškovi se gomilaju, a mi zbog neadekvatnog zastupanja ne znamo kakva prava imamo u ovom slučaju.
Apsurdno je da osoba protiv koje se vodi istraga za proneveru traži odštetu jer je zbog toga otpuštena.
Šta mi možemo da učinimo povodom ovoga i imamo li ikakva prava kao poslodavci?

    Milan Predojević 24. 09. 2019.

    Poštovani
    S obzirom da je reč o sudskom postupku koji se trenutno vodi, a u čije spise nemam uvid, neodgovorno bi bilo da dajem komentare i savete u tom pogledu, naročito ovim putem. Takođe, Vaše pitanje nije u vezi sa obračunom bolovanja po novom zakonu, o čemu se govori u objavljenom tekstu. Nadam se da imate razumevanja za moju poziciju. Mogu uopšteno da kažem da je potrebno dokazati činjenice da se ne radi o otkazu zbog tehnološkog viška, već zbog nedolazaka na posao.
    Pozdrav

ab51375193bac47519cbfa38ed5594a5 11. 10. 2019.

Postovani,
Moj poslodavac nece da mi isplati bolovanje do 30 dana… Da li je to nezakonski? I sta da radim i tom slucaju

    Milan Predojević 12. 10. 2019.

    Poštovana Slađana
    Vaš poslodavac ima zakonsku obavezu da isplati bolovanje do 30 dana. Ukoliko te ne čini, direktno krši Vaše zakonsko pravo iz radnog odnosa. Možete se obrattiti Inspekciji za rad, ili pokrenuti sudski postupak za naknadu štete.
    Pozdrav

      ab51375193bac47519cbfa38ed5594a5 12. 10. 2019.

      On kaze da meni nece da plati posto me je prijavio a ja na trudnicko bolovanju…. On je sebi to stavio u DZEP i kao ako nesto uradim moj muz ce da dobije otkaz posto radimo u istoj firmi. A mene može da odjavi…

        Milan Predojević 14. 10. 2019.

        Poštovana Slađana
        Nažalost kod nas imamo neslavne primere kao što je Vaš, gde zaposleni zbog straha od posledica koje može da ima kod poslodavca ne preduzima nikave mere u cilju zaštite svojih prava. U prethodnom pitanju niste istakli, što je veoma važno, da ste na bolovanju zbog održavanje trudnoće. S obzirom na tu činjenicu, poslodavac Vam ne može dati otkaz, odnosno ne može Vas odjaviti. Dakle, on ima zakonsku obavezu da sa vama potpiše novi ugovor o radu (ako je prethodni na određeno vreme) koji će da traje sve dok Vam ne istekne porodiljsko odsustvo. Ukoliko poslodavac zaista zadržava za sebe Vašu porodiljsku naknadu, odnosno naknadu tokom održavanja trudnoće, time ozbiljno krši zakon. Smatram da ne možete da ostavite stvari na tome, odnosno morate da preduzmete mere koje sam Vam u pethodnom odgovoru predložio, a sve u cilju realizacije Vaših potpuno legitimnih prava.
        Pozdrav