<\/p>\n
Penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja vid socijalnog osiguranja. Socijalno osiguranje<\/strong>, koje najve\u0107im delom funkcioni\u0161e na principu obaveznosti (doprinose za to osiguranje pla\u0107aju svi radni ljudi) i solidarnosti (doprinose upla\u0107uju svi, a prava ostvaruju samo osiguranici kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika), obezbe\u0111uje zdravstvenu za\u0161titu i materijalna davanja u slu\u010daju nastanka pojedinih socijalnih rizika, kao sto su bolest, starost, invalidnost, smrt i nezaposlenost<\/strong>.<\/p>\n Socijalno osiguranje mo\u017ee biti dobrovoljno, kod koga je upla\u0107ivanje premije osiguranja zasnovano na dobrovoljnoj bazi, a nastupanjem osiguranog slu\u010daja osiguranik ostvaruje odre\u0111ena prava. Me\u0111utim, kao \u0161to smo ve\u0107 naveli, ono je najve\u0107im delom obavezno, te je obavezno socijalno osiguranje <\/strong>mnogo zna\u010dajnije, jer po zakonu obuhvata sve kategorije radno anga\u017eovanih lica. Kod obaveznog socijalnog osiguranja postoji zakonska obaveza svih <\/strong>zaposlenih, poslodavaca i ostalih radno anga\u017eovanih lica<\/strong> (preduzetnici, poljoprivrednici itd) da upla\u0107uju doprinose osiguranja u odgovaraju\u0107e fondove, iz<\/strong> kojih se potom finansira ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja, kao \u0161to su prava na zdravstvenu za\u0161titu, penziju itd. U pravnom sistemu Republike Srbije postoje tri vida obaveznog socijalnog osiguranja-penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti.<\/strong> U ovom tekstu akcenat je na penzijskom i invalidskom osiguranju i pla\u0107anju doprinosa.<\/p>\n Sistemski zakon u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja jeste Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju<\/strong>, prema kojem osigurana lica i \u010dlanovi njihovih porodica mogu ostvariti slede\u0107a prava<\/strong>:<\/p>\n -za slu\u010daj starosti-starosnu penziju<\/strong><\/p>\n -za slu\u010daj invalidnosti-invalidsku penziju<\/strong><\/p>\n -za slu\u010daj smrti-porodi\u010dnu penziju i naknadu pogrebnih tro\u0161kova<\/strong><\/p>\n -za slu\u010daj telesnog o\u0161te\u0107enja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u-nov\u010danu naknadu za telesno o\u0161te\u0107enje<\/strong> i<\/p>\n -za slu\u010daj potrebe za pomo\u0107i i negom drugog lica-nov\u010danu naknadu za pomo\u0107 i negu drugog lica<\/strong><\/p>\n Navedena prava se ostvaruju kod Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a postupak za ostvarivanje prava pokre\u0107e osiguranik, odnosno \u010dlanovi njegove porodice (porodi\u010dna penzija i pogrebni tro\u0161kovi)<\/p>\n Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predvi\u0111ene su tri kategorije <\/strong>obavezno osiguranih lica, za koja se upla\u0107uju doprinosi u skladu sa odredbama Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, i to: zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednic<\/strong>i. Ukoliko neko lice ispunjava uslove za osiguranje po vi\u0161e osnova, prema navedenom redosledu je utvr\u0111en prioritet osiguranja, tako da postojanje zaposlenja isklju\u010duje sticanje svojstva osiguranika po osnovu istovremenog obavljanja samostalne, odnono poljoprivredne delatnosti. Me\u0111utim, ako je neko u radnom odnosu, a ostvaruje prihode i po drugim osnovama (obavlja i samostalnu delatnost ili poslove po ugovoru), poslodavac za njega upla\u0107uje doprinose, ali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se obra\u010dunava i pla\u0107a po osnovu drugih prihoda, do iznosa najvi\u0161e godi\u0161nje osnovice doprinosa.<\/p>\n Pod zaposlenim licima <\/strong>podrazumevaju se lica u radnom odnosu, izabrana ili postavljena lica ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove (sem lica koja se \u0161koluju I\u00a0 obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a imaju manje od navr\u0161enih 26 godina \u017eivota), te lica koja<\/strong> ostvaruju nov\u010danu naknadu prema propisima o radu i zapo\u0161ljavanju<\/strong>. Za sva navedena lica poslodavac je du\u017ean da prilikom isplate zarade obra\u010duna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno Nacinalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje prilikom isplate naknade za nezaposlene.<\/p>\n Osiguranici samostalnih delatnosti<\/strong> su lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, zatim osniva\u010di, odnosno \u010dlanovi privrednih dru\u0161tava, koji u njima rade odre\u0111ene poslove, bez obzira da li su u radnom odnosu u tom privrednom dru\u0161tvu, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvr\u0161en posao ostvaruju naknadu, te sve\u0161tenici i verski slu\u017ebenici. Sva navedena lica se osiguravaju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja, jer je ono prioritetan osnov. Osiguranici samostalnih delatnosti na prihode koje ostvaruju obra\u010dunavaju i pla\u0107aju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na osnovicu i po stopi koja se odre\u0111uje shodno Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje.