\n
Za razliku od navedenih preventivnih mera, koje se preduzimaju kad nema izri\u010dite sankcije za odre\u0111ene pogre\u0161ne primene propisa,u slu\u010daju kada su u vr\u0161enju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, op\u0161teg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da u odre\u0111enom roku otkloni utvr\u0111ene povrede<\/strong>. Re\u0161enjem se odre\u0111uje na\u010din otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta nepravilnost mora otkloniti. Inspektor odre\u0111uje rok i on mora da bude primeren datom nalogu, s tim da psolodavac mo\u017ee podneti molbu za njegovo produ\u017eenje, ako za to postoje opravdani razlozi. Poslodavac je du\u017ean da, <\/strong>najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvr\u0111ene povrede, obavesti inspekciju rada o izvr\u0161enju re\u0161enja<\/strong>.<\/p>\n Zakon o radu posebno nagla\u0161ava ovla\u0161\u0107enje inspektora za dono\u0161enje re\u0161enja u\u00a0 situaciji kada poslodavac sa zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad<\/strong>. Po\u0161to se\u00a0 u navedenom slu\u010daju smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre\u0111eno vreme danom stupanja na rad, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da<\/strong> sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u navedenom smislu, zaklju\u010di ugovor o radu<\/strong> u pisanom obliku.<\/p>\n Protiv re\u0161enja inspektora rada mo\u017ee se izjaviti \u017ealba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja re\u0161enja. \u017dalba ima suspenzivno dejstvo, odnosno odla\u017ee izvr\u0161enje re\u0161enja. Ministar, odnosno licekoje on ovlasti du\u017eno je da u roku od 30 dana od dana prijema \u017ealbe odlu\u010di po \u017ealbi. Re\u0161enje postaje kona\u010dno dono\u0161enjem odluke po \u017ealbi ili protekom roka za \u017ealbu, ukoliko se \u017ealba ne izjavi. Protiv drugostepenog re\u0161enja mo\u017ee se povesti upravni spor pred Upravnim sudom Republike Srbije.<\/p>\n Inspektor rada podne\u0107e i zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka ako na\u0111e da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se ure\u0111uju radni odnosii podno\u0161enje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, izvr\u0161io prekr\u0161aj. Zakonom o radu izvr\u0161ena je gradacija prekr\u0161aja u zavisnosti od te\u017eine po\u010dinjenog dela. Primera radi, me\u0111u najte\u017ee prekr\u0161aje poslodavaca (za koje jezapre\u0107ena nov\u010dana kazna koja mo\u017ee da ide i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slu\u010dajevi kada poslodavac nije isplatio zaradu, kada je dao otkaz suprotno zakonu, kada ne postupi po re\u0161enju inspektora rada i tako dalje.<\/p>\n Poseban vid za\u0161tite i posebno ovla\u0161\u0107enje inspektora za rad propisana su za slu\u010daj da inspektor rada na\u0111e da je re\u0161enjem poslodavca o otkazu ugovora o radu o\u010digledno povre\u0111eno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor. Tada inspektorima ovla\u0161\u0107enje<\/strong> da<\/strong> na zahtev zaposlenog svojim re\u0161enjem odlo\u017ei izvr\u0161enje re\u0161enja o otkazu ugovora o radu – do dono\u0161enja pravnosna\u017ene odluke suda<\/strong> i time prakti\u010dno vrati radnika na posao. Inspektor rada \u0107e odbiti takav zahtev ako na\u0111e da pravo zaposlenog nije o\u010digledno povre\u0111eno. Zaposleni mo\u017ee podneti zahtev u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora, a inspektor rada je du\u017ean da donese re\u0161enje u roku od 30 dana od dana podno\u0161enja zahteva zaposlenog. On \u0107e takvo re\u0161enje doneti samo ako su kumulativno ispunjeni svi slede\u0107i uslovi:<\/strong>da je re\u0161enjem poslodavca pravo zaposlenog o\u010digledno povre\u0111eno, da je zaposleni pokrenuo radni spor i da je podneo zahtev inspekciji rada za odlaganje izvr\u0161enja re\u0161enja poslodavca<\/strong>.