Funkcionalna pismenost je ranije podrazumevala da umemo da \u010ditamo, pi\u0161emo i govorimo sa razumevanjem, a danas, funkcionalna pismenost podrazumeva sve to kao i kori\u0161\u0107enje ra\u010dunara, tehnologija i znanje stranog jezika – sa razumevanjem i adekvatnom primenom.<\/p>\n
U poslednjih desetak godina smo svedoci, ne evolucije, nego revolucije radnih mesta od onih gde se u odre\u0111enim profesijama promene na radnom mestu de\u0161avaju svakodnevno, do onih kod kojih su promene re\u0111e, ali se de\u0161avaju, postoje. Osim osnovnih ve\u0161tina kao \u0161to su \u010ditanje, pisanje, govor, kori\u0161\u0107enje ra\u010dunara i poznavanje jezika, promenile su se i mnoge druge ve\u0161tine specifi\u010dne za svaku konkretnu profesiju. Promene u opisu radnog mesta nas podsti\u010du da se i mi menjamo, u\u010dimo, ovladamo nekim novim ve\u0161tinama i sve to kako bismo ostali konkurentni<\/a> i napredovali u svom poslu.<\/p>\n Ka\u017eu da smo bogati onoliko koliko stranih jezika znamo da koristimo. A da li ste znali da je svaki \u010detvrti oglas za posao napisan na engleskom? I da je u 80% konkursa za posao navedeno da je potrebno znanje engleskog jezika? Hajde da vidimo da li je u pitanju „resavska \u0161kola“ u pisanju oglasa za posao, ili je trend znanja engleskog jezika i MS office-a na tr\u017ei\u0161tu rada vremenom postao novi standard pri zapo\u0161ljavanju.<\/p>\n Dominacija Velike Britanije tokom 18. i 19. veka, a kasnije dominacija SAD-a u pro\u0161lom veku je dovela do toga da se engleski jezik u nekim dr\u017eavama nametne kao prvi (maternji), a u mnogim zemljama kao drugi jezik. Ako niste znali, engleski jezik je zvani\u010dan jezik u oblasti vazduhoplovstva, a dugo je bio i jednini zvani\u010dni jezik diplomatije. Vremenom je engleski prona\u0161ao svoje mesto i u poslovnom svetu.<\/p><\/blockquote>\n Imaju\u0107i ovo na umu ne treba da nas za\u010dudi \u0161to se engleski nametnuo kao jedna od obaveznih stavki u uslovima za konkurisanje (\u010dak i u zemljama u kojima engleski nije niti slu\u017ebeni, niti drugi zvani\u010dni jezik nacije).\u00a0Zanimljiva \u010dinjenica je da, iako se zovu „programskim jezicima“, jezici za kodiranje\/programiranje koriste engleski jezik kao osnovu.<\/p>\n Dakle, gde god da se okrenemo, eto engleskog jezika :).<\/p>\n U okru\u017eenju o kojem \u017eivimo, skoro svaka profesija\/posao ima dodirne ta\u010dke sa engleskim jezikom, a opet i ako niste na poslu, sre\u0161\u0107ete stranca koji \u0107e vas na „nekom engleskom“ pitati za lokaciju na koju se uputio.<\/p>\n U pojedinim kompanijama je engleski jezik zvani\u010dan poslovni jezik i sva dokumentacija, pa i ugovori o zaposlenju, su napisani na engleskom jeziku. I tu stupa na scenu na\u0161e znanje engleskog jezika – treba da potpi\u0161emo ne\u0161to a da pri tome i razumemo \u0161ta potpisujemo. Iz tog razloga, treba da budemo surovo iskreni prema sebi i priznamo koliko nam je dobar engleski.<\/p>\n Da i jezik mo\u017ee biti 3D (trodimnzionalan) nivo znanja jezika se ra\u0161\u010dlanjuje na nivo znanja \u010ditanja, nivo znanja pisanja i nivo znanja izgovora jezika. Svojevremeno sam imao prilike da intervjui\u0161em kandidate za posao i bio iznena\u0111en da je osoba u prvom krugu testiranja test engleskog jezika uradila izuzetno dobro, a kada je do\u0161lo do konverzacije u drugom krugu… blokada. Isto tako, neke kandidate smo intervjuisali jer su imali relevantno iskustvo i po njihovoj oceni srednje znanje engleskog jezika. Me\u0111utim, kada smo na intervjuu pre\u0161li na engleski, imao sam utisak da sam ja taj koji ne zna engleski :).