<\/p>\n Osiguranici poljoprivrednici<\/strong> su lica koja se bave poljoprivrednom delatno\u0161\u0107u<\/strong> kao nosioci ili \u010dlanovi poljoprivrednog doma\u0107instva ili porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na \u0161kolovanju. Poljoprivrednim doma\u0107instvom, porodi\u010dnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno me\u0161ovitim doma\u0107instvom, u smislu zakona koji ure\u0111uje penzijsko i invalidsko osiguranje, smatra se zajednica \u017eivota, privre\u0111ivanja i tro\u0161enja prihoda, bez obzira na srodstvo izme\u0111u njegovih \u010dlanova, na poljoprivrednom doma\u0107instvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta<\/strong>. Tako\u0111e, ovde se svrstavaju i doma\u0107instva i gazdinstva koja imaju manje od 0,5 hektara zemlji\u0161ta ili gra\u0111evinske celine ukoliko se na istom obavlja sto\u010darska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pe\u010duraka, pu\u017eeva, p\u010dela i drugi uzgoj ili gajenje. Nosilac poljoprivrednog doma\u0107instva, odnosno porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje pla\u0107a porez na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemlji\u0161ta ili porez na prihod od poljoprivrede i \u0161umarstva, dok se \u010dlanom takvog doma\u0107instva ili gazdinstva smatra lice koje na njemu \u017eivi i radi. Obavezno su osigurani nosilac poljoprivrednog doma\u0107instva i nosilac porodi\u010dnog\u00a0 poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan \u010dlan doma\u0107instva, porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva ili me\u0161ovitog doma\u0107instva.<\/p>\n Svojstvo osiguranika sti\u010de se danom po\u010detka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, <\/strong>odnosno obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, to jest ugovorenih poslova i ne mo\u017ee se ste\u0107i pre navr\u0161enih 15 godina \u017eivota. Svojstvo osiguranika sti\u010de se na osnovu prijave, a prestaje na osnovu odjave sa osiguranja. Lice za koje obveznik podno\u0161enja prijave (npr poslodavac kod zaposlenih) nije podneo prijavu ili odjavu sa osiguranja mo\u017ee podneti zahtev za utvr\u0111ivanje svojstva osiguranika, odnosno prestanka tog svojstva kod Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Shodno promenama Zakona o radu, od 25. decembra 2017. godine prijava zaposlenog i drugog radno anga\u017eovanog lica mora se izvr\u0161iti najkasnije pre stupanja na rad,<\/strong> a najranije sa danom zaklju\u010denja ugovora, tako da poslodavci podnose prijavu sa budu\u0107im datumom po\u010detka osiguranja<\/strong>. Na primer, ukoliko poslodavac zaklju\u010di sa odre\u0111enim licem ugovor o radu, ugovor o delu ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima 29. jula, a ugovorom se predvidi da je dan stupanja na rad 01. avgust, prijavu na socijalno osiguranje je mogu\u0107e podneti od 29. jula, do najkasnije 31. jula.<\/p>\n Dakle, u cilju spre\u010davanja pojave \u201crada na crno\u201d, ukinuta je mogu\u0107nost da se prijava podnosi u roku od tri dana od dana po\u010detka radnog anga\u017eovanja, kao i mogu\u0107nost predaje zakasnele prijave jer je to ostavljalo prostor poslodavcima da izbegavaju prijavu na socijalno osiguranje i sprovedu je tek nakon \u0161to Inspekcija za rad izlaskom na lice mesta utvrdi da postoje zaposleni koji nisu prijavljeni. Poslodavci su mogli da tvrde da je lice koje nije prijavljeno tek po\u010delo da radi, te da se koristi zakonska mogu\u0107nost prijavljivanja u roku od tri dana od dana po\u010detka anga\u017eovanja. To vi\u0161e nije mogu\u0107e jer prijava morati da postoji u svakom slu\u010daju pre po\u010detka obavljanja poslova, te svako lice koje se na poslovima zatekne bez prijave na socijalno osiguranje ima se smatrati \u201canga\u017eovanjem radnika na crno\u201d.<\/p>\n Od 01. oktobra 2010. godine registracija osiguranika i osiguranih lica radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti (dakle svih vidova socijalnog osiguranja) obavlja se na jednom \u0161alteru, preko jedinstvene prijave na socijalno osiguranje, pri \u010demu poslodavci i ostali subjekti koji su obavezni da podnesu prijavu mogu da biraju da li \u0107e to u\u010diniti kod Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje ili direktno na Portalu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Prijava podneta na bilo koji od navedenih na\u010dina zna\u010di da ste automatski prijavljeni na sve vidove obaveznog socijalnog osiguranja.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Penzijsko i invalidsko osiguranje predstavlja vid socijalnog osiguranja. Socijalno osiguranje, koje najve\u0107im delom funkcioni\u0161e na principu obaveznosti (doprinose za to osiguranje pla\u0107aju svi radni ljudi) i solidarnosti (doprinose upla\u0107uju svi, a prava ostvaruju samo osiguranici kod kojih nastupi neki od socijalnih rizika), obezbe\u0111uje zdravstvenu za\u0161titu i materijalna davanja u slu\u010daju nastanka pojedinih socijalnih rizika, […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nPenzijsko i invalidsko osiguranje<\/strong><\/h2>\n
Osiguranici penzijskog i invalidskog osiguranja<\/strong><\/h2>\n
Sticanje svojstva osiguranika<\/strong><\/h2>\n