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de samog zahteva zaposlenog<\/strong>, on se mora podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja sudskog spora protiv poslodavca<\/strong> jer je ovaj rok prekluzivnog karaktera, odnosno propu\u0161tanjem ovog roka zaposleni gubi pravo da zahteva od inspektora odlaganje izvr\u0161enja re\u0161enje o otkazu. Zaposleni podnosi zahtev Inspektoratu za rad u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik<\/strong> i uz zahtev mora da prilo\u017ei tu\u017ebu kao dokaz da je pokrenuo sudski spor protiv poslodavca<\/strong>. Po podnetom zahtevu inspektor za rad donosi ili zaklju\u010dak o odbacivanju<\/strong>, ako postoje procesni nedostaci za dono\u0161enje re\u0161enja (naj\u010de\u0161\u0107e ako zahtev nije ponet u propisanom roku ili nije prilo\u017een dokaz o tome da je pokrenut sudski spor protiv\u00a0 poslodavca) ili re\u0161enje kojim<\/strong> s emeritorno odlu\u010duje (kojim se zahtev odbija<\/strong> ako je neosnovan, ili usvaja<\/strong> kao osnovan i odla\u017ee izvr\u0161enje re\u0161enja o otkazu). Zna\u010dajno je i to \u0161to \u017ealba koju poslodavac ulo\u017ei na re\u0161enje<\/strong> inspektora za rad o vra\u0107anju zaposlenog na posao do pravnosna\u017enog okon\u010danja sudskog spora, nema suspenzivno dejstvo<\/strong>, odnosno re\u0161enje inspektora za rad je izvr\u0161no po\u010dev od dana dostavljanja poslodavcu. Na taj na\u010din zaposlenom se pru\u017ea brza i efikasna za\u0161tita.<\/p>\n Ovo ovla\u0161\u0107enje inspektora za rad veoma jezna\u010dajno u pogledu za\u0161tite zaposlenih od bahatog i nezakonitog postupanja poslodavca. Imaju\u0107i u vidu koliko dugo mogu da traju sudski sporovi, a kako je pitanje radnog\u00a0 odnosa od su\u0161tinskog zna\u010daja za ekonomsko-socijalnu sigurnost zaposlenog i njegove porodice, mogu\u0107nost da inspektor za rad svojim re\u0161enjem vrati zaposlenog na rad (ako zauzme stav da je postupanjem poslodavca i prestankom radnog odnosa evidentno povre\u0111eno pravo zaposlenog) svakako treba koristiti kad god su kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi.<\/p>\n Prema svemu navedenom, najzna\u010dajnija ovla\u0161\u0107enja Inspekcije za rad jesu:\u00a0 mogu\u0107nost da odlo\u017ei izvr\u0161enje re\u0161enja poslodavca o otkazu ugovora o radu u slu\u010daju o\u010diglednog kr\u0161enja zakona; utvr\u0111ivanje fakti\u010dkog rada, odnosno \u201crada na crno\u201d i obavezivanje poslodavca na potpisivanje ugovora o radu u tom slu\u010daju; nalaganje mera poslodavcu re\u0161enjem u cilju uklanjanja povreda radnopravnih propisa i odredaba ugovora o radu; pokretanje prekr\u0161ajnog postupka protiv poslodavca koji kr\u0161i zakon. S druge strane, inspektor za rad ne mo\u017ee svojim re\u0161enjem da primora poslodavca da nadoknadi \u0161tetu zaposlenom. Odgovaraju\u0107u od\u0161tetu za kr\u0161enje prava iz radnog odnosa zaposleni mo\u017ee ostvariti samo pokretanjem radnog spora na sudu.<\/p>\n Na kraju mo\u017eemo zaklju\u010diti da je inspektorat za rad po svojim nadle\u017enostima i ovla\u0161\u0107enjima veoma va\u017ena institucija u za\u0161titi prava zaposlenih. Potrebno je ohrabriti radnike stalnom edukacijom i inofmisanjem da budu aktivni u za\u0161titi svojih prava, odnosno da se ne ustru\u010davaju od preduzimanja koraka kakav\u00a0 je prijava inspektoru za rad. Nadle\u017eni u Inspektoratu tako\u0111e mogu da u\u010dine mnogo profesionalnim i pravednim pristupom u re\u0161avanju pristiglih prijava na na\u010din da ih i poslodavci i zaposleni do\u017eive kao nepristrasne subjekte koji su tu da uka\u017eu na kr\u0161enje zakona i preduzmu neophodne mere u pravcu po\u0161tovanja propisa. Svakako, akcenat bi morao biti nadostupnost za svaku vrstu pomo\u0107i zaposlenima, jer su oni slabija strana u radnopravnom odnosu. U tom pravcu je zna\u010dajna je i \u010dinjenica da se prijava protiv poslodavca mo\u017ee podneti i anonimno, da ona ne zahteva neku posebnu formu (rekli smo da mo\u017ee i usmeno na zapisnik), te da se kontakt sa Inspekcijom mo\u017ee ostvariti odlaskom u slu\u017ebene prostorije, ali i telefonom i putem mejla. Ozbiljno razmatranje svake prijave klju\u010dno je u stvaranju poverenja izme\u0111u radnika i dr\u017eavne institucije koja je nastala u cilju za\u0161tite njihovih prava na radu i u vezi sa radom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Re\u0161enje o otklanjanju povrede propisa Za razliku od navedenih preventivnih mera, koje se preduzimaju kad nema izri\u010dite sankcije za odre\u0111ene pogre\u0161ne primene propisa,u slu\u010daju kada su u vr\u0161enju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, op\u0161teg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da u odre\u0111enom roku otkloni utvr\u0111ene […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nRe\u0161enje o vra\u0107anju na rad<\/h2>\n
Zna\u010daj Inspektorata za rad<\/h2>\n