Pre dva meseca Poreska uprava je na svojoj zvani\u010dnoj internet stranici objavila obave\u0161tenje da \u0107e zapo\u010deti sa stro\u017eom kontrolom pla\u0107anja poreza i doprinosa na prilive nov\u010danih sredstava iz inostranstva. Poslata je opomena svim licima koja nisu platila porez na prihod iz inostranstva da to \u0161to pre samoinicijativno u\u010dine, jer bi u suprotnom mogli da se suo\u010de sa prekr\u0161ajnim postupkom. <\/p>\n\n\n\n
To bi zna\u010dilo ne samo pla\u0107anje poreskih obaveza unazad zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, ve\u0107 i ka\u017enjavanje za prekr\u0161ajno delo. <\/p>\n\n\n\n
Mnogi su kao metu ovog upozorenja prepoznali frilensere-lica koja \u017eive u na\u0161oj zemlji, a putem interneta, odnosno sredstava elektronske komunikacije obavljaju poslove za strane kompanije. Kako je do\u0161lo do ovog „konflikta“ dr\u017eave i frilensera i ko su zapravo frilenseri, odnosno kakav je njihov pravni polo\u017eaj kod nas?<\/p>\n\n\n\n
U cilju efikasnog funkcionisanja dr\u017eave uspostavlja se poreski sistem, odnosno sistem pla\u0107anja da\u017ebina od strane gra\u0111ana i privrednih subjekata kojim se obezbe\u0111uju finansijska sredstva za realizaciju funkcija dr\u017eave kao servisa gra\u0111ana. Postoji niz prekr\u0161aja i krivi\u010dnih dela \u010dijim se propisivanjem<\/strong> sankcioni\u0161u<\/strong> nepravilnosti u prijavljivanju, evidentiranju i pla\u0107anju poreza<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Te\u017ee nepravilnosti predstavljaju poreska krivi\u010dna dela, kada poreski obveznici svesno kr\u0161e poreske propise u cilju izbegavanja obaveze pla\u0107anja poreza. Za poreska krivi\u010dna dela mogu se izre\u0107i kako nov\u010dane, tako i zatvorske kazne. U slu\u010daju lak\u0161ih delikata izbegavanja podno\u0161enja poreske prijave i pla\u0107anja poreza, kao i prijavljivanja manjih iznosa za pla\u0107anje, radi se o prekr\u0161ajima, za koje se pla\u0107a nov\u010dana kazna u procentualnom iznosu od vrednosti poreza kod \u010dijeg (ne)pla\u0107anja je u\u010dinjena nepravilnost.<\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o frilenserima<\/strong>, s obzirom da oni nisu zvani\u010dno registrovali delatnost ni kao pravno lice, ni kao preduzetnik, preti im sankcija zbog nepla\u0107anja poreza na prihode iz inostranstva,<\/strong> jer je Zakon o poreskom postupku i administraciji predvideo da nepodno\u0161enjem poreske prijave fizi\u010dko lice<\/strong> koje nije preduzetnik \u010dini prekr\u0161aj<\/strong> za koji je propisana kazna od 5 do 150 hiljada dinara. S obzirom da prema Zakonu o prezu na dohodak gra\u0111ana svaki rezident Republike Srbije (lice koje u njoj ima prebivali\u0161te ili u Srbiji boravi 183 ili vi\u0161e dana u periodu od 12 meseci) mora da pla\u0107a pore<\/strong>z, bez obzira na to gde se nalazi poslodavac za koga je obavio posao i nevezano za to gde je posao ura\u0111en, jasno je da trenutni propisi obavezuju frilensere da prijave i plate porez za obavljeni posao i da im preti prekr\u0161ajna kazna ako to ne u\u010dine. Po\u0161to zakonsko gonjenje za prekr\u0161aje zastareva za 5 godina, mogu\u0107e je teretiti ih za svako neprijavljenje i nepla\u0107enje poreza do koga je do\u0161lo u poslednjih 5 godina.