Profesija glumac: Šta se krije iza glamura filmskog platna i daski koje život znače

Od amfiteatara, dasaka koje život znače, preko filmskog platna, oživljavanja likova kroz pozajmljivanje glasova, gluma predstavlja jednu od najstarijih profesija na svetu. Mada deluje kao posao iz snova, iza glamura i svih lepota koje ovo zanimanje nosi, put do uspeha često ume da bude dug, težak i neizvestan.

Za većinu glumaca počeci bavljenja ovom umetnošću su mnogo pre formalnog obrazovanja. Prvi susreti sa glumom občino se dese u školskim sekcijama, a danas je sve češće da deca pohađaju časove u privatnim školama koje drže afimrisani glumci ili profesori sa fakulteta.

Da li je domaća kinematografija dovoljno velika da ponudi posao svima koji završe studije? Može li se čuveni FDU upisati iz prvog puta? Zanimalo nas je i kako izgelda biti jedan od najpoznatijih glasova iz crtanog filma koje je svako dete u Srbiji bar jednom pogledalo? O svom „zanatu“ pričali su za Infostud Nikola Malbaša pozorišni, televizijski i filmski glumac koga na malim ekranima trenutno gledamo u seriji „Mala supruga“ i Vladislava Vaca Đorđević, pozorišna glumica i sinhronizator ili glasom i bradom, Sunđer Bob.

Nikola je pre fakulteta pohađao studio glume Sandre Rodić Janković, kako kaže “više iz hobija“. Ipak, kada je došlo vreme da upiše fakultet, shvatio je da je jedina stvar kojom želi da se bavi gluma.

– Moj pokojni deda, tatin tata, Radojko Malbaša, bio je glumac. Sećam se da me je kao malog često držao na kolenu i recitovao razne epske pesme o konjanicima, amidžama ali i poeziju uopšte. Između ostalih i pesmu „Otac i sin“, Đure Jakšića koju od tih najranijih dana znam napamet. Zanimljivo je da sam sa tom dečijom pesmom otišao na prijemni na FDU i upisao Akademiju – priča Nikola.

Iako je te 2012. bilo 374 kandidata, a na klasu Gordane Marić primljeno njih 12, Nikola je iz prvog pokušaja postao student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

– Nisam neko ko se spremao godinama za to. Ono što želim da kažem je, da toliko stvari utiče na odabir u tom trenutku. Možda se desi da ni vama jednostavno nije bio dan. Takođe, mislim da nije toliko važno da budete pefektni u svom izvođenju, jer ne traže profesori već oformljenog glumca, vaša ličnost treba da dođe do izražaja. Ako zaista želite, nemojte da odustajete od svog sna, znate i sami koliko je naših najpoznatijih glumaca upisalo akademiju iz četvrtog, petog puta – podseća buduće kolege.

Nikola se tokom studiranja pojavio u TV seriji „Andrija i Anđelka“, nakon toga glumio je na filmu nekoliko puta. Od serija su mu najzapaženije uloge u „Moja generacija Z“, „Istine i laži“ i „Mala supruga“.

Ipak, priznaje da mu je pozorište najveća ljubav. Prvi profesionalni angažman dobio je na drugoj godini u predstavi „Grobnica za Borisa Davidoviča“, u režiji Ivice Buljana. Trenutno ga možete gledati u pozorištu Duško Radović.

– Dosta sam igrao za decu. I to je odličan glumački trening. Tu zapravo zavoliš pozorište. Deca su izazovna publika. Jako su iskreni. Dok si im zanimljiv oni te prate bez daha, u suprotnom gube pažnju, pa ti moraš opet da ih zainteresuješ, ponekad i nadjačaš. Odrasli pak intelektualno pristupaju pozorištu. Ali za mene je pozorište baza i srž umetnosti. U pozorištu radiš, tamo se znojiš, doručkuješ, ručaš, večeraš, piješ kafu, ostaneš posle probe i predstave, tamo živiš glumački život. Iako filmski glumac može da se bude i bez akademije, pozorište ipak zahteva školu. Glas, telo, pokret, kondicija, sve mora da se našpanuje na taj nivo da naučiš kako to da nosiš na sceni. Možda nekome deluje jednostavno, ali verujte, nije nimalo lako biti dovoljno glasan da te i publika na balkonu čuje. Film je intimnija stvar, tu može da se prođe na autentičnost, smatra naš sagovornik.

