{"id":1850,"date":"2018-11-12T16:58:45","date_gmt":"2018-11-12T14:58:45","guid":{"rendered":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?p=1850"},"modified":"2019-06-20T15:13:39","modified_gmt":"2019-06-20T13:13:39","slug":"kako-doci-do-zaostalih-zarada-kada-firma-ode-u-stecaj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/kako-doci-do-zaostalih-zarada-kada-firma-ode-u-stecaj\/","title":{"rendered":"Kako do\u0107i do zaostalih zarada kada firma ode u ste\u010daj"},"content":{"rendered":"

Ste\u010daj<\/strong> je zakonski postupak koji se sprovodi nad privrednim subjektom kod koga su nastupile ozbiljne te\u0161ko\u0107e u poslovanju, koje se mogu ogledati u nesposobnosti pla\u0107anja<\/strong> (trajnijoj ili prete\u0107oj) ili prezadu\u017eenost<\/strong>i, odnosno u nepostupanju po ranije usvojenom planu reorganizacije.\u00a0 Ovaj postupak ure\u0111en je Zakonom o ste\u010daju.<\/strong> Osnovni cilj ste\u010daja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje ste\u010dajnih poverilaca<\/strong> ostvarivanjem najve\u0107e mogu\u0107e vrednosti ste\u010dajnog du\u017enika, odnosno njegove imovine.<\/p>\n

Kako se radi o situaciji u kojoj vrednost stvorena kroz privrednu aktivnost nije vi\u0161e dovoljna za podmirenje finansijskih obaveza, pa tako ni za isplatu zarada zaposlenih,\u00a0 Zakon o ste\u010daju propisuje<\/strong> da je otvaranje ste\u010dajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu <\/strong>koji je ste\u010dajni du\u017enik zaklju\u010dio sa zaposlenima. Ste\u010dajni upravnik, koga imenuje ste\u010dajni sudija iz reda licenciranih ste\u010dajnih upravnika, odlu\u010duje o otkazu ugovora o radu i o otkazu obave\u0161tava filijalu Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje na \u010dijoj teritoriji se nalazi sedi\u0161te ste\u010dajnog du\u017enika. Doju\u010dera\u0161nji zaposleni privrednog subjekta nad kojim je otvoren ste\u010daj nalaze se u nezavidnoj poziciji u kojoj su ostali bez posla, a svoja neostvarena nov\u010dana potra\u017eivanja prema biv\u0161em poslodavcu primorani su da ostvaruju kao poverioci u ste\u010dajnom postupku. U ovom slu\u010daju, veoma je va\u017eno upoznati se sa zakonskim pravima i pridr\u017eavati se zadatih rokova.<\/p>\n

Ste\u010dajni upravnik mo\u017ee, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da anga\u017euje potreban broj lica radi okon\u010danja zapo\u010detih poslova ili radi vo\u0111enja ste\u010dajnog postupka uz saglasnost ste\u010dajnog sudije. Zarade i ostala primanja ovih lica, koja odre\u0111uje ste\u010dajni upravnik uz saglasnost ste\u010dajnog sudije, namiruju se iz ste\u010dajne mase.<\/p>\n

Zaposleni kao ste\u010dajni poverilac<\/strong><\/a><\/p>\n

Zaposleni kojima je prestao radni odnos usled otvaranja ste\u010dajnog postupka<\/strong>, a kojima nisu ispla\u0107ene sve zaostale zarade i druga primanja iz radnog odnosa, u odnosu na svog doju\u010dera\u0161njeg poslodavca imaju svojstvo ste\u010dajnog poverioca<\/strong>-lica koje na dan pokretanja ste\u010dajnog postupka ima neobezbe\u0111eno potra\u017eivanje prema ste\u010dajnom du\u017eniku.<\/p>\n

