Sta\u017e osiguranja i poseban sta\u017e<\/h2>\n\n\n\n
Sta\u017e osiguranja<\/strong> podrazumeva vreme provedeno na radu<\/strong> po osnovu kojeg je osiguranik bio obavezno osiguran na penzijsko i invalidsko osiguranje i za koje mu je upla\u0107en pripadaju\u0107i doprinos<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Poseban sta\u017e<\/strong> predstavlja vreme provedeno izvan rada<\/strong>, koje se <\/strong>i pored te \u010dinjenice, iz odre\u0111enih dru\u0161tveno opravdanih razloga <\/strong>(npr. u cilju podsticanja pove\u0107anja nataliteta, kod posebnog sta\u017ea koji se priznaje za ro\u0111enje deteta) priznaje u penzijski sta\u017e<\/strong>. Razlika posebnog sta\u017ea u odnosu na sta\u017e osiguranja sastoji se u tome \u0161to, za razliku od sta\u017ea osiguranja, godine priznate kao poseban sta\u017e ne priznaju se u uslov za ostvarivanje prava na penziju. <\/p>\n\n\n\n Kada je potrebno ispuniti uslov za ostvarivanje prava<\/strong> u pogledu broja godina penzijskog sta\u017ea ra\u010duna se samo sta\u017e osiguranja<\/strong>. Jednom kada se ispuni uslov u pogledu godina sta\u017ea osiguranja i ostvari se pravo na penziju,<\/strong> priznaje se i poseban sta\u017e<\/strong> u smislu obima ostvarivanja prava, odnosno uti\u010de na visinu penzije<\/strong>. Primera radi, ako \u017eeni nedostaje 2 godine sta\u017ea osiguranja da bi dobila penziju, bez obzira na \u010dinjenicu da je rodila troje dece i da joj se po tom osnovu priznaju dve godine posebnog sta\u017ea, nije ispunila uslov za penziju jer prilikom odre\u0111ivanja da li neko lice ispunjava zakonom propisane uslove za sticanje prava na penziju ra\u010duna se samo sta\u017e osiguranja, a ne i poseban sta\u017e. <\/p>\n\n\n\n Kada osiguranica iz primera odradi jo\u0161 dve godine na svom radnom mestu i po osnovu dodatne dve godine rada ima ukupno 35 godina sta\u017ea osiguranja, ispuni\u0107e uslov za penziju, ali \u0107e joj se ra\u010dunati da ima 37 godina penzijskog sta\u017ea, a ne 35, po\u0161to joj se nakon ispunjavanja uslova za penziju dodaju i dve godine koje su joj priznate po osnovu toga da je rodila troje dece.<\/p>\n\n\n\n Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju predvi\u0111ene su tri kategorije obavezno osiguranih lica<\/strong>, za koja se upla\u0107uju doprinosi u skladu sa odredbama Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje, i to: zaposleni, lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednic<\/strong>i. U praksi se \u010desto de\u0161ava da lice ispunjava uslove za osiguranje po vi\u0161e osnova (npr postoji stalni radni odnos na puno radno vreme i dodatno anga\u017eovanje po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i sli\u010dno). U tom slu\u010daju prijava na osiguranje se radi po utvr\u0111enim prioritetima gde jedan isklju\u010duje drugi, ali se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje pla\u0107a po svakom od osnova radnog anga\u017eovanja. <\/p>\n\n\n\n Iz na\u0161eg primera lice je u stalnom radnom odnosu na 40 \u010dasova nedeljno, a mimo radnog vremena je anga\u017eovan kod drugog poslodavca po osnovu ugovora o delu. U takvom primeru, poslodavac kod koga je stalan radni odnos za osiguranika podnosi prijavu na socijalno osiguranje, \u0161to podrazumeva uplatu kompletnih doprinose, a to zna\u010di za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti. <\/p>\n\n\n\n Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje se obra\u010dunava i pla\u0107a po osnovu svih prihoda, do iznosa najvi\u0161e godi\u0161nje osnovice doprinosa. Prema tome poslodavac koji je anga\u017eovao lice iz na\u0161eg primera po ugovoru o delu ne podnosi prijavu na socijalno osiguranje, ali mora da pla\u0107a samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (ne i preostala dva doprinosa za socijalno osiguranje). Ko se sve svrstava u gore navedene tri kategorije radno anga\u017eovanih lica za koje se obavezno pla\u0107aju doprinosi<\/strong> za penzijsko i invalidsko osiguranje?