Trudničko bolovanje – ostvarivanje prava

Autor - Brankica Srdić | Pravnik odgovara

apr 02

Pre svega, treba razgraničiti pravo na trudničko bolovanje i pravo na porodiljsko odsustvo, koji su različito regulisani, i drugačije su institucije zadužene za njihovu isplatu.
Trudničko bolovanje je pravo vezano za zdravstveno osiguranje zaposlenih koje je regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju, a isplatu naknade vrši Republički fond za zdravstveno osifuranje.
Sa druge strane, pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva nije pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ono je regulisano Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom i za isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva zadužena je lokalna samouprava.U ovom tekstu ćemo se baviti pravima trudnica vezano samo za trudničko bolovanje i naknadu zarade za vreme trudničkog.

Ko ima pravo na trudničko bolovanje i kada ono može da se otvori

Trudničko bolovanje je pravo koje ima zaposlena žena, tj.žena u radnom odnosu kod poslodavca po ugovoru o radu.
Trudničko bolovanje može da se otvori odmah na početku trudnoće, ako je to neophodno tj.ako ginekolog ustanovi da je zaposlenoj potrebno mirovanje (zbog rizične trudnoće, opasnosti od pobačaja, težih oboljenja).Može da traje do 30 dana ili više od 30 dana. Prvih 30 dana bolovanja zaposlenoj će otvoriti njen izabrani ginekolog, a nakon toga potrebno je odobrenje lekarske komisije.
Za prvih 30 dana ginekolog izdaje potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koja se dostavlja poslodavcu.
Za period preko 30 dana neophodno je da ginekolog uputi zaposlenu na lekarsku komisiju (sa mišljenjem zbog čega bi trebalo da se odobri dalje bolovanje.). Na osnovu lekarskih nalaza, komisija će odlučiti o tome da li je potrebno dalje produženje bolovanja i dati konačnu ocenu. Po potrebi trudničko može da se produži sve do porođaja, i tada se na trudničko nadovezuje porodiljsko odsustvo.

Primer: Zaposlena radi u firmi tek tri meseca po ugovoru o radu. Na početku je trudnoće koja je visokorizična, i zanima je kada najranije može da otvori trudničko bolovanje.
Zaposlena može odmah da otvori trudničko bolovanje. Prethodni rad utiče samo na visinu naknade koju će primati za vreme trudničkog bolovanja, ali ne i na samo pravo na trudničko.

Primer: Žena je kod poslodavca angažovana po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u trajanju od dva meseca, koji je nakon isteka produžavan još dva puta po mesec dana dana. Interesuje je da li ima pravo na trudničko bolovanje.
Nažalost, po trenutnoj regulativi radno angažovana po ovom ugovoru nema prava iz radnog odnosa, uključujući i pravo na porodiljsko bolovanje.

Od čega zavisi visina nakndade

Visina naknade za trudničko bolovanje iznosi 100% osnova.

Troškove bolovanja za prvih 30 dana snosi poslodavac, a posle 31.dana država. Za oba perioda trudnica ima pravo na naknadu od 100%, s  tim da se za prvih 30 dana računa 100% proseka za prethodnih 12 meseci (i prosek se računa na osnovu ukupne zarade), a od 31. dana računa se 100 % tromesečnog proseka (i prosek se uzima od osnovne zarade uvećane za minuli rad; u obračun ovog proseka ne ulaze bonusi, nagrade niti druga primanja iz radnog odnosa). Zato se dešava da naknada ne bude ista u toku celokupnog perioda – iako je za oba perioda prosek 100 posto, drugačiji je osnov za obračun.U svakom slučaju, iznos naknade ne može biti niži od utvrđene minimalne zarade za mesec kada se vrši isplata.

Ko isplaćuje naknadu za trudničko bolovanje

Kao što smo rekli, troškovi naknade za prvih  30 dana trudničkog padaju na teret poslodavca, a preko 30 dana na teret države.Isplatu naknade trudnici vrši poslodavac, s tim što za bolovanje preko 30 dana ima pravo da iznos naknade refundira od države.Dakle naknadu zarade za porodiljsko bolovanje za prvih 30 dana treba da obračuna poslodavac i da izvrši isplatu direktno na račun trudnice. Za ovaj iznos do 30 dana poslodavac nema pravo nadoknade od države.

Ako komisija produži bolovanje preko 30 dana, procedura je drugačija:

  • poslodavac treba da za svaki mesec uradi obračun zarade i da ga dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, uz zahtev za refundaciju zarade
  • filijala RFZO će zatim ustanoviti pravo na naknadu i njenu visinu na osnovu dokaza koje poslodavac dostavi (obračuni od značaja za utvrđivanje visine naknade, doznake od lekara, izvodi sa tekućeg računa na kojima se vidi da je poslodavac izmirio doprinose za zaposlenu itd.)
  • zatim filijala RFZO treba da isplati naknadu za trudničko bolovanje na namenski račun poslodavca (račun za bolovanja) i to najkasnije u roku od 30 dana od datuma podnošenja zahteva za refunadaciju
  • sa tog namenskog računa se naknada zarade isplaćuje zaposlenoj.

