E, to su ti klju\u010dni sastojci koji prave razliku izme\u0111u profesionalnog i porodi\u010dnog kuvara.<\/p>\n\n\n\n
Upravo o tom rudarskom poslu, koji se zbog ekspanzije kuvarskih TV kanala i emisija mnogima \u010dini kao jednostavan na\u010din za dobru zaradu, pri\u010damo sa Fabiom Gajevi\u0107em, koji kao kuvar u firmi \u201eNom nom nom\u201c <\/strong>priprema obroke za vi\u0161e od 200 zaposlenih radnika u kompaniji \u201eNordeus\u201c<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Ovim poslom se bavim vi\u0161e od 20 godina, dugo sam radio u inostranstvu i mora\u0107u da vas razo\u010daram, budu\u0107i da nisam stekao utisak da je srpska kuhinja prepoznata kao takva. Pre bih, na osnovu dugogodi\u0161njeg iskustva, rekao da se sve to podvodi pod balkansku hranu. \u0160to se srpske kuhinje ti\u010de, mislim da je jedino autenti\u010dno jelo popara<\/strong>. Sve drugo imaju i neke druge kuhinje. Musaka je gr\u010dka, sarma turska, a svaki balkanski narod je uveren da su \u0107evapi njegovi. A ni\u0161ta druga\u010dije nije ni sa kola\u010dima. Eto, primera radi, Nemci se kunu da je pita sa jabukama njihova, a ona zapravo vu\u010de poreklo iz Turske – po\u010dinje pri\u010du Fabio Gajevi\u0107.<\/p>\n\n\n\n – Nisam je ba\u0161 dugo video u ponudi, ali verujte mi na re\u010d da je bila, samo \u0161to o\u010digledno nije za\u017eivela. Verovatno zbog toga \u0161to je to nekako previ\u0161e sirotinjski, pa je onima koji odu u restoran malo glupo da je naru\u010de.<\/p>\n\n\n\n – To je ve\u0107 sukob tradicionalnog i modernog kuvarstva, i imam utisak da odre\u0111eni restorani na Balkanu nisu ba\u0161 najbolje razumeli taj koncept \u201efajn dajninga\u201c. Nije su\u0161tina samo u tome da lepo dekori\u0161e\u0161 tanjir, ve\u0107 je umetnost u tome da spoji\u0161 ta dva segmenta – da obrok bude koli\u010dinski dovoljan, a sa druge strane da bude serviran na originalan na\u010din.<\/p>\n\n\n\n – Apsolutno i definitivno. Eto, recimo, molekularna gastronomija je pravi primer za to. Ili, imao sam sre\u0107u da u jednom periodu profesionalnog rada sara\u0111ujem sa devojkama koje su zavr\u0161ile Fakultet primenjenih umetnosti i posvetile se kreiranju ukrasnih figurica za torte. One su vrsne poslasti\u010darke, ali i fenomenalne umetnice.<\/p>\n\n\n\n – Naravno da jeste. Recepti se nalaze svuda oko nas, svima su dostupni i svako ima mogu\u0107nost da prakti\u010dno u\u010di u svojoj ku\u0107i bez ikakvih kurseva. Ali, sa druge strane, to je i opasnost jer se danas svako zove kuvarom. Primera radi, se\u0107am se da je u jednom restoranu gde sam radio bio raspisan konkurs za kuvara i prijavilo se oko 20-25 kandidata. Kako je bila velika gu\u017eva nisam \u017eeleo da du\u017eim i odlu\u010dio sam da sve prijavljene prvo pitam gde su do tada radili. Momak koji je prvi do\u0161ao na razgovor je samo kratko rekao: \u201eE,pa ja nisam radio nigde. Kuvam kod ku\u0107e i svi ka\u017eu da mi ba\u0161 ide pod ruke, pa sam odlu\u010dio sam da se prijavim\u201c. I takvi su bili gotovo svi odgovori tog dana.<\/p>\n\n\n\n – Retko koji kuvar u Beogradu ima vi\u0161e od 60 godina jer se u kuhinji te\u0161ko do\u010dekuje penzija. Ve\u0107ina nas ide na operaciju vena, budu\u0107i da smo po deset, nekad i vi\u0161e sati na nogama, a mnogi imaju problema sa srcem. U kuhinji je uvek toplo, postoje razna isparavanja, ventilacija je stalno uklju\u010dena, a posebna pri\u010da je tempo rada. Verujte, u restoranima se \u010desto dogodi da u smeni nemate vremena da odete do toaleta.