<\/p>\n\n\n\n Izmenama Zakona o poreskom postupku i administraciji iz decembra 2019. godine poslovne banke su u obavezi da Poreskoj upravi<\/strong>, na zahtev ovog dr\u017eavnog organa, dostavljaju podatke o stanju i kompletnom prometu na teku\u0107im ra\u010dunima i \u0161tednim ulozima pravnih lica, preduzetnika i fizi\u010dkih lica<\/strong>, i to za period koji odredi Poreska uprava u svom zahtevu. Poreska uprava Republike Srbije na osnovu raspolo\u017eivih podataka o uplatama iz inostranstva i jednostavnim pore\u0111enjem tih podataka sa podnetim poreskim prijavama i pla\u0107anjem poreza samooporezivanjem i pripadaju\u0107im doprinosima na prihode fizi\u010dkog lica, ustanovila je visoku stopu nepo\u0161tovanja poreskih propisa. Koriste\u0107i novu zakonsku mogu\u0107nost, a mnogi \u0107e re\u0107i motivisana nedostatkom novca u dr\u017eavnoj kasi prouzrokovanog manjim prilivom sredstava tokom trajanja pandemije koronavirusa, Poreska uprava je istakla ve\u0107 pomenutu opomenu licima koja nisu pla\u0107ala porez na prihod iz inostranstva da to \u0161to pre sami u\u010dine, kako se ne bi suo\u010dili sa prekr\u0161ajnom odgovorno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n U javnosti je ostavljen utisak da je ovakvo upozorenje Poreske uprave namenjeno pre svega takozvanim frilenserima<\/strong>-u bukvalnom prevodu ove engleske re\u010di: slobodnjacima. Radi se o licima koja \u017eive u na\u0161oj zemlji, a obavljaju honorarne poslove koje pronalaze putem interneta<\/strong> i drugih vidova elektronske komunikacije. Frilenseri nisu registrovani preduzetnici, nemaju osnovanu firmu, niti su u radnom odnosu,<\/strong> po\u0161to \u010desto nemaju jednog poslodavca, ve\u0107 poslove obavljaju za kompaniju koja ih anga\u017euje za odre\u0111eni projekat. Dakle u radnopravnom smislu oni nisu anga\u017eovani jer ne mogu se svrstati ni u zaposlena lica, niti u osniva\u010de firmi ili preduzetnike. Otuda i termin frilenser, odnosno slobodnjak, jer ova lica nemaju konvencionalno, tradicionalno radno anga\u017eovanje kroz upravo pomenute oblike rada iz zakona, ve\u0107 ad hok nalaze anga\u017eman za koji bivaju pla\u0107eni po obavljenom poslu od poslodavca, koji \u010desto nije registrovan u Srbiji. Uglavnom se radi o kratkoro\u010dnim intelektualnim poslovima: programiranje, dizajn, pisanje, prevo\u0111enje, nastava putem interneta i sli\u010dni poslovi podobni za ovakav proces rada.<\/p>\n\n\n\n Prvi utisak je da frilensing predstavlja dobar na\u010din zarade: radi se iz udobnosti svog doma, sa fleksibilnim radnim vremenom, i sa onolikim obimom posla koliko sam radnik odlu\u010di. Naro\u010dito je primamljivo (ako pojedinac sve vremenski mo\u017ee da uklopi) kao vid dodatnog radnog anga\u017eovanja, odnosno primanja mimo osnovne zarade. U praksi me\u0111utim situacija je veoma \u0161arenolika. Po\u0161to se radi o populaciji od nekoliko desetina hiljada ljudi (nema ta\u010dnog podatka), me\u0111u njima mo\u017eete na\u0107i one koji zara\u0111uju nekoliko puta vi\u0161e od proseka, ali i one koji time ostvaruju prihod jedva dovoljan za osnovne potrebe njihovih porodica. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, postoje frilenseri kojima je to osnovna delatnost, ali i oni kojima je to dodatni posao. Kada govorimo o licima koji nemaju neko drugo primarno zanimanje ve\u0107 im je jedini izvor prihoda frilensing, njihov polo\u017eaj nije tako zavidan. Pre svega, frilenseri su ugro\u017eeni tako \u0161to ih doma\u0107i pravni sistem ne prepoznaje, ne garantuje im va\u017ena minimalna prava (npr minimalnu zagarantovanu zaradu), ali ih smatra obveznikom poreza na dohodak gra\u0111ana. Poslodavci \u010desto nude uslove koji su daleko od sjajnih, dok nisu retke ni situacije da im ne isplate ni tako ugovorene honorare. U slu\u010daju spora naj\u010de\u0161\u0107e je predvi\u0111ena nadle\u017enost nekog stranog suda, jer strane kompanije ra\u010dunaju na to da se lica iz siroma\u0161nijih zemalja ne\u0107e boriti za honorar od par stotina evra, kada samo zapo\u010dinjanje neke parnice u zemlji koja je mesno nadle\u017ena ko\u0161ta desetak puta vi\u0161e. I tako se od idealnog posla dolazi do neizvesnog izvora prihoda.