<\/p>\n Da li je tajna u tome da \u0161to vi\u0161e zna\u0161, shvata\u0161 koliko ne zna\u0161, pa malo podceni\u0161 svoje znanje, ili je tajna u ne\u010demu drugom, tek, jezik kao ve\u0161tina je kao i sve drugo u \u017eivotu – \u0161to vi\u0161e praktikuje\u0161, sve si bolji.<\/p>\n Za neke profesije, engleski jezik mo\u017eda i nije neophodan jer \u0107e se uvek na\u0107i neka osoba koja ga zna pa \u0107e prevesti osobi koja ga ne zna, ali \u0107e bolju ocenu na intervjuu za posao (i dalje u karijeri) dobiti osoba koja zna engleski i tada mo\u017eemo sebi da pove\u0107amo, odnosno smanjimo, konkurentnost na\u0161e pozicije kao kandidata za posao ili kandidata za napredovanje u poslu.<\/p>\n Anegdota iz \u017eivota<\/strong><\/p>\n Kolega sa fakulteta mi se obratio za pomo\u0107 – ne mo\u017ee da na\u0111e traktoriste. „Alo Milan\u010de“ rekoh mu „kako ne mo\u017ee\u0161 u Vojvodini da na\u0111e\u0161 traktoristu?“ Njegov odgovor je po\u010deo sa „dru\u017ee moj…“ i onda sam saznao da su novi traktori klimatizovani, kompjuterizovani, softver za upravljanje je na engleskom jeziku<\/strong>, ko\u0161taju \u010ditavo bogatstvo, a on \u010dovek odgovoran i za vozni park i za traktoriste…<\/p><\/blockquote>\n Tokom 2016 godine, objavljeno je 6.077 oglasa za posao na engleskom jeziku, a u 2017 ih je bilo 7.872. Dakle, rast od skoro 30% i sa daljom tendencijom rasta u 2018. (izvor: Poslovi.infostud.com<\/a><\/em>).<\/p>\n Iako, kada su u pitanju oglasi na stranom jeziku, dominiraju oglasi na engleskom jeziku, oglasi za posao su objavljivani i na nema\u010dkom, ruskom, ma\u0111arskom, francuskom i drugim jezicima.<\/p>\n Zaklju\u010dak koji se name\u0107e sam po sebi je da aktivno znanje stranog jezika postaje stvarna konkurentska prednost na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n Online kursevi, kursevi u \u0161kolama jezika, preko programa dokvalifikacije NSZa-a, pomo\u0107u aplikacije koju mo\u017eete da instalirate na telefonu… Izvori su mnogi i razni a svako od nas \u0107e da na\u0111e onaj koji mu najvi\u0161e le\u017ei da brzo prelazi i savlada znanje englskog jezika.<\/p>\n Osim engleskog jezika, i ra\u010dunarske ve\u0161tine su zauzele svoje fiksno mesto u uslovima za zapo\u0161ljavanje. Prva od tih ra\u010dunarskih ve\u0161tina, i naj\u010de\u0161\u0107e spominjana u oglasima za posao, je poznavanje MS office paketa.<\/p>\n Sastavljen od nekoliko razli\u010ditih programa, MS office paket predstavlja vrlo mo\u0107an skup povezanih\u00a0 alata u svakodnevnom poslu. Zavisno od radnog mesta, neko koristi samo jedan ili dva programa, dok u nekim profesijama ceo paket nije dovoljan. Mnogi nekada nisu ni svesni da su upravo u nekom „eksel fajlu“ i da popunjavaju formular. Tako\u0111e, mnogi \u0107e re\u0107i da postoje i mo\u0107niji alati, u \u0161ta ne sumnjam, ali se ovaj paket nametnuo prvo kao trend, a onda i kao standard pri zapo\u0161ljavanju.<\/p>\n Do floskule „next-next-finish“<\/strong> iz podnaslova sam do\u0161ao iz ne\u010dijeg iskustva gde je osoba upitana da li zna da instalira softver na ra\u010dunaru<\/em>, a odgovor je bio: „kako ne bih znao – next, next, finish i program je instaliran“. To nas vra\u0107a na funkcionalnu pismenost, odnosno na deo o razumevanju<\/strong> onoga \u0161to \u010ditamo, pi\u0161emo, govorimo i klik\u0107emo.<\/p>\n Kao i kod stranih jezika, ukoliko znamo da koristimo MS office paket ili jo\u0161 ne\u0161to dodatno, opet sti\u010demo konkurentsku prednost u selekciji kandidata za posao.<\/p>\n 2015. godine kupcima \u0161irom sveta isporu\u010deno je blizu 300 miliona ra\u010dunara i to govori dovoljno o tome koliko je kori\u0161\u0107enje ra\u010dunara postala nezaobilazna svakodnevnica u na\u0161im \u017eivotima.