<\/p>\n\n\n\n – Ko vam je to rekao? To je potpuno pogre\u0161na percepcija. Mi kuvari pripremamo i serviramo obroke za druge, ali nemamo vremena da u\u017eivamo u njima. Imamo jedva toliko vremena da ne\u0161to pojedemo s nogu, a \u010desto ne stignemo ni to. Pritisak je ogroman, guramo se na sku\u010denom prostoru i trudimo da ne povredimo jedni druge.<\/p>\n\n\n\n – Deremo se kao nenormalni po ceo dan. \u201ePazi, otvaram rernu\u201c, \u201eProlazim iza\u201c i tako to. Ali to su uglavnom uhodani mehanizmi, koji vremenom postaju automatizmi na koje se \u010dovek navikne i koje posle nekog vremena gotovo i ne prime\u0107uje.<\/p>\n\n\n\n – Kreativnosti uvek ima, ali postoji ne\u0161to \u0161to se zove standard i od toga se ne sme odstupati. Ljudi dolaze u tvoj restoran jer im se svi\u0111a ono \u0161to su pojeli, i kakvo je jelo bilo danas mora da bude sutra, za nedelju, mesec dana ili za pola godine. Svaki tanjir mora da bude isti bez izuzetka.<\/p>\n\n\n\n – Ne bih mogao da ka\u017eem da nije bitno, ali ono \u0161to sam nau\u010dio u Ugostiteljsko-turisti\u010dkoj \u0161koli i ono \u0161to sam nau\u010dio u \u201epravoj\u201c kuhinji, ne mo\u017ee da se poredi. Verujem da je razlog tome i \u0161to ti profesori nisu imali uslove da nas nau\u010de ne\u0161to konkretno. Tokom devedesetih godina, kad kad sam se ja \u0161kolovao, ribu sam video samo na koricama knjige, ali u \u0161koli je nije bilo. Takvi su uslovi bili, ali mislim ili bolje re\u0107i, nadam se da je danas situacija mnogo bolja. Me\u0111utim, i da jeste i da nije, siguran sam da \u0107e svaki kuvar mnogo vi\u0161e nau\u010diti u restoranu ili hotelu nego u \u0161kolskoj uniformi.<\/p>\n\n\n\n – Da neko po\u0161alje bak\u0161i\u0161 kuvaru? Ma, to u Srbiji ne postoji. Mislim da sam samo dva ili tri puta do\u017eiveo tako ne\u0161to, i to samo zato \u0161to su gosti restorana bili moji drugari koji su znali da sam u smeni. Bak\u0161i\u0161 se daje isklju\u010divo konobarima, a oni opet veoma retko, da ne ka\u017eem gotovo nikada, to ne dele sa kuvarima koji su hranu pripremili. Ali dobro, tako je kako je i na to smo navikli.<\/p>\n\n\n\n – Svaki posao je te\u017eak na svoj na\u010din, ali rad u restoranu je svakako zahtevniji. Radio sam na re\u010dnom brodu i to je zapravo hotelski koncept kuhinje. Nekoliko, mo\u017eda \u010dak i svih sedam dana unapred se zna \u0161ta se sprema, pa ima\u0161 dovoljno vremena da se pripremi\u0161. U restoranu je ipak malo druga\u010dije. Tu je \u201ea la kart\u201c koncept, gde gosti sami poru\u010duju \u0161ta \u0107e da jedu i to je svakako zahtevnije. Do\u0111e vam grupa od 10-15 ljudi i svako poru\u010di razli\u010dito jelo, \u0161to ume da bude veoma naporno. Pored toga, radio sam jedno vreme i kao privatni kuvar, \u0161to je verovatno najzahtevnije od svega.<\/p>\n\n\n\n – Anga\u017euje vas porodica da kuvate za njih i vi ste tu da ispunite sve njihove \u017eelje. Radno vreme je od \u201edevet do devet\u201c i posle ste slobodni, osim ako se ne dogovorite druga\u010dije. Recimo, mo\u017eete da se dogovorite da sa njima odete na odmor i onda ste im na raspolagaju 24 sata dnevno. Generalno, koncept je isti kao na jahti i vrlo je naporno.