<\/p>\n\n\n\n U doma\u0107em pravnom sistemu ne postoje digitalni radnici, kao kategorija samozaposlenih radnika, koji pla\u0107aju poreze i doprinose od prihoda ostvarenih radom za inostrane poslodavce koji nemaju sedi\u0161te u Srbiji, odnosno koji nisu registrovali delatnost, to jest predstavni\u0161tvo u na\u0161oj zemlji. S obzirom na ovu pravnu prazninu, frilenseri <\/strong>po trenutno va\u017ee\u0107im propisima, ako \u017eele da registruju delatnost mogu to da u\u010dine samo kao preduzetnici ili da osnuju sopstvenu firmu<\/strong> i na taj na\u010din pla\u0107aju zakonom odre\u0111ene da\u017ebine.<\/p>\n\n\n\n Ako je re\u010d o frilenseru koji ostvaruje manje prihode onda je finansijski verovatno najisplativija opcija registrovati se kao preduzetnik koji sebi upla\u0107uje minimalnu li\u010dnu zaradu,<\/strong> gde fiksni mese\u010dni iznos poreza i doprinosa ne bi trebalo da pre\u0111e 10 hiljada dinara. U tom slu\u010daju ostvaruju se i prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje po ovom osnovu.<\/p>\n\n\n\n Za frilensere sa ve\u0107im prihodima mo\u017ee biti isplativa opcija pau\u0161alnog oporezivanja.<\/strong> Pau\u0161alno oporezivi prihod je zapravo osnovica na koju pla\u0107a doprinose (za penzijsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti) po ukupnoj stopi od 35,8 % i porez po stopi 10 % (ukupno 45,8%). Ovu osnovicu odre\u0111uje poreski inspektor. Dakle, osniva\u010d preduzetni\u010dke radnje podnosi zahtev za pau\u0161alno oporezivanje poreskom inspektoru. Na osnovu podataka datim u ovom zahtevu, i na osnovu Uredbe kojom se bli\u017ee ure\u0111uju uslovi za pau\u0161alno oporezvanje, poreski inspektor odre\u0111uje mese\u010dni iznos pau\u0161alnog prihoda za pla\u0107anje poreza i dorpinosa. Ovde se tako\u0111e ostvaruju prava iz socijalnog osiguranja. Pau\u0161alno oporezivanje mogu\u0107e je do iznosa od 6 miliona dinara u kalendarskoj godini, odnosno 8 miliona PDV oprezivog prometa.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de klasi\u010dnog zasnivanja radnog odnosa, frilenser <\/strong>i kada bi radio za samo jednog stranog poslodavca (\u0161to uglavnom nije slu\u010daj), ne bi mogao <\/strong>kod njega da bude u radnom odnosu <\/strong>po sada\u0161njim zakonima jer poslodavac kao fizi\u010dko ili pravno lice koje zapo\u0161ljava jednog ili vi\u0161e radnika mora biti registrovan u Srbiji<\/strong>. Prema tome, radni odnos nije mogu\u0107, ba\u0161 kao \u0161to postoji prakti\u010dan problem i u primeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju za slu\u010daj anga\u017eovanja po ugovoru o delu, autorskom ugovoru<\/strong> ili bilo kom drugom ugovoru kod koga se za obavljeni posao pla\u0107a naknada. Poslodavac registrovan samo u inostranstvu kao poreski obveznik ne pla\u0107a svoj deo poreza i doprinosa za anga\u017eovano lice<\/strong>, kao \u0161to je to slu\u010daj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, gde doma\u0107i poslodavac pla\u0107a porez i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. On mora da plati i doprinos za zdravstveno osiguranje, ako je to jedini vid radnog anga\u017eovanja lica koje za njega radi po ugovoru za koji se pla\u0107a naknada.<\/p>\n\n\n\n Naravno, pored svih pomenutih mogu\u0107nosti postoji i opcija osnivanja sopstvene firme, odnosno DOO gde bi frilenser bio zaposlen, ali time se ne\u0107emo detaljnije baviti jer je to najmanje realna opcija za konkretan problem.