Svi navedeni privredni subjekti u privatnom sektoru\nmogu da koriste propisane mere pod uslovom da po\u010dev od 15.marta 2020. godine\ndo 10. aprila 2020. godine nisu smanjivali broj zaposlenih za vi\u0161e od 10%, <\/strong>pri\n\u010demu se u taj broj ne ra\u010dunaju zaposleni kojima u periodu od 15. marta 2020.\ngodine do 10.aprila 2020. godine isti\u010du ugovori o radu na odre\u0111eno vreme\nzaklju\u010deni sa poslodavcem pre 15.marta 2020. godine.<\/p>\n\n\n\n Pod istim uslovom da nisu smanjili broj zaposlenih za\nvi\u0161e od 10%, fiskalne pogodnosti i davanja iz Uredbe mogu<\/strong> da koriste i<\/strong>\npreduzetnici, preduzetnici <\/strong>poljoprivrednici i preduzetnici pau\u0161alci koji\nsu registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta\n2020. godine<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Mere pomo\u0107i NE odnose se<\/strong> na privredne subjekte koji su obuhva\u0107eni Spiskom korisnika\njavnih sredstava i na privredne subjekte koji obavljaju finansijske delatnosti\ni delatnosti osiguranja<\/strong> (banke, dru\u0161tva za osiguranje, dru\u0161tva za\nupravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga,\nplatne institucije i institucije elektronskog novca).<\/p>\n\n\n\n Pravnim licima odlo\u017eena je dospelost za pla\u0107anje<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n –poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada <\/strong>za\nmesece mart, april i maj <\/strong>teku\u0107e godine, odnosno <\/strong>za april, maj\ni jun <\/strong>za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarada za\nmesec mart 2020. godine ve\u0107 izvr\u0161ili do dana stupanja na snagu Uredbe<\/p>\n\n\n\n –akontacija poreza na dobit pravnih lica za tri\nmeseca<\/strong>, koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine<\/p>\n\n\n\n Dospelost pla\u0107anja<\/strong> navedenih obaveza po osnovu poreza i doprinosa na zarade i na prihode\nod samostalne delatnosti odla\u017ee se do 04. januara 2021. godine<\/strong>, a\ndugovani porezi i doprinosi plati\u0107e se u najvi\u0161e 24 jednake mese\u010dne rate bez\npla\u0107anja kamate<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje \u010dije je\npla\u0107anje odlo\u017eeno u skladu sa Uredbom smatraju se pla\u0107enim<\/strong> u smislu ostvarivanja prava iz zdravstvenog i\npenzijskog i invalidskog osiguranja, ostvarivanja prava po osnovu\nnezaposlenosti, kao i prava na finansijsku podr\u0161ku porodici s decom. Dakle,\nukoliko lice zaposleno kod poslodavca koji je odlo\u017eio pla\u0107anje doprinosa za\nnavedena tri meseca, pokre\u0107e bilo kakav postupak za ostvarivanje prava iz\nsocijalnog osiguranja (kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje ili kod Fondova\nza penzijsko ili zdravstveno osiguranje) ili prava po osnovu Zakona o\nfinansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom (kod lokalne samouprave, npr isplata\nnaknade tokom porodiljskog odsustva), smatra\u0107e se da su doprinosi pla\u0107eni i sva\nprava se ostvaruju u punom obimu. Primera radi, zdravstvene knji\u017eice bi\u0107e\noverene jer \u0107e se doprinosi za zdravstvo, \u010dije je pla\u0107anje odlo\u017eeno, smatrati\npla\u0107enim. Naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koju ispla\u0107uje lokalna\nsamouprava po zahtevu trudnice, odnosno porodilje koja u prethodnih 18 meseci\nima prihode na koji su pla\u0107eni dospeli doprinosi za socijalno osiguranje,\ntako\u0111e \u0107e biti ispla\u0107ivana u punom iznosu jer se smatra da su dospeli doprinosi\npla\u0107eni<\/strong>. Shodno navedenom, zaposleni kod poslodavca koji je iskoristio\nmogu\u0107nost za odlaganje pla\u0107anja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje,\nne\u0107e imati posledice zbog toga u pogledu ostvarivanja prava iz socijalnog\nosiguranja (prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog\nosiguranja i osiguranja za slu\u010daj nezaposlenosti) i prava po Zakonu o\nfinansijskoj podr\u0161ci porodici s decom (prava na porodiljsku naknadu, de\u010diji dodatak,\nroditeljski dodatak)<\/p>\n\n\n\n Pravo na direktna davanja, odnosno uplatu bespovratnih nov\u010danih