U kojoj meri je ovaj problem uzeo maha, govori i podatak da je diskriminacija \u017eena nakon povratka sa porodiljskog bolovanja naj\u010de\u0161\u0107i oblik diskriminacije na osnovu pola<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Doskora\u0161nja Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti Brankica Jankovi\u0107 ka\u017ee da od osnivanja te institucije veliki broj pritu\u017ebi sti\u017ee upravo zbog ovog oblika diskriminicije.<\/p>\n\n\n\n – Me\u0111utim, u praksi, tokom samog postupka utvr\u0111ivanja diskriminacije te\u0161ko je dokazati da se zapravo o tome radi jer zakonski propisi omogu\u0107avaju preme\u0161taj \u017eene na ni\u017ee ili drugo, uglavnom manje pla\u0107eno radno mesto sa obrazlo\u017eenjem organizaciono tehni\u010dkih promena. Prisutne su velike predrasude o \u017eenama nakon povratka sa ove vrste odsustva<\/strong>, kao manje efikasnim i fokusiranim na decu i porodicu, a upravo im je potrebno samo malo podr\u0161ke i razumevanja i stvari se brzo vra\u0107aju na staro ili, \u010de\u0161\u0107e, idu nabolje – ka\u017ee za sajt Poslovi.infostud.com Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ona navodi da se godinama \u010dak tre\u0107ina pritu\u017ebi odnosi na diskriminaciju na tr\u017ei\u0161tu rada<\/strong>, a pol se uglavnom nalazi kao osnov diskriminacije na prvom ili drugom mestu po broju pritu\u017ebi gra\u0111ana i gra\u0111anki.<\/p>\n\n\n\n – Ali , broj pritu\u017ebi ne odra\u017eava pravo stanje stvari, jer se \u017eene, ali i svi gra\u0111ani pla\u0161e da prijave slu\u010dajeve povrede prava, a postoji i jedan visok stepen tolerancije i razumevanja za diskriminatorno postupanje, pa \u010dak i opravdanje<\/strong>. Razumljiv je strah od gubitka posla kao i nedovoljnog poverenja u sistem i institucije. Situacija na globalnom nivou nam ne ide na ruku jer je ovo evropksi trend – u mnogim evropskim dr\u017eavama situacija je sli\u010dna \u2013 isti\u010de Jankovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Direktorka Centra za mame Jovana Ru\u017ei\u010di\u0107 ka\u017ee da njihova iskustva pokazuju da je diskriminacija majki na poslu relativno \u010desta pojava i da su \u017eene u partijahalnom dru\u0161tvu kao \u0161to je na\u0161e posmatrane kao vrlo jednostavna bi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n – Mame se posmatraju se kao da ne mo\u017eemo da radimo vi\u0161e stvari u isto vreme. Retki su mudri poslodavci i poslodavke koji su svesni koliko uloga jedna mama ima u obi\u010dnom danu i koji shvataju da i oni sami od toga mogu da imaju veliku korist<\/strong>. Mislim da iskustvo mama zavisi i od vrste posla koji obavljaju – mame koje obavljaju poslove za koje nije potrebno visoko obrazovanje \u010desto ostaju bez posla ili su im ponu\u0111ene smene koje one ne mogu da usklade sa porodi\u010dnim obavezama, dok visokoobrazovane mame zna da do\u010deka manja plata i svakako o\u010dekivanje da u njihovu karijeru se ne treba dalje ulagati<\/strong>, te su one \u010desto presko\u010dene za stru\u010dna usavr\u0161avanja i podr\u0161ku koja im je potrebna da bi dalje napredovale – nagla\u0161ava ona.<\/p>\n\n\n\n Na na\u0161e pitanje kako se boriti protiv ovog problema, Brankica Jankovi\u0107 ka\u017ee da je neophodna<\/p>\n\n\n\n izmena propisa kojim \u0107e se precizirati kada je takav preme\u0161taj mogu\u0107, kao i stalni rad na podizanju poverenja u instiucionalnu za\u0161titu.<\/p>\n\n\n\n – Svakako nam treba \u0161to ve\u0107i broj re\u0161enih slu\u010dajeva, strate\u0161ke parnice za za\u0161titu od diskriminacije (trenutno Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti vodi dve ovakve parnice) zatim aktivnija uloga sindikalnih i drugih organizacija za za\u0161titu radnih prava i bolja koordinacija svih nadle\u017enih organa.