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ako frilenser nije registrovani preduzetnik kod APR i nije osnovao firmu <\/strong>(jer ne vidi ra\u010dunicu po kojoj ima dovoljno prihoda za pla\u0107anje da\u017ebina), a ipak kao fizi\u010dko lice ostvaruje prihode <\/strong>iz inostranstva za koje mu strani poslodavac nije platio pripadaju\u0107i porez i doprinose<\/strong> (jer kao poslodavac koji nije registrovan u Srbiji to nije ni mogao), jedina zakonska mogu\u0107nost\/obaveza koja preostaje je da se prijavljuje svaki pojedina\u010dni prihod fizi\u010dkog lica iz inostranstva i za njega pla\u0107a odgovaraju\u0107i porez i doprinose<\/strong>. Prema tome, frilenser na osnovu ugovora o obavljanju posla za koji se ostvaruje naknada<\/strong> (ugovor o delu, autorski ugovor i sli\u010dno) koji potpisuje sa stranim poslodavcem obavlja posao za koji prima uplatu na svoj ra\u010dun u Srbiji. Strani poslodavac<\/strong> za njega ne pla\u0107a poreze i doprinose<\/strong>, ve\u0107 od ukupno pla\u0107enog iznosa frilenser mora kod doma\u0107ih organa da prijavi prihod iz inostransva i na njega plati porez<\/strong>. Primalac prihoda iz inostranstva, pa tako i frilenser, ima obavezu da obra\u010duna i plati porez na prihod fizi\u010dkih lica i pripadaju\u0107e doprinose, bez obzira na koji na\u010din su mu devizna sredstva upla\u0107ena (preko Western Union-a, PayPall-a, Payoneer-a, direktno na devizni ra\u010dun fizi\u010dkog lica u banci u R. Srbiji). U svakom od ovih slu\u010dajeva postoji obaveza samooporezivanja \u2013 utvr\u0111ivanja i pla\u0107anja poreza za fizi\u010dka lica.<\/p>\n\n\n\n Izmenama Zakona o penijskom i invalidskom osiguranju po\u010dev od 13.12.2019. godine obavezno su osigurani na penzijsko osiguranje, kao osiguranici koja se bave samostalnom delatno\u0161\u0107u, lica koja na teritoriji Republike Srbije rade uz naknadu za stranog poslodavca koji nema registrovano predstavni\u0161tvo u Republici Srbiji.<\/strong> Ova lica sti\u010du svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti kod Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje bez obzira na formu ugovora zaklju\u010denog sa stranim poslodavcem koji nema predstavni\u0161tvo u Srbiji (dakle bez obzira da li je ugovor ozna\u010den kao ugovor o radu, ugovor o delu i sli\u010dno). <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, novac koji im se isplati za ostvareni rad smatra s ugovorenom naknadom, bez obzira da li se naziva zaradom ili naknadom. Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje lice koji ostvaruje zaradu ili naknadu za privremene i povremene poslove kod poslodavca nerezidenta Republike Srbije<\/strong> ili kod nekog drugog lica koje nije zakonski obavezno da obra\u010dunava i pla\u0107a doprinose, mora samo da obra\u010duna i plati doprinose<\/strong> za obavezno socijalno osiguranje. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje pla\u0107a se po svakom od ostvarenih prihoda. Doprinosi za zdravstvo pla\u0107a se ako je osiguranje po osnovu frilensinga jedino (ako nema prioritetnijeg osiguranja npr u vidu radnog odnosa u Srbiji, jer se doprinos za zdravstvo, za razliku o penzinog doprinosa, pla\u0107a samo po jednom osnovu i na jedan od ostvarenih prihoda, i to onaj koji je Zakonom o zdravstvenom osiguranju ozna\u010den kao prioritetan).