Photo: Shutterstock<\/p>\n\n\n\n
U prethodnom tekstu bavili smo se dopunskim radom<\/a>, kao vidom rada van radnog odnosa. Kao \u0161to smo tada istakli, Zakon o radu<\/strong> sadr\u017ei posebne odredbe o radu van radnog odnosa, <\/strong>u koji pored dopunskog rada spadaju jo\u0161 privremeni i povremeni poslovi<\/a>, zatim obavljanje poslova po ugovoru o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju kao i anga\u017eovanje po osnovu ugovora o delu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Pojam ugovora o delu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu ti\u010du se vrste poslova radi \u010dijeg obavljanja se mo\u017ee zaklju\u010diti ovakav ugovor, neophodne uskla\u0111enosti sa op\u0161tim aktom (kada se potpisuje u umetni\u010dkoj ili drugoj delatnosti u oblasti kulture) i njegove obavezne forme i osnovne sadr\u017eine.<\/p>\n\n\n\n Prema navedenim zakonskim odredbama poslodavac mo\u017ee sa odre\u0111enim licem da zaklju\u010di ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca<\/strong>, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odre\u0111ene stvari, ili samostalno izvr\u0161enje odre\u0111enog fizi\u010dkog ili intelektualnog posla<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o delu mo\u017ee da se zaklju\u010di i sa licem koje obavlja umetni\u010dku ili drugu delatnost u oblasti kulture, a takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaklju\u010den.<\/p>\n\n\n\n Ugovor o delu obavezno se zaklju\u010duje u pisanom obliku<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Obele\u017eja ugovora o delu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu zakonske odredbe mo\u017ee se zaklju\u010diti da je zakonodavac odredio slede\u0107e bitne karakteristike ugovora o delu.<\/p>\n\n\n\n Prema napred iznetom, lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu ne zasniva radni odnos<\/strong> radi obaljanja tih poslova. Navedeno zna\u010di da lica anga\u017eovana po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godi\u0161nji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.<\/p>\n\n\n\n Kada se radi o licu sa kojim mo\u017ee da se sklopi ugovor o delu, nije propisan nijedan uslov za zaklju\u010divanje ugovora. Ovo zna\u010di da poslodavac mo\u017ee da ga zaklju\u010di sa bilo kojim licem<\/strong>-zaposlenim, nezaposlenim, studentom, poljoprivrednikom, penzionerom. Po ovom ugovoru poslove mo\u017ee da obavlja \u010dak i invalidski penzioner. Lice koje je u radnom odnosu kod drugog poslodavca nema ni obavezu obave\u0161tavanja poslodavca sa kojim ima zaklju\u010den ugovor o radu da \u0107e kod drugog poslodavca obavljati poslove po ugovoru o delu. Naravno, zaposleni je du\u017ean da uskladi svoje obaveze koje proisti\u010di iz ugovora o delu sa obavezama koje ima iz ve\u0107 postoje\u0107eg radnog odnosa.<\/p>\n\n\n\n Zakon u odre\u0111enom smislu defini\u0161e delatnosti u kojima se mo\u017ee zaklju\u010diti ugovor o delu,<\/strong> pre svega jer izri\u010dito zabranjuje da se takav ugovor potpi\u0161e radi obavljanja poslova koji su osnovna ili prete\u017ena delatnost poslodavca. Dalje, propisano je da se ugovor o delu mo\u017ee zaklju\u010diti radi izrade ili popravke stvari, odnosno izvr\u0161enja fizi\u010dkog ili intelektualnog posla. Ovo podrazumeva odgovaraju\u0107u stru\u010dnost izvr\u0161ioca posla, odnosno potrebna znanja i ve\u0161tine. Iz ovih zakonskih odredbi mo\u017ee se izvu\u0107i zaklju\u010dak da poslodavac mo\u017ee da anga\u017euje odre\u0111eno lice po ugovoru o delu samo radi obavljanja vanrednih poslova (bilo fizi\u010dke ili intelektualne prirode), to jest poslova koji ne spadaju u one radi kojih je taj poslodavac registrovan. Primera radi, preduze\u0107e koje se bavi trgovinom ne mo\u017ee da potpi\u0161e