sredstava iz Bud\u017eeta Republike Srbije<\/strong>, i to u periodu od tri meseca teku\u0107e godine (maj, jun i jul),<\/strong> ostvaruju preduzetnik<\/strong>, preduzetnik pau\u0161alac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice i pravna lica<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Iznos direktnog mese\u010dnog davanja pravnim licima koja\nsu razvrstana kao mikro, mala i srednja preduze\u0107a, <\/strong>koji se ostvaruje u maju, junu i julu teku\u0107e godine, jednak\nje iznosu minimalne neto zarade za mesec mart 2020. godine (30.367,04 dinara)\npo jednom zaposlenom radniku prijavljenom na puno radno vreme<\/strong>. Preduzetnici<\/strong>\nkoji nemaju zaposlenih dobi\u0107e isti iznos<\/strong> u svakom mesecu u periodu\nmaj-jul 2020. godine.<\/p>\n\n\n\n Ovde odmah treba jasno precizirati da se radi o finansijskim\nsredstvima koja dr\u017eava upla\u0107uje poslodavcu na njegov poseban ra\u010dun kako bi\nmu pomogla da isplati zarade svojim zaposlenima, a ne o tome da je dr\u017eava\npreuzela obavezu da isplati zaradu zaposlenima kod poslodavca i odredila njenu\nvisinu na 30.367,04 dinara. <\/strong>Dakle privredni subjekt, da bi prevazi\u0161ao\nekonomsku krizu, pod propisanim uslovima dobija od dr\u017eave bespovratna\nfinansijska sredstva \u010dije se visina meri minimalnom zaradom za mesec mart 2020.\ngodine po svakom zaposlenom prijavljenom na puno radno vreme, a ne\npredstavljaju u bukvalnom smislu zaradu zaposlenog. Istina, ta sredstva se\njedino za isplatu zarada mogu koristiti, ali ne predstavljaju zaradu niti naknadu\nzarade u doslovnom smislu tih re\u010di, ve\u0107 pomo\u0107 poslodavcu da isplati zarade\nzaposlenima. Lice u radnom odnosu<\/strong> kod takvog poslodavca i dalje sva svoja\nprava iz radnog odnosa, pa i pravo na zaradu, ostvaruje shodno ugovoru o\nradu, op\u0161tim aktima poslodavca (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i Zakonu\no radu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Prema tome, u pravima zaposlenog, koja su definisana ugovorom\no radu, op\u0161tim aktima poslodavaca i zakonskim odredbama, ne menja se ni\u0161ta <\/strong>zbog\ntoga \u0161to poslodavac dobija finansijsku pomo\u0107 dr\u017eave, pa se tako ne menja ni\nvisina zarade utvr\u0111ena navedenim aktima. Istina, privredni subjekt pomo\u0107 mo\u017ee\nda koristi samo za jednu namenu-za isplatu zarada, ali to ne zna\u010di da je iznos\nkoji dobija po jednom zaposlenom istovremeno i zarada tog zaposlenog. Zarada je\nve\u0107 utvr\u0111ena ugovorom o radu jer svaki ugovor o radu sadr\u017ei elemente za\nutvr\u0111ivanje visine zarade, a sama Uredba ne uti\u010de na visinu zarade<\/strong>.\nPrimera radi, ukoliko je zarada zaposlenog 60 hiljada neto po ugovoru o radu, a\nposlodavac za tog zaposlenog (kao i svaki poslodavac koji se prijavio za pomo\u0107\nza svakog zaposlenog na puno radno vreme) dobije pomo\u0107 u visini 30.367,04 dinara, on je i dalje u obavezi da\nzaposlenom isplati 60 hiljada dinara, s tim da \u0107e mu onih 30.367,04 dinara od dr\u017eave pomo\u0107i da isplati\ntu zaradu od 60 hiljada. Poslodavac<\/strong> \u010dak mo\u017ee da se opredeli da pomo\u0107\nkoju dobija u visini 30.367,04 dinara po\nsvakom zaposlenom na puno radno vreme doda na ve\u0107 utvr\u0111enu zaradu i time je\nuve\u0107a, ali i ne mora. Ono \u0161to je obavezan<\/strong> jeste da plati zaradu kako\nje definisano ugovorom o radu, odnosno ne mo\u017ee da umanji zaradu na iznos pomo\u0107i\nkoju po jednom zaposlenom dobija od dr\u017eave<\/strong>, to jest na nivo minimalne\nzarade za mart, i tu ne sme da bude zabune.<\/p>\n\n\n\n Pravno lice razvrstano kao veliko pravno lice\nostvaruje direktna davanja u druga\u010dijem iznosu<\/strong>. Velikim pravnim licem u smislu Zakona o\nra\u010dunovodstvu smatraju se pravna lica koja prelaze dva od slede\u0107a tri\nkriterijuma:<\/p>\n\n\n\n 1) prose\u010dan broj zaposlenih 250;<\/p>\n\n\n\n 2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj\nprotivvrednosti;<\/p>\n\n\n\n 3) prose\u010dna vrednost poslovne imovine 17.500.000 EUR u\ndinarskoj protivvrednosti.