<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de poreza, prema Zakonu o porezu na dohodak gra\u0111ana obveznik poreza je fizi\u010dko lice koje ostvaruje zarade i druge prihode iz druge dr\u017eave<\/strong> i du\u017eno je da samo obra\u010duna i uplati porez, ako porez ne obra\u010duna i ne uplati isplatilac prihoda iz inostranstva. Ukoliko fizi\u010dko lice ostvari prihod od nerezidentnog isplatioca (stranog lica, poslodavca koji nema predstavni\u0161tvo u Srbiji), koji je pritom u svojoj zemlji platio porez po odbitku i ukoliko se na tu istu vrstu prihoda u Republici Srbiji pla\u0107a porez po manjoj ili istoj stopi, fizi\u010dko lice u tom slu\u010daju ne\u0107e imati obavezu da plati porez. Ukoliko rezidentno fizi\u010dko lice ostvari prihod od nerezidentnog isplatioca, koji je pritom u svojoj zemlji platio porez po odbitku (\u0161to je u praksi re\u0111i slu\u010daj), a u Srbiji se na tu istu vrstu prihoda pla\u0107a porez po vi\u0161oj stopi, fizi\u010dko lice je u tom slu\u010daju u obavezi da plati porez, a porez koji je pla\u0107en u drugoj dr\u017eavi bi mu se priznao kao poreski kredit (prakti\u010dno pla\u0107a se razlika izme\u0111u iznosa pla\u0107enog u inostranstvu i vi\u0161eg iznosa koji napla\u0107uje Republika Srbija). <\/p>\n\n\n\n Pravo na poreski kredit se mo\u017ee koristiti nezavisno od toga da li Republika Srbija ima potpisan me\u0111unarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa zemljom isplatioca prihoda. Da bi obveznik ostvario pravo na poreski kredit, potrebno je da poseduje potvrdu o pla\u0107enom porezu u drugoj dr\u017eavi, izdatu od strane nadle\u017enog poreskog organa te dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n Sve navedeno zapravo zna\u010di da je za obra\u010dun poreza i doprinosa <\/strong>za socijalno osiguranje kod frilensera najva\u017enije da li se radi o licu koje je ve\u0107 socijalno osigurano po osnovu radnog odnosa<\/strong> ili drugog vida radnog anga\u017eovanja ili je pak re\u010d o nezaposlenom licu koje nije prijavljeno na socijalno osiguranje ni po jednom obliku radnog anga\u017eovanja. U zavisnosti od navedenog kriterijuma imamo slede\u0107e situacije:<\/p>\n\n\n\n – Ako postoji osiguranje po osnovu zaposlenja <\/strong>(frilensing je honorarni posao), osnovicu za obra\u010dun poreza \u010dini bruto prihod<\/strong> po osnovu rada primljen iz inostranstva, a umanjen za normirane tro\u0161kove <\/strong>(koji u zavisnosti od delatnosti mogu da budu 20%, 34% ili 43%). Porez se pla\u0107a po stopi od 20%<\/strong> na tako utvr\u0111enu osnovicu, a od doprinosa pla\u0107a se samo doprinos za penzijsko o siguranje po stopi od 25,5%<\/strong> na istu osnovicu; doprinos za zdrvatsvo se ne pla\u0107a jer lice ve\u0107 ima zdravstveno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n – Ako ne postoji prijava na socijalno osiguranje po osnovu radnog anga\u017eovanja, odnosno kada nezaposleno lice<\/strong> po osnovu rada za inostranog poslodavca primi uplatu zarade<\/strong>, osnovicu za obra\u010dun poreza \u010dini ispla\u0107ena zarada umanjena za mese\u010dni neoporezivi iznos zarade<\/strong> (trenutno je to 16.300,00 dinara) Na takoutvr\u0111enu osnovicu pla\u0107aju se: porez<\/strong> po stopi od 10%, doprinos za penzijsko osiguranje po stopi od 25,5%,<\/strong> za zdravstveno osiguranje 10,3%<\/strong> i doprinos za osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti 0,75%<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n – Ako ne postoji prijava na socijalno osiguranje po osnovu radnog anga\u017eovanja, odnosno kada nezaposleno lice<\/strong> od inostranog poslodavca primi uplatu naknade za obavljeni posao, osnovicu za obra\u010dun poreza \u010dini bruto prihod po osnovu rada umanjen za normirane tro\u0161kove <\/strong>(koji u zavisnosti od delatnosti mogu da budu 20%, 34% ili 43%). Na tako utvr\u0111enu osnovicu pla\u0107a se: porez po stopi od 20%,<\/strong> a od doprinosa pla\u0107aju se doprinos za penzijsko osiguranje po stopi od 25,5% <\/strong>i za zdravstveno osiguranje 10,3%<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Poreska prijava u elektronskom <\/strong>(neophodan elektronski sertifikat) ili