Kašnjenja u isplatama

Zaposlena žena koja je na održavanju trudnoće trebalo bi da odmara i posveti se sebi i porodici. Smisao trudničkog i jeste u zaštiti zdravlja trudnice. Međutim, žene su često zabrinute zbog kašnjenja u isplatama trudničkih naknada i ne znaju kome da se obrate. Naknade u velikom broju slučajeva kasne i po nekoliko meseci. Budući da za prvih 30 dana trudničkog bolovanja poslodavac isplaćuje naknadu direktno trudnici ovde ne bi trebalo da bude većih zastoja, ali za period nakon 30 dana poslodavac vrši isplatu posredstvom RFZO u proceduri koja je dosta kompikovana i spora.Po Zakonu o zdravstvenom osiguranju RFZO je obavezan da izvrši uplate trudnici u roku od mesec dana od prijema dokumentacije od poslodavca, koja mora biti uredna i komlepetna. RFZO se često poziva na to da poslodavac nije dostavio urednu dokumentaciju. Veliki je broj savesnih poslodavaca koji izmiruju svoje obaveze, ali postoje i oni koji ne uplaćuju naknade na vreme.

Potrebno je promeniti postojeću regulativu, jer u Zakonu o zdravstvenom osiguranju je samo predviđena obaveza poslodavca da dostavi obračun Fondu, ali nažalost nigde nije utvrđen rok u kome poslodavac to treba da učini. Poslodavci vrlo često ne podnose blagovremeno obračune, ali time ne čine nikakav prekršaj, jer nisu vezani nikakvim rokom.Kašnjenja u isplati su se dešavala i zbog „neadekvatnog planiranja srestava za isplatu naknade zarade za trudničko bolovanje“ u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Budući roditelji su ti koji, nažalost, snose posledice ovakvog ponašanja i to u situaciji kad ih očekuju povećani troškovi i brojni izdaci za bebu. Ako država svojim merama populacione politike podstiče rađanje, onda se ovo ne bi trebalo dešavati. U svakom slučaju, trudnica može putem internet adrese RFZO http://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/pregled-naknada-zarade da proveri status zahteva kod RFZO. Ovde može da proveri datum podnošenja zahteva Fondu od poslodavca, mesec na koji se zahtev odnosi i datum isplate naknade zarade ili obaveštenje da je zahtev i dalje u fazi obrade

O autoru: Brankica Srdić

Diplomirani pravnik sa radnim iskustvom u oblasti pravnog i HR konsaltinga. Baveći se radnim odnosima susretala se sa različitim nedoumicama zaposlenih i veruje da je najbolji način da se sopstvena prava zaštite, njihovo dobro poznavanje i edukacija. Zato želi da svoje znanje i iskustvo prenese citaocima, kako bi bilo korisno u njihovom profesionalnom životu. Večiti zaljubljenik u muziku, prirodu i putovanja.

Prijavi se i postavi komentar

(319) komentari

Marina Kostrica 04. 05. 2021.

Da li zene,koje su vlasnice privatnog frizerskog salona i koje uredno placaju doprinose penzijskog i zdravstvenog osiguranja,imaju pravo na placeno trudnicko i porodiljsko bolovanje? Ako imaju, na koji nacin? Malo je cudno da zene privatnici i koje uredno uplacuju doprinose i placaju godisnji pausalni porez,nemaju to pravo,jer se postavlja pitanje sta ce one da rade u slucaju trudnoce? Da zatvore radnju? Od cega ce da zive ako ne dobiju od drzave neku nadoknadu a one su samostalne preduzetnice? Hvala unapred.

Ivana Miljkovic 11. 04. 2021.

Dobar dan.
Pausalac sam i jedina zaposlena u svojoj firmi. Da li imam pravo na trudnicko / porodiljsko i isplatu istog ako privremeno zamrznem firmu?
Unapred hvala.

    Milan Predojevic 13. 04. 2021.

    Poštovana Ivana
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da osiguraniku preduzetniku ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade. Osiguraniku koji ima zaposlene (jednog ili više) pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti. Prema tome, ukoliko imate status preduzetnika, a nemate zaposlenih, naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja možete da dobijete isključivo ako ste privremeno odjavili obavljanje delatnosti. Što se tiče naknade zarade tokom porodiljskog odsustva, ista je moguća i bez Vaše privremen odjave obavljanja delatnosti. Prema tome, za razliku od isplate trudničkog bolovanja, kada preduzetnica koja nema zaposlenih mora privremeno da odjavi obavljanje delatnosti da bi primala naknadu zarade, tokom porodiljskog odsustva nemate obavezu privremene odjave obavljanja delatnosti, ali Vam se ne isplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje (tokom porodiljskog odsustva preduzetnica mora sama da ih plaća).
    Pozdrav