<\/p>\n\n\n\n Jovana Ru\u017ei\u010di\u0107 smatra da postoji vi\u0161e na\u010dina, ali da se svi svode na unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti u na\u0161em dru\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n – Poslodavce treba ka\u017enjavati kaznama koje zaista imaju smisla za kr\u0161enje zakona i te kazne treba rigorozno sprovoditi u delo<\/strong>. Poslodavce tako\u0111e treba motivisati time \u0161to \u0107e recimo u prvoj godini povratka na posao posle porodiljskog bolovanja pla\u0107ati manje poreze i doprinose za mame koje se vrate na posao i na istu poziciju na kojoj su bile. Protiv ovog problema se borimo i u saradnji sa tatama. Mi u Centru za mame znamo da tate mogu sve isto kao i mame sem da rode dete i da doje, tako da je i njihova ve\u0107a uklju\u010denost u \u017eivote svoje porodice potrebna<\/strong> – i oni mogu da uzmu slobodne dane kada je dete bolesno, i oni mogu da tra\u017ee da nekada ranije iza\u0111u sa posla\u2026. Da bi se to i desilo potrebno nam je druga\u010dije sagledavanje situacije i dru\u0161tvo koje misli da je tata koji se brine za svoje bolesno dete ne\u0161to sasvim normalno i prirodno, kao \u0161to i jeste.<\/p>\n\n\n\n Kona\u010dno, potrebno je i da se mame ne predaju, da se bore za svoja prava, da prijavljuju poslodavce koji ih kr\u0161e Inspekciji rada i da jedna drugu podr\u017eavaju i hrabre da se izbore za svoja prava – izri\u010dita je Ru\u017ei\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Saradnik sajta Poslovi.infostud.com, pravnik Milan Predojevi\u0107 ka\u017ee da u slu\u010daju diskriminacije po povratku na posao sa porodiljskog odsustva, zaposlena mo\u017ee da podnese prijavu Inspekciji za rad,<\/strong> tu\u017ebu nadle\u017enom sudu <\/strong>ili da podnese pritu\u017ebu Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/strong><\/p>\n\n\n\n – Poslodavac je du\u017ean da inspektoru za rad omogu\u0107i nesmetano vr\u0161enje nadzora nad primenom Zakona o radu, koji sadr\u017ei i niz antidiskriminacionih odredbi. U vr\u0161enju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu<\/strong> da<\/strong> u odre\u0111enom roku otkloni<\/strong> utvr\u0111ene povrede zakona.<\/em><\/strong> Tako\u0111e, svako ko je povre\u0111en diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tu\u017ebu sudu<\/strong> u parni\u010dnom postupku, koji je hitan. Tu\u017ebom se mo\u017ee tra\u017eiti zabrana izvr\u0161enja radnje<\/strong> od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vr\u0161enja, kao i zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; utvr\u0111enje da je tu\u017eeni diskriminatorski postupao<\/strong> prema tu\u017eiocu ili drugome; izvr\u0161enje radnje radi uklanjanja posledica<\/strong> diskriminatorskog postupanja; naknada<\/strong> materijalne i nematerijalne \u0161tete<\/strong>, kao i objavljivanje presude<\/strong> donete povodom neke od ovde navedenih tu\u017ebi.<\/p>\n\n\n\n On poja\u0161njava da pored navedenih tu\u017ebi, zaposlena mo\u017ee da vodi sudski postupak i ako smatra da je nakon povratka sa porodiljskog odsustva aneksom ugovora o radu nezakonito preme\u0161tena na ni\u017eu poziciju, odnosno na lo\u0161ije radno mesto<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Ova tema je otvorila i pitanje da li postoje neki na\u010dini da se poslodavci motivi\u0161u ili adekvatnije kazne kako bi razumeli da \u017eene nakon poro\u0111aja nisu za \u201eotpisivanje\u201c i da to nije kraj njihove karijere. Doskora\u0161nja Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti Brankica Jankovi\u0107 poja\u0161njava da \u017eena koja se vra\u0107a sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta na posao donosi nova znanja i ve\u0161tine, i ima mnogo vi\u0161e kapaciteta za neke poslove.<\/p>\n\n\n\n – \u010cuvanje i nega beba i male dece su zahtevni poslovi. Mnogi poslodavci su svesni ovih vrednosti<\/strong>, a i posluju u skladu sa pravilima antidiskriminacije u poslovanja u tolerantnom i podsti\u0107u\u0107em radnom okru\u017eenju. Ti primeri dobre prakse i njihova promocija mnogo vi\u0161e doprinose antidiskriminatornim praksama i politikama od sankcija<\/strong>, koja treba da se podrazumeva za sva kr\u0161enja propisa i povrede prava. Podsticanje i promovisanje uloge o\u010deva je od nemerljivog zna\u010daja, jer podeljena briga o deci uti\u010de vremenom i na odnos poslodavaca i formiranje javnog mnjenja – dolazi vreme kada se ne\u0107e po prirodi stvari podrazumevati da je majka ta koja \u0107e morati povremeno da odsustvuje zbog bolesti deteta ili kontrole kod lekara, roditeljskog sastanka i sli\u010dno – navodi na\u0161a sagovornica.