pisanom obliku (<\/strong>neposrednom predajom \u0161alteru ili po\u0161tom) mora se podneti u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, podno\u0161enjem tzv. PP OPO prijave<\/strong>. Po uspe\u0161no podnetoj prijavi fizi\u010dkom licu se dostavlja obave\u0161tenje o tome, koje sadr\u017ei broj pod kojim je prijava primljena, kao i broj odobrenja za pla\u0107anje koji se upisuje u nalog za uplatu. Podatke o sprovedenim poreskim prijavama i pla\u0107enim doprinosima za penzijsko osiguranje (\u0161to je va\u017eno sa sticanje penzijskog sta\u017ea) RFPiO po slu\u017ebenoj du\u017enosti unosi u mati\u010dnu evidenciju na osnovu podataka preuzetih slu\u017ebenim putem iz poreskih prijava PP OPO.<\/p>\n\n\n\n Premda smo akcenat stavili na anga\u017eovanje kod stranih poslodavaca, spomenu\u0107emo i da je situacija dosta \u010distija ako se posao obavlja za doma\u0107eg poslodavca ili stranog poslodavca koji je registrovan za obavljanje posla u Srbiji<\/strong>. U ovom slu\u010daju mo\u017ee biti re\u010di o radnom odnosu<\/strong>, sa tom specifi\u010dno\u0161\u0107u da se posao obavlja od ku\u0107e. Poslodavac pla\u0107a i zaradu i poreze i doprinose<\/strong> na odgovaraju\u0107e ra\u010dune, a frilenser nema nikavu obavezu u pogledu podno\u0161enja poreskih prijava i pla\u0107anja da\u017ebina-sve obavlja poslodavac. Mogu\u0107e je i anga\u017eovanje po osnovu ugovora za koji se ostvaruje naknada, kada je poslodavac u obavezi da po obavljenom poslu izvr\u0161i uplatu naknade frilenseru na njegov ra\u010dun, a da na odgovaraju\u0107e ra\u010dune izvr\u0161i uplatu poreza i doprinosa<\/strong>. Doprinos za penziono osiguranje pla\u0107a se za svaki ugovor, to jest po svakom obavljenom poslu. Ako frilenser nema radni odnos, u tom slu\u010daju se i zdravstveno osiguranje obezbe\u0111uje preko ugovora o delu, autorskog ugovora ili nekog drugog ugovora kod kojeg se za obavljeni posao pla\u0107a naknada. <\/p>\n\n\n\n Do 31.12.2018. godine poslodavac je podnosio Republi\u010dkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) prijavu o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu i visini te naknade (prijava M-UN). Prema zakonskim odredbama koje su u primeni od 01.01.2019. godine poslodavac vi\u0161e nema obavezu predaje M-UN obrazaca jer RFPiO sam utvr\u0111uje u svojoj mati\u010dnoj evidenciji podatke o visini ispla\u0107ene ugovorene naknade, periodu za koji je naknada ispla\u0107ena, osnov za njenu isplatu i visinu pla\u0107enog doprinosa za penzijsko osiguranje. Podatke RFPIO unosi u mati\u010dnu evidenciju na osnovu slu\u017ebenih evidencija Ministarstva dr\u017eavne uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Poreske uprave, drugih organa i organizacija, ali i na osnovu dokaza dostavljenih u pisanoj ili elektronskoj formi.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to vidimo, sada\u0161nji pravni okvir je prili\u010dno komplikovan i finansijski optere\u0107uju\u0107i, naro\u010dito za one koji ostvaruju male prihode. Osnivanje DOO ili preduzetni\u010dke radnje uglavnom zahteva i anga\u017eovanje lica koje \u0107e obavljati knjigovodstvene poslove za frilensera, \u0161to podi\u017ee cenu rada. Podno\u0161enje poreske prijave ba\u0161 za svaki prihod, kao druga opcija, uz to je veoma neprakti\u010dna jer zahteva mnogo administracije, a ponekad se radi o veoma malim uplatama. Primera radi, potpuno je iracionalno o\u010dekivati od nekog ko je za sat vremana predavanja engleskog jezika dobio 5 dolara za svaki odra\u0111eni sat i posebno primljenu uplatu podnosi posebnu poresku prijavu i pla\u0107a porez<\/strong>. Prema tome, ako se zakonska re\u0161enja ne bi menjala i ukoliko bi ostala