<\/p>\n\n\n\n a) Zaposleni<\/strong>: tu se podrazumevaju lica u radnom odnosu, izabrana ili postavljena lica<\/strong> ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, lica koja<\/strong> u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove<\/strong> (sem lica koja se \u0161koluju i obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, a imaju manje od navr\u0161enih 26 godina \u017eivota), te lica koja<\/strong> ostvaruju nov\u010danu naknadu prema propisima o radu i zapo\u0161ljavanju<\/strong>. Za sva navedena lica poslodavac je du\u017ean da prilikom isplate zarade obra\u010duna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno Nacinalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje prilikom isplate naknade za nezaposlene.<\/p>\n\n\n\n b) Osiguranici samostalnih delatnosti<\/strong>: ovde se svrstavaju lica koja samostalno obavljaju<\/strong> privrednu ili drugu delatnost<\/strong>, zatim osniva\u010di, odnosno \u010dlanovi privrednih dru\u0161tava, koji u njima rade odre\u0111ene poslove,<\/strong> bez obzira da li su u radnom odnosu u tom privrednom dru\u0161tvu, lica koja obavljaju <\/strong>poslove po osnovu ugovora o delu<\/strong> odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora<\/strong>, kao i poslove po osnovu<\/strong> drugih ugovora<\/strong>, kod kojih za izvr\u0161en posao ostvaruju naknadu,<\/strong> te sve\u0161tenici i verski slu\u017ebenici.<\/strong> Kod osniva\u010da privrednog dru\u0161tva je va\u017eno napomenuti da ako nije upisan u registar Agencije za privredne registre kao direktor ili zastupnik, niti je u radnom odnosu u tom privrednom dru\u0161tvu, nema svojstvo obavezno osiguranog lica u smislu zakona o PIO.<\/p>\n\n\n\n v) Osiguranici poljoprivrednici<\/strong> su lica koja se bave poljoprivrednom delatno\u0161\u0107u<\/strong> kao nosioci ili \u010dlanovi poljoprivrednog doma\u0107instva ili porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, ako nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzije ili nisu na \u0161kolovanju. Poljoprivrednim doma\u0107instvom, porodi\u010dnim poljoprivrednim gazdinstvom, odnosno me\u0161ovitim doma\u0107instvom, u smislu zakona koji ure\u0111uje penzijsko i invalidsko osiguranje, smatra se zajednica \u017eivota, privre\u0111ivanja i tro\u0161enja prihoda, bez obzira na srodstvo izme\u0111u njegovih \u010dlanova, na poljoprivrednom doma\u0107instvu, odnosno gazdinstvu sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemlji\u0161ta<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, ovde se svrstavaju i doma\u0107instva i gazdinstva koja imaju manje od 0,5 hektara zemlji\u0161ta<\/strong> ili gra\u0111evinske celine ukoliko se na istom obavlja sto\u010darska, povrtarska ili vinogradarska proizvodnja, uzgoj ribe, gajenje pe\u010duraka, pu\u017eeva, p\u010dela i drugi uzgoj ili gajenje<\/strong>. Nosilac poljoprivrednog doma\u0107instva, odnosno porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, u smislu ovog zakona, je lice koje pla\u0107a porez na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemlji\u0161ta ili porez na prihod od poljoprivrede i \u0161umarstva, dok se \u010dlanom takvog doma\u0107instva ili gazdinstva smatra lice koje na njemu \u017eivi i radi. <\/p>\n\n\n\n Obavezno su osigurani nosilac poljoprivrednog doma\u0107instva i nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan \u010dlan doma\u0107instva, porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva ili me\u0161ovitog doma\u0107instva<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Iz navedenog se jasno mo\u017ee zaklju\u010diti da rad po ugovoru o volontiranju i sli\u010dnim ugovorima za koji se ne ostvaruje naknada (stru\u010dno osposobljavanje za koje se ne pla\u0107a naknada, studentska praksa i sli\u010dno) ne povla\u010di uplatu doprinosa za penzijsko osiguranje, odnosno za taj period ne sti\u010de se penzijski sta\u017e.<\/p>\n\n\n\n Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju dopu\u0161ta mogu\u0107nost uklju\u010divanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo pravo imaju sva lica starija od 15 godina<\/strong> \u017eivota, koja imaju prebivali\u0161te u Republici Srbiji<\/strong>, a nisu obavezno osigurani<\/strong> (npr nezaposleni, studenti). Ova lica sama biraju jednu od 13 ponu\u0111enih osnovica, pri \u010demu je najni\u017ea na nivou 35% prose\u010dne mese\u010dne zarade u Republici u prethodnom tromese\u010dju, a najvi\u0161a je u visini 5 takvih proseka. Stopa doprinosa je 25,5%, a doprinos se upla\u0107uje do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle lica koja nisu obavezno osigurana po zakonu, ukoliko imaju sredstva iz kojih mogu da finansiraju uplatu doprinosa, mogu to da u\u010dine na jedan od gore navedenih na\u010dina i na taj na\u010din sti\u010du penzijski sta\u017e.<\/p>\n\n\n\n Treba naglasiti da se samostalnom uplatom doprinosa ne mo\u017ee pokriti prethodni period u kojem nije bilo radnog sta\u017ea ni prijave na penziono osiguranje. Prijava mo\u017ee da ide najvi\u0161e 30 dana unazad. To zna\u010di da ako, primera radi niste radili izme\u0111u 2003. i 2005. godine, a \u017eelite da i taj period pokrijete sta\u017eom osiguranja, to nije mogu\u0107e u\u010diniti prijavom na osiguranje sa datumom koji je godinama unazad i jednokratnom ( a ni vi\u0161ekratnom) uplatom doprinosa. Dakle nije mogu\u0107 otkup sta\u017ea ako neki period u pro\u0161losti nste bili prijavljeni na osiguranje,<\/strong> ve\u0107 se i penzijski sta\u017e koji se samostalno upla\u0107uje tako\u0111e sti\u010de protekom vremena nakon odra\u0111ene prijave.<\/p>\n\n\n\n U uvodu smo napomenuli da se u odre\u0111enim slu\u010dajevima iz opravdanih dru\u0161tvenih razloga priznaje penzijski sta\u017e i za vreme provedeno van rada. Radi se o slede\u0107im licima:<\/p>\n\n\n\n Napominjemo da \u0107e se od 01.01.2032. godine osiguraniku \u2013 \u017eeni ura\u010dunavati u poseban sta\u017e vreme u trajanju od: \u0161est meseci, ako je rodila jedno dete; odnosno godinu dana, ako je rodila dvoje dece. Tako\u0111e ponovo isti\u010demo da prilikom odre\u0111ivanja da li neko lice ispunjava zakonom propisane uslove za sticanje prava na penziju poseban sta\u017e se ne ra\u010duna, ali kada se ostvari pravo na penziju poseban sta\u017e jeste od uticaja na visinu prava, odnosno visinu penzije<\/strong>. Dokazi o ostvarenom posebnom sta\u017eu osiguranja predaju se sa zahtevom za ostvarivanje prava na penziju (re\u0161enje o porodiljskom, vojna knji\u017eica i sli\u010dno)<\/p>\n\n\n\n Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, istovremeno, ispuni uslove u pogledu godina \u017eivota i sta\u017ea osiguranja<\/strong>. Pravo na starosnu penziju sti\u010de osiguranik kada navr\u0161i:<\/p>\n\n\n\n \u2212 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja ili Ova odredba (65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja) primenjiva\u0107e se u potpunosti tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome \u0107e se novi uslovi za osiguranika \u017eenu (koja navr\u0161i najmanje 15. godina sta\u017ea osiguranja), u pogledu navr\u0161enja potrebnih godina \u017eivota, uvoditi postupno. To podrazumeva da se uslov u pogledu godina \u017eivota za \u017eene u svakoj narednoj godini pove\u0107ava za jo\u0161 dva meseca starosti.