ugovor o delu radi obavljanja poslova prodavca, ali mo\u017ee da potpi\u0161e ugovor o delu kojim \u0107e odre\u0111eno lice anga\u017eovati da mu okre\u010di prodajni objekat, ili da mu izradi web stranicu. Firma koja se bavi proizvodnjom ode\u0107e ne mo\u017ee da sklopi ugovor o delu radi obavljanja kroja\u010dkih poslova, ali mo\u017ee radi obavljanja prevodila\u010dkih usluga (na primer u slu\u010daju kratkotrajne poslovne korespondencije sa inostranim poslovnim partnerom). Prema tome, jasno je da se po osnovu ugovora o delu kod poslodavca ne mogu obavljati poslovi koji su sistematizovani i odre\u0111eni organizacijom radnih mesta, ve\u0107 se radi o anga\u017eovanju radi obavljanja jednokratnih poslova koji ina\u010de ne spadaju u redovnu delatnost poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Prema svemu iznetom, sadr\u017einu ugovora o delu <\/strong>sa\u010dinjenog u pisanoj formi moraju da \u010dine podaci o ugovornim stranama<\/strong>, koje se obi\u010dno ozna\u010davaju kao naru\u010dilac posla<\/strong> (poslodavac-pojedinac ili pravno lice) i izvr\u0161ilac posla, kao i opis poslova koje je potrebno obaviti<\/strong> (pri \u010demu je potrebno jedino voditi ra\u010duna o tome da se ne radi o poslovima koji spadaju u osnovnu ili prete\u017enu delatnost naru\u010dioca posla). Uobi\u010dajene su i odredbe o visini nov\u010dane naknade koju naru\u010dilac posla pla\u0107a izvr\u0161iocu za obavljeni rad<\/strong>. \u0160to se ti\u010de drugih pitanja koja se ure\u0111uju ugovorom, radi se uglavnom o drugim primanjima koja se osim nov\u010dane naknade ispla\u0107uju (npr naknada tro\u0161kova), koja tako\u0111e imaju karakter ugovorene naknade u smislu obra\u010duna poreza i doprinosa. Vreme rada nije predmet zaklju\u010divanja ugovora o delu jer obavljanje poslova po ugovoru o delu nije vremenski ograni\u010deno. Naravno, mogu\u0107e je i uobi\u010dajeno da se odredi vremenski okvir za obavljanje ovih poslova.<\/p>\n\n\n\n Uplata poreza i doprinosa<\/strong><\/p>\n\n\n\n Pitanje uplate poreza koji se pla\u0107a na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak gra\u0111ana, dok je pla\u0107anje doprinosa ure\u0111eno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.<\/p>\n\n\n\n Sve \u0161to se ispla\u0107uje licu anga\u017eovanom po osnovu ugovora o delu ima karakter ugovorene naknade na koju se pla\u0107aju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To zna\u010di da se uzimaju u obzir i naknada putnog tro\u0161ka za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu i sve druge ugovorene i ispla\u0107ene naknade.<\/p>\n\n\n\n Zakonom o porezu na dohodak gra\u0111ana odre\u0111eno je da prihodi ostvareni po osnovu ugovora o delu imaju tretman ostalih prihoda<\/strong> (a ne zarade ili plate), u kom slu\u010daju je obveznik poreza fizi\u010dko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod \u010dini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvr\u0111enu osnovicu iznosi 20%<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Kada je re\u010d o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu uvek ima pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% <\/strong>na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ne pla\u0107a se jedino za lice koje je od Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dobilo potvrdu da je za njega u toj kalendarskoj godini ve\u0107 pla\u0107en doprinos na procenjenu najvi\u0161u osnovicu (ovo stoga jer nije mogu\u0107e pla\u0107ati doprinos na osnovicu ve\u0107u od zakonom odre\u0111ene makimalne osnovice).