<\/p>\n\n\n\n Direktorka Centra za mame Jovana Ru\u017ei\u010di\u0107 dodaje da ohrabruje i to \u0161to, sa velikom migracijom na\u0161eg stanovni\u0161tva i poslodavci shvataju da je do dobrog kadra te\u0161ko do\u0107i i da vi\u0161e ne va\u017ei ona stara \u201eako ti ne\u0107e\u0161 ima ko \u0107e\u201c.<\/p>\n\n\n\n – Posve\u0107eni zaposleni su najve\u0107a vrednost svake firme<\/strong>, te oni pametni poslodavci znaju da je na njima da stvore sve uslove da zaposleni mogu da daju svoje najbolje. Onaj ko otpusti trudnicu ili porodilju \u0161alje lo\u0161u poruku svim zaposlenima, a u takvim uslovila niko ne daje najbolje od sebe. Poslodavci se mogu motivisati smanjenjem poreza, a i programima kao \u0161to su Kompanija prijatelj porodice koji Centar za mame planira da lansira do kraja godine – pojasnila je ona.<\/p>\n\n\n\n Ima i onih kompanija koje su se potrudile da ovaj problem ne guraju pod tepih. Kompanija Vip mobile zapo\u0161ljava vi\u0161e od 1.400 ljudi, od kojih polovinu \u010dine roditelji.<\/p>\n\n\n\n – Razumevanje potreba i zadovoljstva zaposlenih, njihovih uloga kao roditelja i kreiranje okru\u017eenja u kome postoji ravnote\u017ea izme\u0111u privatnih i poslovnih obaveza dovela je do toga da Vip postane prva kompanija u Srbiji koja mo\u017ee da se pohvali Family Friendly Enterprise sertifikatom, odnosno porodi\u010dno odgovornim poslovanjem. <\/strong>Imaju\u0107i u vidu da povratak u organizaciju nakon porodiljskog odsustva mo\u017ee biti stresan, mame u VIP-u mogu postepeno da produ\u017eavaju svoje radno vreme tokom prvih mesec dana, a da pri tom dobijaju punu zaradu<\/strong>. Znamo koliko je va\u017eno da roditelji budu uz svoju decu prilikom polaska u vrti\u0107 ili \u0161kolu. Zato Vip mame i tate prilkom polaska deteta u vrti\u0107, dve nedelje mogu raditi od ku\u0107e ili prilagoditi svoje radno vreme okolnostima. Za polazak \u0111aka prvaka u \u0161kolu roditelji dobijaju slobodan dan.<\/p>\n\n\n\n Kako verujemo da svaka mama treba bezbri\u017eno da do\u010deka svoju prinovu, budu\u0107im mamama u Vip-u ispla\u0107ujemo razliku do ugovorene zarade. Tako\u0111e, roditelji za tre\u0107e dete dobijaju mese\u010dnu nadoknadu od 10.000 dinara do 15. godine deteta – rekli su nam u toj kompaniji.<\/p>\n\n\n\n Kako su nam objasnili u VIP-u, \u017eenama p<\/strong>rilikom povratka sa porodiljskog najvi\u0161e zna\u010di fleksibilnost <\/strong>jer mogu postepeno da se privikavaju na ulogu mame i povratak radnim obavezama. <\/p>\n\n\n\n – \u010cinjenica da imamo vrti\u0107 u zgradi svaku mamu \u010dini rastere\u0107enijom jer zna da joj je dete blizu, koji sprat ni\u017ee<\/strong>. Razumemo va\u017enost uloge roditelja i zato oslu\u0161kujemo potrebe svojih zaposlenih i trudimo se da kroz razli\u010dite aktivnosti i mere te potrebe zadovoljimo. Imamo i Family Friendly tim<\/em>, zadu\u017een za primenu svih mera i konstantno osmi\u0161ljavamo nove – ocenili su u VIP-u.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u201eRodi\u0161 dete i nakon povratka sa porodiljskog bolovanja u firmi te premeste na ni\u017eu poziciju ili te, ako ima\u0161 sre\u0107e, ostave na istoj, ali ti onemogu\u0107e da napreduje\u0161\u201c. Tako bi u najkra\u0107im crtama mogla da se opi\u0161e situacija u mnogim firmama u Srbiji iz ugla mama koje su se vratile na posao posle porodiljskog odsustva. […]<\/p>\n","protected":false},"author":385001,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9],"tags":[],"yoast_head":"\nStrah od gubitka posla<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Dajte kazne koje imaju smisla<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Prijava, tu\u017eba i pritu\u017eba<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Neka se vi\u0161e uklju\u010de i o\u010devi<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/figure>\n\n\n\nU istoj zgradi mama na poslu, a dete u vrti\u0107u<\/h2>\n\n\n\n