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, uslovi za odlazak u starosnu penziju u ovom trenutku i sve do 2032. godine razli\u010diti su za mu\u0161karce i \u017eene.<\/strong> Prema ovom Zakonu mu\u0161karac sti\u010de pravo na starosnu penziju kad navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja (ili kad navr\u0161i 45 godina sta\u017ea osiguranja, bez obzira a na godine \u017eivota), dok se ova granica za \u017eene postepeno pomera, pa tako u 2020. godini iznosi: 63 godine \u017eivota (i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja); <\/strong>u 2021. godini granica \u0107e iznositi 63 godine i 2 meseca \u017eivota; u 2022. godini uslov za \u017eene bi\u0107e 63 godine i 4 meseca \u017eivota i tako dalje, sve do 2032. godine uslov za \u017eene \u0107e se podizati za dva meseca \u017eivota, kada \u0107e se kona\u010dno izjedna\u010diti uslovi za oba pola<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je napomenuti da se priznaje samo sta\u017e za koji su pla\u0107eni doprinosi, te je na vreme potrebno proveriti da li je poslodavac predao M4 obrazac, odnosno platio doprinose.<\/p>\n\n\n\n Institut sni\u017eavanja starosne granice podrazumeva da \u0107e se osiguraniku, pod uslovom da ispuni Zakonom propisane uslove, prilikom utvr\u0111ivanja prava na starosnu penziju, sniziti propisani uslov u pogledu potrebnih godina \u017eivota<\/strong> u odnosu na op\u0161tu propisanu starosnu granicu za sticanje prava na starosnu penziju,ako je odre\u0111eni period sta\u017ea stekao rade\u0107i na radnim mestima na kojima se priznaje beneficija..<\/p>\n\n\n\n Starosna granica se sni\u017eava osiguraniku<\/strong>, koji je najmanje 2\/3 od ukupno navr\u0161enog sta\u017ea osiguranja proveo na radnim mestima na kojima se sta\u017e osiguranja ra\u010duna sa uve\u0107anim trajanjem (beneficirani sta\u017e). <\/strong>Navedenim osiguranicima se uslov u pogledu godina starosti umanjuje za po jednu godinu<\/strong><\/p>\n\n\n\n 1) za svakih pet godina<\/strong> provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci<\/strong> ra\u010duna<\/strong> u sta\u017e osiguranja kao<\/strong> 14 meseci<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 2) za svake \u010detiri godine<\/strong> provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci ra\u010duna<\/strong> u sta\u017e osiguranja kao 15 meseci<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 3) za svake tri godine<\/strong> provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci ra\u010duna<\/strong> u sta\u017e osiguranja kao 16 meseci;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 4) za svaku jednu godinu i \u0161est meseci<\/strong> provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci ra\u010duna<\/strong> u sta\u017e osiguranja kao 18 meseci.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Starosna granica se najvi\u0161e mo\u017ee sniziti do 55 godina \u017eivota<\/strong>, a onim osiguranicima koji rade na poslovima na kojima se beneficirani sta\u017e osiguranja ra\u010duna tako da se 12 meseci ra\u010duna kao 18 meseci, starosna granica se mo\u017ee sniziti do 50. godine \u017eivota.