<\/p>\n\n\n\n Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o delu ima pravo na uplatu doprinosa za<\/strong> zdravstveno osiguranje samo ako ve\u0107 prethodno nije zdravstveno osigurano po osnovu radnog anga\u017eovanja ili penzije, jer se doprinosi za zdravstveno osiguranje pla\u0107aju samo po jednom, prioritetnom osnovu. To prakti\u010dno zna\u010di da poslodavac koji ugovor o delu potpi\u0161e sa licem bez radnog anga\u017eovanja (nezaposlenim licen) ima obavezu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 % od osnovice na koju se pla\u0107a i porez i doprinos za penzijsko osiguranje. Ukoliko ugovor potpi\u0161e sa licem za koje se ve\u0107 pla\u0107aju doprinosi za zdravstveno osiguranje, jer se radi o penzioneru, zaposlenom, poljoprivredniku i sli\u010dno, za takvo lice postoji samo obaveza uplate poreza i doprinosa za penzijko i invalidsko osiguranje, ali ne i doprinosa za zdravstveno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko je naru\u010dilac posla preduzetnik ili pravno lice koje ima zaposlene po ugovoru o radu, porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za ugovor o delu obra\u010dunavaju se i pla\u0107aju po odbitku<\/strong>, to jest isplatilac je du\u017ean da prilikom svake isplate ugovorene naknade obra\u010duna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (i zdravstveno osiguranje, ukoliko postoji obaveza uplate i ovog doprinosa), obustavi ih i uplati na propisane ra\u010dune istovremeno sa isplatom prihoda anga\u017eovanom licu na njegov ra\u010dun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem. Ako se pak radi o naru\u010diocu posla koji je fizi\u010dko lice koje nema zaposlenih, obavezu uplate da\u017ebina ima izvr\u0161ilac posla, a naru\u010dilac posla mu za to pla\u0107a odgovaraju\u0107i iznos preko neto iznosa naknade koji je ugovoren.<\/p>\n\n\n\n Zloupotrebe ugovora o delu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Klasi\u010dan primer zloupotrebe pravnog instituta ugovora o delu je anga\u017eovanje lica po ovom osnovu radi obavljanja poslova koji se svrstavaju u osnovnu ili prete\u017enu delatnost poslodavca. Tako\u0111e, upotreba ugovora o delu suprotno njegovoj pravnoj prirodi je i anga\u017eovanje lica putem ove vrste ugovora radi kratkotrajne zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slu\u010daju privremenog pove\u0107anja obima posla. Usled \u010dinjenice da \u010desto ne postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, da nema isplate regresa, bolovanja za prvih 30 dana i ostalih obaveza koje proisti\u010du za poslodavca iz radnog odnosa, postoji uverenje da je finansijski isplativije sa nekim licem zaklju\u010diti ugovor o delu, nego ugovor o radu. Takvim postupanjem anga\u017eovanom radniku se uskra\u0107uju prava i privilegije koje bi imao u radnom odnosu (pravo na pauzu, pravo na godi\u0161nji odmor, na naknadu zarade za vreme spre\u010denosti za rad i drugo). Ovakve pojave najbolje je preduprediti detaljnim informisanjem o sopstvenim pravima i obavezama, odnosno o razlikama koje postoje izme\u0111u anga\u017eovanja po osnovu radnog odnosa s jedne strane, i ugovora o delu s druge strane. U situacijama kada je neophodno zasnovati radni odnos va\u017eno je nesavesnom poslodavcu dati do znanja da ste upoznati sa Va\u0161im pravima i da ne \u017eelite da pristanete na ugovor o delu, ukoliko za to nema pravnog osnova, odnosno ukoliko bi to zna\u010dilo uskra\u0107ivanje prava koja Vam po zakonu pripadaju shodno prirodi radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n\n\n\n Lice koje smatra da su mu zloupotrebom ugovora o delu uskra\u0107ena odre\u0111ena prava mo\u017ee da se obrati Inspekciji rada ili da pokrene sudski postupak jer pravna praksa i stanovi\u0161te sudova je takvo da u slu\u010daju zloupotrebe, ugovori o delu ne proizvode pravno dejstvo, odnosno takvi ugovori su ni\u0161tavi i sud \u0107e ih u slu\u010daju spora tretirati kao ugovore o radu.<\/p>\n\n\n\n