sada\u0161nja obaveza podno\u0161enja poreske prijave na svaki pojedina\u010dni prihod iz inostranstva, potrebno je makar do kraja pojednostaviti proceduru i omogu\u0107iti frilenserima da prijavu podnose i porez pla\u0107aju bez fizi\u010dkog odlaska u filijalu Poreske uprave. <\/p>\n\n\n\n Jednostavna platforma koja bi omogu\u0107ila brzo elektronsko podno\u0161enje prijave, nakon koje bi frilenser onlajn dobio re\u0161enje o porezu i uplatnicu, omogu\u0107ila bi mu prijavljivanje i pla\u0107anje poreza iz udobnosti svog doma, bez obila\u017eenja \u0161altera. Tako\u0111e, moglo bi se razmotriti i progresivno, umesto linearnog oporezivanja<\/strong>, odnosno da se stopa po kojoj se pla\u0107a porez snizi za manje prihode, a uve\u0107a za zna\u010dajnija primanja.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko bi se propisi menjali, jedna od mogu\u0107nosti bi bila pronala\u017eenje originalnog zakonskog re\u0161enja upravo za frilensere, kao novi vid radnog anga\u017eovanja tipi\u010dan za modernu eru interneta i elektronskih komunikacija. U tom cilju bilo bi dobro da se osnuje udru\u017eenje frilensera \u010diji bi predstavnici u\u0161li u pregovore sa predstavnicima Vlade i Poreske uprave kako bi se na\u0161lo najbolje dugoro\u010dno re\u0161enje za budu\u0107i period, ali i za aktuelni problem nepla\u0107enih poreza u poslednjih 5 godina. Premda bi Poreska uprava imala pravo po zakonu da pokrene postupak naplate 5 godina unazad (pomenuli smo da u tom roku zastareva poreski prekr\u0161aj), bilo bi po\u017eeljno da se na\u0111e neki kompromis i oko ovog problema. \u010cinjenica da 299 od 300 prihoda iz inostranstva nije oporezovano govori o tome da se ne radi o pojedina\u010dnim slu\u010dajevima kr\u0161enja poreskih propisa<\/strong>, odnosno nije u pitanju manja naplata od o\u010dekivane, ve\u0107 se radi o jednoj masovnoj pojavi prouzrokovanoj slabom informisano\u0161\u0107u gra\u0111ana. U tom smislu bilo bi kontraproduktivno sankcionisati nekoliko desetina hiljada ljudi jer evidentno da ne mo\u017ee biti krivica samo na gra\u0111anima, s obzirom da gotovo niko od njih nije ni znao da treba da obra\u010duna i plati porez na primljenu uplatu iz inostranstva. <\/p>\n\n\n\n Dakle edukacija bi tako\u0111e bila veoma zna\u010dajna za naredni period-pojasniti gra\u0111anima da ovaj porez postoji. \u0160to se ti\u010de do sada nastalog duga, stroga primena zakona dovela bi do toga da se nekoliko desetina hiljada ljudi ose\u0107a kao da im se iz nekog (njima) neobja\u0161njivog razloga odjednom name\u0107u stotine ili hiljade evra poreskog duga. Oprost jednog dela duga<\/strong>, pla\u0107anje dugovanja bez obra\u010duna kamate, umanjenje duga naknadnim izuzimanjem od oporezivanja ni\u017eih iznosa uplata-sve su to mogu\u0107e solucije koje se mogu primeniti i koje su u pro\u0161losti primenjivanje u slu\u010daju nagomilanog duga. Tako\u0111e, treba na\u0107i re\u0161enje pre svega za budu\u0107a primanja iz inostranstva, jer ih je godi\u0161nje oko 5 milijardi evra, a dobar deo otpada na prilive frilensera. <\/p>\n\n\n\n Da bi se obezbedila redovna naplata poreza na budu\u0107e prilive potrebno je regulisati pravni status frilensera na taj na\u010din da se i oni uvere da pla\u0107anjem da\u017ebina dr\u017eavi od nje, kao od servisa gra\u0111ana, zauzvrat i dobijaju neke pogodnosti: npr ako se uvede status samozaposlenog lica uplatom doprinosa dobijaju penzijski sta\u017e i zdravstveno osiguranje. Tako\u0111e, dr\u017eava bi mogla da im u tom slu\u010daju omogu\u0107i da ne moraju da plate doprinose ako je prihod manji od minimalne zarade za mesec. Na isti na\u010din mo\u017ee da se uvede i neoporezivi minimum prihoda, a moglo bi se razmisliti i o progresivnom oporezivanju. Najzad, procedura prijave i pla\u0107anja mora biti pojednostavljena<\/strong> jer ako je komplikovana mo\u017ee da izazove bojkot koji nije podstaknut \u017eeljom da se izbegne pla\u0107anje poreza, ve\u0107 da se izbegne administartivno maltretiranje.