<\/p>\n\n\n\n Veliko pravno \nlice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih nov\u010danih sredstava u iznosu\nod 50% od minimalne neto zarade za mart 2020. godin<\/strong>e (15.183,52 dinara)\nza:<\/p>\n\n\n\n –svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme<\/strong>\nza kojeg je doneto re\u0161enje o prekidu rada<\/strong> po\u010dev od 15. marta 2020.\ngodine u skladu sa \u010dlanom 116. Zakona o radu<\/strong>, odnosno u slu\u010daju prekida\nrada bez krivice zaposlenog<\/p>\n\n\n\n –svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme<\/strong>\nkojem je doneto re\u0161enje o prekidu rada <\/strong>po\u010dev od 15. marta 2020. godine\nu skladu sa \u010dlanom 117. Zakona o radu<\/strong>, odnosno za vreme prekida rada do\nkoga je do\u0161lo naredbom nadle\u017enog dr\u017eavnog organa ili nadle\u017enog organa\nposlodavca zbog neobezbe\u0111ivanja bezbednosti i za\u0161tite zdravlja na radu, koja je\nuslov za dalje obavljanje rada bez ugro\u017eavanja \u017eivota i zdravlja zaposlenih i\ndrugih lica<\/p>\n\n\n\n Bespovratna nov\u010dana sredstva ispla\u0107uju se u tri\nmeseca: maju, junu i julu 2020. godine<\/strong>,\ni to u visini 50% minimalne zarade za mart 2020. godine po jednom zaposlenom\nprijavljenom na puno radno vreme.<\/p>\n\n\n\n Veliko pravno lice dostavlja nadle\u017enoj filijali\nPoreske uprave u papirnom obliku spisak lica kojima je doneto re\u0161enje o prekidu\nrada u skladu sa \u010dlanovima 116. i 117. Zakona o radu najkasnije do 20-og u\nmescu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vr\u0161e u slede\u0107em mesecu.<\/p>\n\n\n\n Kod velikih pravnih lica je situacija druga\u010dija, ali i\njasnija, jer se radi o tome da finansijsku pomo\u0107 dobijaju samo za zaposlene za\nkoje je doneto re\u0161enje o prekidu rada bez krivice zaposlenog. Zaposleni u\novakvim slu\u010dajevima dobija naknadu zarade u skladu sa re\u0161enjem o prekidu rada,\na poslodavac za svakog takvog zaposlenog koji privremeno ne radi, dobija iznos\nod 15.183,52 dinara<\/strong>. Shodno navedenom, ni ovde Uredba ne uti\u010de na visninu\nnaknade koju zaposleni dobija. Zaposleni svoje pravo na naknadu zarade prema\nposlodavcu ostvaruje u skladu sa donetim re\u0161enjem o privremenom prestanku rada,\na ne u visini pomo\u0107i koju za tog zaposlenog dobija poslodavac.<\/p>\n\n\n\n U skladu sa gore navedenim pomo\u0107 dr\u017eave privatnim\nposlodavcima za isplatu zarada svojim zaposlenima ne predstavlja zaradu, te se\nisplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vr\u0161i na\nnjihov ra\u010dun sa posebnog namenskog ra\u010duna otvorenog kod Uprave za trezor<\/strong>.\nPrivrednom subjektu-poslodavcu otvara se poseban namenski ra\u010dun-isplata\ndirektnih davanja-COVID-19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima teku\u0107i\nra\u010dun. Primljena sredstva poslodavac mo\u017ee da koristi isklju\u010divo u svrhu\nisplate zarada zaposlenima<\/strong>. Kao \u0161to mo\u017eemo da vidimo, sredstva se ne\nupla\u0107uju direktno na ra\u010dun zaposlenih <\/strong>jer i nisu namenjena neposredno\nzaposlenima (indirektno da), ve\u0107 na ra\u010dun poslodavca koji ih potom strogo\nnamenski koristi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana 10. aprila 2020. godine stupila je na snagu Uredba Vlade Republike Srbije na osnovu koje se iz Bud\u017eeta Republike Srbije obezbe\u0111uju fiskalne pogodnosti i direktna nov\u010dana davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru, kao i nov\u010dana pomo\u0107 gra\u0111anima, a sve u cilju ubla\u017eavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba). Posetioci sajta […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nFiskalne pogodnosti-uticaj odlaganja pla\u0107anja javnih prihoda poslodavcu na prava zaposlenih<\/h2>\n\n\n\n
![\"Plate](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/figure>\n\n\n\nDirektna davanja privrednim subjektima kao pomo\u0107 poslodavcu za prevazila\u017eenje krize<\/h2>\n\n\n\n
Mikro, mala i srednja preduze\u0107a<\/h3>\n\n\n\n
Veliko pravno lice<\/h3>\n\n\n\n
<\/figure>\n\n\n\nNovac se ne ispla\u0107uje direknto zaposlenom, ve\u0107 na ra\u010dun poslodavca<\/h2>\n\n\n\n