Iz ste\u010dajne mase prioritetno se namiruju tro\u0161kovi ste\u010dajnog postupka<\/strong>, a po njihovom punom namirenju obaveze ste\u010dajne mase. Ovo zna\u010di da se prioritetno, iz ste\u010dajne mase namiruju i primanja lica koja su anga\u017eovana radi vo\u0111enja ste\u010dajnog postupka, jer se tro\u0161kovi za njihove zarade smatraju tro\u0161kovima ste\u010dajnog postupka.<\/p>\n

Ste\u010dajni poverioci se<\/strong>, u zavisnosti od njihovih potra\u017eivanja, svrstavaju u isplatne redove<\/strong>. Ste\u010dajni poverioci ni\u017eeg isplatnog reda mogu se namiriti tek po\u0161to se namire ste\u010dajni poverioci vi\u0161eg isplatnog reda. Ukoliko nema dovoljno sredstava za namirenje potra\u017eivanja odre\u0111enog ste\u010dajnog reda u celosti, ste\u010dajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potra\u017eivanja.<\/p>\n

Nov\u010dana potra\u017eivanja nastala iz radnog odnosa spadaju u prvi isplatni red, <\/strong>i to: neispla\u0107ene neto zarade<\/strong> zaposlenih i biv\u0161ih zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja ste\u010dajnog postupka<\/strong> sa kamatom od dana dospe\u0107a do dana otvaranja ste\u010dajnog postupka i nepla\u0107eni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine pre otvaranja ste\u010dajnog postupka, a \u010diju osnovicu za obra\u010dun \u010dini najni\u017ea mese\u010dna osnovica doprinosa<\/strong>, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja ste\u010dajnog postupka.<\/p>\n

Prema navedenim zakonskim odredbama neispla\u0107ene zarade za poslednjih godinu dana radnog odnosa spadaju u prvi red isplate, ali samo do visine minimalne zarade. <\/strong>Doprinosi za penzijsko i nvalidsko osiguranje za poslednje dve godine tako\u0111e se namiruju prioritetno, ali samo do visine koja se pla\u0107a na minimalnu zaradu. <\/strong>Neispla\u0107ene zarade u delu koji prelazi iznos minimalne zarade, kao i nepla\u0107eni doprinosi na deo osnovice koji prelazi najni\u017eu mese\u010dnu osnovicu doprinosa, odnosno minimalnu zaradu, svrstavaju se u potra\u017eivanja ostalih ste\u010dajnih poverilaca, koja spadaju u tre\u0107i isplatni red. U drugi isplatni red uvr\u0161tena su\u00a0 potra\u017eivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja ste\u010dajnog postupka.<\/p>\n

Prijavljivanje potra\u017eivanja i naplata u ste\u010dajnom postupku<\/strong><\/p>\n

Prema Zakonu o ste\u010daju poverioci, me\u0111u njima i zaposleni, prijave potra\u017eivanja podnose nadle\u017enom sudu u pisanom obliku<\/strong>. U prijavi zaposleni kao ste\u010dajni poverilac naro\u010dito mora nazna\u010diti: ime i prebivali\u0161te sa kontakt adresom,\u00a0 jedinstveni mati\u010dni broj gra\u0111ana, broj teku\u0107eg ra\u010duna, pravni osnov potra\u017eivanja (potra\u017eivanje iz radnog odnosa), iznos potra\u017eivanja i to posebno iznos glavnog potra\u017eivanja sa obra\u010dunom kamate.<\/p>\n

Ako se prijavljuju potra\u017eivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim te\u010de postupak sa oznakom spisa, kao i odre\u0111eni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadr\u017eini tu\u017ebe zakona kojim se ure\u0111uje parni\u010dni postupak.<\/p>\n

Veoma je va\u017eno ista\u0107i da propu\u0161tanje roka za prijavljivanje potra\u017eivanja \u010dini prijavu potra\u017eivanja neblagovremenom. Prijave se mogu podneti po isteku roka odre\u0111enog re\u0161enjem ste\u010dajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Slu\u017ebenom glasniku Republike Srbije“, a sve prijave podnete po isteku roka od 120 dana bi\u0107e odba\u010dene kao neblagovremene.<\/strong><\/p>\n