<\/p>\n\n\n\n Svi radnici moraju da poseduju pravo da se udru\u017euju i na taj na\u010din \u0161tite svoja prava, tako da bi frilenseri morali biti prepoznati kao kategorija koja mo\u017ee osnovati svoj sindikat i mo\u017ee sa dr\u017eavom (imaju\u0107i u vidu njihov specifi\u010dni polo\u017eaj) pregovarati o osnovnim radnim i socijalnim pravima. Prema tome, mo\u017eda kategoriju samozaposlenog radnika nije trebalo ukidati izmenama Zakona o radu iz 2014. godine jer bi svakako frilenseri mogli da se svrstaju u takvu vrstu radno anga\u017eovanih lica. S obzirom na evidentiran prihod iz inostranstva, na mese\u010dnom nivou bi im se donosilo re\u0161enje o porezima i doprinosima, koje bi onlajn preuzimali i pla\u0107ali na isti na\u010din. Tako bi i dr\u017eava ostvarila svoje pravo da naplati da\u017ebine<\/strong>, ali bi i samozaposleni radnici s druge strane imali krajnje jednostavnu proceduru pla\u0107anja poreza i doprinosa i ne bi imali izgovor da nisu znali za poreske obaveze. Tako\u0111e, ostvarili bi odre\u0111ene olak\u0161ice i kompletna prava iz socijalnog siguranja, a njihovo reprezentativno udru\u017eenje bi pregovaralo sa Vladom sve budu\u0107e uslove, odnosno ure\u0111ivalo radnopravni polo\u017eaj.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, nikom nije u interesu da se situacija zate\u017ee i da se primenjuju krajnje mere, odnosno radikalna re\u0161enja. Ta\u010dno je da i lica koja imaju primanja iz inostranstva moraju da pla\u0107aju poreze i doprinose, ba\u0161 kao i gra\u0111ani koji imaju poslodavce na teritoriji Srbije, ali je isto tako \u010dinjenica da dosada\u0161nji sistem nije funkcionisao, jer u suprotnom ne bismo imali preko 99% nepla\u0107enih da\u017ebina na prihode iz inostranstva. Stoga i dr\u017eava mora da preuzme deo odgovornosti za sada\u0161nje stanje<\/strong>, a ne da sav teret prebaci na gra\u0111ane koji nisu pla\u0107ali obaveze jer im nisu jasnio prezentovane i na koje nisu do sada bili upozoravani. <\/p>\n\n\n\n Racionalno re\u0161enje bi podrazumevalo kompromis oko obaveza nastalih do sada i oko budu\u0107eg statusa frilensera. Dr\u017eavi je u interesu da novac i dalje pristi\u017ee u Srbiju, a frilenserma da ostanu u svojoj zemlji rade\u0107i za strane poslodavce, ukoliko tako \u017eele. Svaki drugi ishod zna\u010dio bi dodatni odliv intelektualaca i stru\u010dnih kadrova, \u0161to je jedan od osnovnih problema koje ovo dru\u0161tvo ima decenijama. Ako se \u017eeli zaustaviti dalje iseljavanje stanovni\u0161tva, mora se saslu\u0161ati i njihova strana pri\u010de i posti\u0107i dogovor u interesu svih-i frilensera i dru\u0161tva.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre dva meseca Poreska uprava je na svojoj zvani\u010dnoj internet stranici objavila obave\u0161tenje da \u0107e zapo\u010deti sa stro\u017eom kontrolom pla\u0107anja poreza i doprinosa na prilive nov\u010danih sredstava iz inostranstva. Poslata je opomena svim licima koja nisu platila porez na prihod iz inostranstva da to \u0161to pre samoinicijativno u\u010dine, jer bi u suprotnom mogli da se […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nZa\u0161to ba\u0161 sada i kome je namenjeno upozorenje o obavezi pla\u0107anja poreza?<\/h2>\n\n\n\n
Prednosti i mane frilensinga<\/h2>\n\n\n\n
Sada\u0161nji pravni okvir<\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107a re\u0161enja<\/h2>\n\n\n\n