Najveći honorari se dobijaju na reklamama

Jedna od negativnih strana bavljenja glumom je finansijska neizvesnost.

– Glumci žive od snimanja, retko ko živi samo od pozorišne plate. Reklame su najbolje plaćene. Recimo da su dva snimajuća dana kao mesec dana rada u pozorištu što se tiče novca. Ponude su jednostavno tokoliko primamljive da ih je teško odbiti. A sad zamislite kolike su kad ste u jeku popularnosti, kaže on.

Iako se poslednjih godina snima značajno više serija i filmova nego ranije to nužno ne znači i posao za sve diplomirane glumce.

– Nema posla za sve, nema dovoljno posla ni za najbolje.  Ali, to je druga strana medalje. Ima puno toga teškog da se prođe, dobiješ puno puta ne, ali kad dobiješ da, vredi živeti za te najlepše trenutke. Sreća igra ogromnu ulogu, ali ja verujem u talenat i to da on na kraju nađe svoj put.  A talenat znači i biti spreman u pravom trenutku, zaključuje Nikola.

Uloga glasa u stvaranju nezaboravnih likova

Važan deo glumačke profesije, o kojoj se mnogo manje govori je sinhronizacija animiranih filmova. Starije generacije i danas pamte glas Duška Dugouška i čuveno „Šefe koj ti je vrag?“ Nikole Simića. Poslednjih godina broj crtanih filmova stalno se povećava. Dečiji idoli se menjaju, ali neki likovi obeleže detinjstvo baš zahvaljujući glasu koji ih je oživeo. To je uspelo i Vladislavi Vaci Đorđević kada je svojom interpretacijom dala specifičnu energiju, harizmu i momentalnu prepoznatljivost jednom od najvoljenijih dečijih likova- Sunđer Bobu.

– Sinhronizacija crtanih filmova može biti sastavni deo glumačkog posla, a i ne mora. Njom se bave glumci koji otkriju da imaju dara za taj posao. To uključuje veštinu transformacije glasa, sluh i ritam koji je važan za tempo sinhronizovanja. Proces je takav da čujete u slušalicama originalan glas, ispred vas je preveden tekst i monitor na kojem se emituje crtani koji radite. Dakle vi gledate i čitate replike i tempirate da rečenica traje koliko i original. Tu sad postoje i finese prevoda koje mogu biti olakšavajuće, a i zabavnije za nas. Po meni je najvažnije pogoditi lik, karakter crtanog junaka, a nije neophodno „skinuti“ boju glasa jer kroz pogođen lik, junak je tačan – objašnjava Vladislava.

Često se dešava da u istom crtanom filmu glumac pozajmljuje glas većem broju likova. Tako je Vaca u Sunđer Bobu i Keba Kraba, gospođa Pufna, Biserka, veverica Sendi, Karen ali i ostali ženski likovi.

Iako iza sebe ima izuzetno veliki broj sinhronizacija, pored Sunđer Boba najdraže su joj Ren i Stimpi i Trnavčevići.

– Sunđer Bob jer je postigao veliki uspeh, Ren i Stimpi jer je takav humor meni blizak i Trnavčevići jer se crtani bavio prirodom, nešto nalik Dejvidu Atenborou. Tokom sihnronizovanja dešavalo se da neki crtaći budu tužni pa nas rasplaču, ali je mnogo više onih koji su nas ozbiljno zasmejavali da smo morali da prekinemo snimanje dok se ne smirimo, priznaje Vladislava.

Vaca je do sada igrala u većini beogradskih pozorišta. Trenutno je stalni član malog pozorišta Duško Radović i kako kaže uživa u svakom segmentu koji gluma nudi.

– Gluma je čaroban posao, ali nije lak kao što se možda misli. Zahteva puno sreće i odricanja. Ne mogu da poredim pozorište i sinhronizovanje jer je to različita vrsta posla. U pozorištu je celo vaše telo i um instrument kojim radite. A u sinhronizaciji sve to treba da stane u glas. Volim svoj posao podjednako koji god da je medij u pitanju – kaže Vladislava.