Posle isteka roka za prijavljivanje potra\u017eivanja ste\u010dajni sudija dostavlja sve prijave potra\u017eivanja ste\u010dajnom upravniku. Ste\u010dajni upravnik utvr\u0111uje osnovanost, obim i isplatni red svakog potra\u017eivanja i o tome sa\u010dinjava listu priznatih i osporenih potra\u017eivanja<\/strong>, kao i redosled namirenja poverilaca. Ste\u010dajni upravnik je du\u017ean da najkasnije deset dana pre dana odr\u017eavanja ispitnog ro\u010di\u0161ta dostavi listu potra\u017eivanja ste\u010dajnom sudiji, koji je du\u017ean da je objavi na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda<\/strong> ili da, ukoliko je lista nesrazmerno velika, na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda istakne obave\u0161tenje o mestu gde se lista nalazi. Ste\u010dajni upravnik je du\u017ean da izvr\u0161i li\u010dnu dostavu obave\u0161tenja onim poveriocima \u010dija su potra\u017eivanja osporena, najkasnije 15 dana pre odr\u017eavanja ispitnog ro\u010di\u0161ta. Kona\u010dna lista o svim prijavama potra\u017eivanja sa\u010dinjava se na ispitnom ro\u010di\u0161tu. Potra\u017eivanje se smatra utvr\u0111enim ako nije osporeno od strane ste\u010dajnog upravnika ili od strane poverilaca do zaklju\u010denja ispitnog ro\u010di\u0161ta<\/strong>. Na osnovu kona\u010dne liste ste\u010dajni sudija donosi zaklju\u010dak o listi utvr\u0111enih i osporenih potra\u017eivanja, dostavlja ga ste\u010dajnom upravniku i svakom ste\u010dajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. Kona\u010dna lista kojom se utvr\u0111uje potra\u017eivanje i njegov isplatni red obavezuju\u0107a je za ste\u010dajnog du\u017enika i za sve ste\u010dajne poverioce. Ste\u010dajni poverilac koji doka\u017ee svoje potra\u017eivanje u parnici na koju je upu\u0107en, ima pravo da tra\u017ei ispravljanje kona\u010dne liste utvr\u0111enih potra\u017eivanja<\/p>\n

Po dono\u0161enju re\u0161enja o bankrotstvu, ste\u010dajni upravnik zapo\u010dinje i sprovodi prodaju imovine ste\u010dajnog du\u017enika<\/strong>, odnosno prodaju ste\u010dajnog du\u017enika<\/strong> kao pravnog lica javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje). Ste\u010dajni upravnik je du\u017ean da ste\u010dajnom sudiji i poveriocima\u00a0 dostavi obave\u0161tenje o nameri, planu prodaje, na\u010dinu unov\u010denja, metodu prodaje i rokovima prodaje najkasnije 15 dana pre dana objavljivanja oglasa o prodaji, odnosno 15 dana pre dana odr\u017eavanja prodaje neposrednom pogodbom. Posle izvr\u0161ene prodaje ste\u010dajni upravnik je du\u017ean da o izvr\u0161enoj prodaji, uslovima i ceni obavesti ste\u010dajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i poverioca koji ima pravo na imovini koja je obuhva\u0107ena prodajom, u roku od deset dana od dana izvr\u0161ene prodaje. Sredstva ostvarena prodajom imovine ulaze u ste\u010dajnu masu, a njihova deoba vr\u0161i se u skladu sa postupkom deobe propisanim Zakonom o ste\u010daju.<\/p>\n

Zaostala primanja koja ni posle ovog procesa nisu ispla\u0107ena mogu se tra\u017eiti od Fonda solidarnosti.<\/p>\n