<\/p>\n\n\n\n – To jeste vid kulinarstva koji kod nas nije toliko zastupljen, budu\u0107i da ne znam mnogo kompanija koje imaju svoju kuhinju, ali mislim da to treba da za\u017eivi, a u su\u0161tini se svodi na hotelski tip kuhinje. Imamo oko 220 zaposlenih kojima mojih pet kolega i ja spremamo po pet jela dnevno, \u010dak i neka vegetarijanska. Trenutno u firmi nema vegana, ali ukoliko neko po\u017eeli takvu hranu mi \u0107emo je spremiti.<\/p>\n\n\n\n – Nije ba\u0161 laganica, ima mnogo posla, ali ovo jeste mesto gde bih \u017eeleo da do\u010dekam penziju, ukoliko je to uop\u0161te mogu\u0107e. Promenio sam oko 10-15, mo\u017eda \u010dak i 20 restorana i hotela, svuda nau\u010dio ne\u0161to novo, unapredio svoje znanje i trudim se da ga usavr\u0161avam svakog dana. Ovo je posao koji volim i znam da nijednog dana ne sme\u0161 da se opusti\u0161, ve\u0107 konstantno mora\u0161 da usvaja\u0161 nova sazanja i prati\u0161 svetske standarde – ka\u017ee Gajevi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ne, ta\u0161tine pohvale na kvalitet nedeljnog ru\u010dka, rezervisano mesto za kotli\u0107em ili ro\u0161tiljem tokom dru\u017eenja sa prijateljima u dvori\u0161tu, odnosno ose\u0107aj uzbu\u0111enosti tokom procesa pripremanja obroka ne zna\u010de da ste spremni za posao kuvara u restoranu ili hotelu. Ne ukazuju na to ni ve\u0161ti pokreti u kuhinjskom prostoru i spretnost prilikom upotrebe no\u017eeva, \u0161tapnog miksera […]<\/p>\n","protected":false},"author":368019,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8],"tags":[],"yoast_head":"\nMo\u017ee li razgovor o kuvanju u Srbiji da po\u010dne bilo kako druga\u010dije osim pri\u010de o \u0107evapima, kao autenti\u010dnim predstavnicima srpske kuhinje?<\/h3>\n\n\n\n
Ne zna\u010di da si kuvar ako zna\u0161 da kuva\u0161<\/h2>\n\n\n\n
Reci nam gde da na\u0111emo poparu da odemo na doru\u010dak?<\/h3>\n\n\n\n
O\u010digledno se njima vi\u0161e svi\u0111a da dobiju crte\u017e na tanjiru sa 70 grama mesa, nego ne\u0161to od \u010dega \u0107e se najesti?<\/h3>\n\n\n\n
Dakle, kuvanje se mo\u017ee podvesti pod kategoriju umetnosti?<\/h3>\n\n\n\n
Da li je internet zaista promenio odnos prema kuvanju?<\/h3>\n\n\n\n
\u010cesto nemamo vremena ni da jedemo<\/h2>\n\n\n\n
Zato barem nikada niste gladni?<\/h3>\n\n\n\n
E, stvarno, kako vam to uspeva?<\/h3>\n\n\n\n
![\"Kuhinja](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/figure>\n\n\n\nNema improvizacije, svako jelo mora da bude isto<\/h2>\n\n\n\n
Mi \u0161to kuvamo kod ku\u0107e imamo taj komfor da nijedno jelo ne mora da nam bude isto, a vi profesionalci ste uskra\u0107eni za tu dozu kreativnosti?<\/h3>\n\n\n\n
Koliko uop\u0161te formalno obrazovanje zna\u010di u ovom poslu?<\/h3>\n\n\n\n
Kad si poslednji put u restoranu \u010duo re\u010denicu: \u201eHrana je bila sjajna, ovo je za kuvara?\u201c.<\/h3>\n\n\n\n
Korporativno kuvanje treba da za\u017eivi<\/h2>\n\n\n\n
Gde je te\u017ee raditi, u restoranu ili hotelu?<\/h3>\n\n\n\n
Kako to izgleda?<\/h3>\n\n\n\n
A koliko se ta tri koncepta razlikuju od kuvanja u kompaniji?<\/h3>\n\n\n\n
Narodski re\u010deno, deluje kao laganica?<\/h3>\n\n\n\n