<\/p><\/blockquote>\n Zavisno od oblasti posla, za neke profesije osim MS office paketa, va\u017eno je znanje i iskustvo u kori\u0161\u0107enju specifi\u010dnih softverskih alata. Tako na primer, ra\u010dunovo\u0111e koriste posebne ra\u010dunovodstvene programe, turisti\u010dke agencije koriste specifi\u010dne sisteme za booking sme\u0161taja, autoservisi koriste dijagnosti\u010dke sisteme za otkrivanje kvara na automobilu itd. Sve su to ra\u010dunarske ve\u0161tine koje daju vrednost onome \u0161to zovemo „znanje rada na ra\u010dunaru“.<\/p>\n Kao \u0161to sam ve\u0107 naveo, u odre\u0111enim kompanijama je engleski zvani\u010dni jezik, odnosno, MS office se koristi kao standard za pisanu komunikaciju, izve\u0161tavanje, planove i sl. Kod njih, ove ve\u0161tine nisu prednost pri zapo\u0161ljavanju – one su obavezan uslov „sine qua non“<\/em>.<\/p>\n U manjim ili mikro preduze\u0107ima, ove ve\u0161tine mogu da budu od perifernog zna\u010daja za obavljanje odre\u0111enog posla, ali ih poslodavci smatraju va\u017enim kao \u010dinjenicom da je osoba koja zna jezike i da koristi ra\u010dunar u stvari osoba koja je u koraku sa vremenom. Za osobe koje znaju jezike i da koriste ra\u010dunare smatra se da \u0107e efikasnije „u\u0107i u posao“ i da \u0107e time biti smanjen nivo i\/ili skra\u0107en period potrebnog nadzora nad novozaposlenom osobom. To zna\u010di i da poslodavac mo\u017ee da planira obuke i za neke druge ve\u0161tine i znanja osim ovih koje su postale standardom na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n Da bismo bili svesni na\u0161e konkurentske pozicije u selekciji kandidata za posao, trebalo bi o da uradimo neku vrstu ocenjivanja nivoa znanja potrebnih ve\u0161tina za odre\u0111eni posao.<\/p>\n Potrebno je da to u\u010dinimo vrlo objektivno jer time sebe stavljamo u istinski rang i o\u010dekivanja kreiramo u skladu sa tim. Pogre\u0161ne procene vode do pogre\u0161nih o\u010dekivanja po pitanju odre\u0111enog konkursa za posao.<\/p>\n Znanje svog engleskog jezika mo\u017eete da testirate kroz aplikaciju British council-a na ovom linku<\/a>\u00a0gde \u0107ete dobiti i zvani\u010dan nivo znanja.<\/p>\n Kada su u pitanju softverske\/ra\u010dunarske ve\u0161tine, MS office znanje mo\u017eete da testirate na stranicama\u00a0http:\/\/ms-iq.com<\/a> ili na\u00a0https:\/\/www.isograd.com\/EN\/freetestselection.php<\/a>. Za neke druge softverske alate, potra\u017eite na internetu kao npr. „test znanja…“ ili „test your … skills“ i sl. i verujem da \u0107ete na\u0107i ne\u0161to adekvatno.<\/p>\n A kada ih (ve\u0161tine) ocenimo, na nama je da odlu\u010dimo \u0161ta \u0107emo dalje – pro\u0161iri ili produbiti znanja, sertifikovati ih ili ne… U svakom slu\u010daju, ako samo stojimo u mestu, mi u stvari nazadujemo.<\/strong><\/p>\n Svako od nas j \u017eeleo da postane ne\u0161to od nama tada poznatih profesija. Probajte da se setite \u0161ta je bilo u pitanju i onda poku\u0161ajte da sastavte listu ve\u0161tina i drugih sposobnosti za tu profesiju. Da li ih imate, da li ponovo razmi\u0161ljate o snu iz detinjstva? \ud83d\ude42<\/p>\n Da li ste skoro razmi\u0161ljali koja znanja treba da steknete kako biste postali bolji na svom sada\u0161njem ili mo\u017eda va\u0161em budu\u0107em radnom mestu?<\/p>\nZa\u0161to ba\u0161 engleski jezik?<\/h2>\n
\u010cak i kada se tra\u017ei, da li je stvarno neophodan?<\/h4>\n
Drugi strani jezici u oglasima za posao u Srbiji<\/h4>\n
Kako ste\u0107i znanje engleskog jezika?<\/h4>\n
Ra\u010dunarske ve\u0161tine, iliti „next-next-finish“ \ud83d\ude42<\/h2>\n
Druge ra\u010dunarske ve\u0161tine<\/h4>\n
Za\u0161to su poslodavcima toliko va\u017ene ove ve\u0161tine?<\/h2>\n
Koliko sam ja onda konkurentan\/na?<\/h2>\n
Kao dete \u017eeleo\/la sam da postanem…<\/h2>\n