Isplata neispla\u0107enih potra\u017eivanja zaposlenih preko Fonda solidarnosti<\/strong><\/p>\n

Prodaja imovine firme koja je bankrotirala jedini je na\u010din da se do\u0111e do sredstava iz kojih ste\u010dajni poverioci namiruju svoja potra\u017eivanja. Po\u0161to ovaj postupak retko kad te\u010de glatko, odnosno \u010desto ne donese dovoljno sredstava za naplatu svih potra\u017eivanja, primanja zaposlenih koja nisu ispla\u0107ena u ste\u010dajnom postupku mogu se tra\u017eiti od Fonda solidarnosti<\/strong>.<\/p>\n

Fond solidranosti osnovan je na osnovu Zakona o radu i njegova delatnost je obezbe\u0111ivanje i isplata neispla\u0107enih potra\u017eivanja kod poslodavca nad kojim je otvoren ste\u010dajni postupak<\/strong>. Tako\u0111e, ako su prava delimi\u010dno ispla\u0107ena u skladu sa zakonom koji ure\u0111uje ste\u010dajni potupak, zaposlenom kod Fonda solidarnoti pripada pravo na razliku do nivoa prava utvr\u0111enih po Zakonu o radu. Fond solidarnosti ima svojstvo pravnog lica sa sedi\u0161tem u Beogradu, posluje kao javna slu\u017eba, a sredstva za osnivanje i po\u010detak rada obezbe\u0111ena su u bud\u017eetu Republike Srbije.<\/p>\n

Zaposleni preko Fonda solidarnosti ima pravo na isplatu<\/strong> slede\u0107ih potra\u017eivanja koja su ostala neispla\u0107ena kod poslodavca nad kojim je otvoren ste\u010dajni postupak:<\/p>\n

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad<\/strong> po propisima o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) koju je bio du\u017ean da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci<\/strong> pre otvaranja ste\u010dajnog postupka (u visini minimalne zarade);<\/p>\n

2) naknade \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor <\/strong>krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu <\/strong>u kojoj je otvoren ste\u010dajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja ste\u010dajnog postupka (najvi\u0161e u visini minimalne zarade);<\/p>\n

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini<\/strong> u kojoj je otvoren ste\u010dajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja ste\u010dajnog postupka (u vsini dve prose\u010dne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republi\u010dkog zavoda za statistiku);<\/p>\n

4) naknade \u0161tete na osnovu odluke suda<\/strong> donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren ste\u010dajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja<\/strong>, ako je ta odluka postala pravnosna\u017ena pre otvaranja ste\u010dajnog postupka (u visini naknade utvr\u0111ene odlukom suda).<\/p>\n

Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za sve ovde navedene isplate.<\/p>\n

Postupak za ostvarivanje prava pokre\u0107e se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti\u00a0 u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvr\u0111eno pravo na potra\u017eivanje<\/strong>, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje ste\u010dajni postupak. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu, a uz zahtev zaposleni dostavlja: akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos – akt kojim je prestao radni odnos; akt kojim je, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje ste\u010dajni postupak utvr\u0111eno pravo na potra\u017eivanje zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spre\u010denosti za rad, kao i dokaze o postojanju potra\u017eivanja naknade \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor, otpremnine zbog odlaska u penziju i naknade \u0161tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja na osnovu odluke suda.<\/p>\n

Upravni odbor Fonda odlu\u010duje o zahtevu re\u0161enjem<\/strong>. Protiv re\u0161enja mo\u017ee se podneti \u017ealba u roku od osam dana od dana dostavljanja re\u0161enja.O \u017ealbi protiv re\u0161enja odlu\u010duje ministar<\/strong>, u roku od 30 dana od dana podno\u0161enja \u017ealbe. Re\u0161enje ministra je kona\u010dno i protiv njega se mo\u017ee pokrenuti upravni spor.<\/strong><\/p>\n

Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom mo\u017ee podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, li\u010dno ili preko punomo\u0107nika. Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom. Ako je potra\u017eivanje\u00a0 ispla\u0107eno u potpunosti ili delimi\u010dno u skladu sa propisima kojima je ure\u0111en ste\u010dajni postupak pre izvr\u0161enja re\u0161enja, Fond \u0107e po slu\u017ebenoj du\u017enosti poni\u0161titi re\u0161enje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim \u010dinjeni\u010dnim stanjem.<\/p>\n

Zaklju\u010dna razmatranja<\/strong><\/p>\n

Iz svega navedenog mo\u017ee se zaklju\u010diti da biv\u0161i zaposleni poslodavca koji je bankrotirao imaju dva osnovna postupka u kojima mogu da namire svoja neispla\u0107ena potra\u017eivanja iz radnog odnosa: najpre se to \u010dini u ste\u010dajnom postupku nakon prodaje imovine poslodavca, a odre\u0111ena potra\u017eivanja koja nisu mogla da budu namirena kroz ste\u010daj mogu se realizovati kod Fonda solidarnosti, koji se finansira iz bud\u017eeta Republike Srbije.<\/p>\n

U ste\u010daju se polazi od principijelne ravnopravnosti poverilaca, odnosno svih subjekata koji imaju imovinskopravni zahtev prema ste\u010dajnoj masi, ali se ona u znatnoj meri relativizuje postojanjem ste\u010dajnih isplatnih redova. Formiranje istih nala\u017ee na\u010delo pravi\u010dnosti-u skladu sa shvatanjima pravde i morala svaka dr\u017eava odre\u0111uje \u0161ta je pravi\u010dno, odnosno u slu\u010daju ure\u0111ivanja ste\u010dajnog potupka kome dati prednost u naplati. Tako je kod nas pozitivna \u010dinjenica da su potra\u017eivanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red. Imaju\u0107i u vidu na\u010delo isklju\u010divosti izme\u0111u ste\u010dajnih redova, odnosno da je namirenje poverilaca ni\u017eih ste\u010dajnih redova mogu\u0107e tek po potpunom namirenju poverilaca ranijeg (vi\u0161eg) ste\u010dajnog reda, ostali poverioci iz ste\u010dajne mase mogu se namiriti tek nakon isplate potra\u017eivanja iz radnog odnosa koja su svrstana u prvi isplatni red. Ipak, nisu sva potra\u017eivanja iz radnog odnosa svrstana u prvi isplatni red-ona su ograni\u010dena i vremenski (tako da se prioritetno ispla\u0107uje samo zarada za poslednjih godinu dana) i po vrednosti (samo u visini minimalne zarade). Tako\u0111e, u uporednom pravu (pravu drugih dr\u017eava) u rang prioritetnog potra\u017eivanja svrstana su i potra\u017eivanja naknade za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor, za period pla\u0107enog odsustva, potra\u017eivanja otpremnine i po osnovu naknade \u0161tete za povredu na radu, \u0161to kod nas nije slu\u010daj. Ipak, odredbama Zakona o radu popravljen je polo\u017eaj zaposlenih u slu\u010daju pokretanja ste\u010dajnog postupka nad poslodavcem jer su pove\u0107ana prava zaposlenih van ste\u010dajnog postupka, u postupku pred javnom slu\u017ebom (Fondom solidarnosti) koja garantuje obezbe\u0111ivanje i isplatu potra\u017eivanja zaposlenih u slu\u010daju njihove nemogu\u0107nosti naplate u ste\u010dajnom postupku, \u0161to je standard prema konvencijama Me\u0111unarodne organizacije rada. Prema svemu navedenom, mo\u017ee se zaklju\u010diti da su prava radnika u slu\u010daju bankrotstva poslodavca, i pored neodgovaraju\u0107ih odredaba Zakona o ste\u010daju, u prili\u010dnoj meri za\u0161ti\u0107ena korektivnim odredbama Zakona o radu.<\/p>\n

<\/div>\n