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Primera radi, ukoliko neko ima 17 godina rada na radnom mestu na kojem se 12 meseci radnog odnosa ra\u010duna kao 15 meseci penzijskog sta\u017ea, a sta\u017e osiguranja koji je stekao na tom radnom mestu \u010dini bar 2\/3 njegovog ukupnog sta\u017ea osiguranja, uslov u pogledu starosne granice za odlazak u penziju bio bi sni\u017een za 4 godine (po\u0161to se sni\u017eava za jednu godinu za svake 4 godine provedene na radnom mestu gde se efektivno provedenih 12 meseci ra\u010duna u sta\u017e osiguranja kao 15 meseci). Tako bi u punu penziju mogao sa 61 godinom starosti, umesto 65 godina.<\/p>\n\n\n\n Radna mesta, odnosno poslovi na kojima se sta\u017e osiguranja ra\u010duna sa uve\u0107anim trajanjem su utvr\u0111eni Pravilnikom o radnim mestima odnosno poslovima na kojima se sta\u017e osiguranja ra\u010duna sa uve\u0107anim trajanjem.<\/p>\n\n\n\n Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 1. januara 2015. godine, u penzijski sistem Srbije uveden je institut prevremene starosne penzije.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo ve\u0107 konstatovali, da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da istovremeno ispuni uslove u pogledu godina \u017eivota i sta\u017ea osiguranja. Institut prevremene starosne penzije omogu\u0107ava osiguranicima koji jo\u0161 uvek nisu ispunili propisane uslove u pogledu starosti i broja godina osiguranja, da uz ispunjavanje manje zahtevnih uslova odu u starosnu penziju pre vremena, ali uz trajno umanjenje penzije koja bi im ina\u010de pripala<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik sti\u010de kada navr\u0161i najmanje 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 60 godina \u017eivota<\/strong>. Ova odredba \u0107e se u potpunosti primenjivati tek od 2024. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome \u0107e se ti uslovi u pogledu navr\u0161enja potrebnih godina \u017eivota uvoditi postupno. Trenutno<\/strong> osiguranik sti\u010de pravo na prevremenu starosnu penziju kada navr\u0161i 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 58 godina i \u010detiri meseca \u017eivota (mu\u0161karac<\/strong>), odnosno 39 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci \u017eivota (\u017eena<\/strong>);<\/p>\n\n\n\n Ti uslovi \u0107e do 2024. godine izgledati ovako:<\/p>\n\n\n\n 1) u 2021. godini<\/strong>, 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 59 godina \u017eivota (mu\u0161karac), odnosno 39 godina i \u010detiri meseca sta\u017ea osiguranja i najmanje 58 godina i \u010detiri meseca \u017eivota (\u017eena);<\/p>\n\n\n\n 2) u 2022. godini<\/strong>, 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 59 godina i \u0161est meseci \u017eivota (mu\u0161karac), odnosno 39 godina i osam meseci sta\u017ea osiguranja i najmanje 59 godina \u017eivota (\u017eena);<\/p>\n\n\n\n 3) u 2023. godini<\/strong>, 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 60 godina \u017eivota (mu\u0161karac), odnosno 40 godina sta\u017ea osiguranja i najmanje 59 godina i \u0161est meseci \u017eivota (\u017eena).<\/p>\n\n\n\n Visina prevremene starosne penzije odre\u0111uje se na isti na\u010din kao i visina starosne penzije, s tim \u0161to se iznos tako odre\u0111ene penzije trajno umanjuje za 0,34%<\/strong> za svaki mesec pre navr\u0161enih 65 godina \u017eivota, a mo\u017ee se umanjiti najvi\u0161e do 20,4%.<\/strong> Zakonom je predvi\u0111en prelazni period za osiguranika \u017eenu u kome se trajno umanjenje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju ra\u010duna pre navr\u0161enih 63 godine \u017eivota, a u svakoj narednoj godini \u0107e se ta granica pomerati za jo\u0161 dva meseca, u skladu sa pomeranjem granice za \u017eene u pogledu uslova za odlazak u penziju, a sve do 2032. godine (o \u010demu smo pisali u prethodnom delu teksta).<\/p>\n\n\n\n Ukoliko ste deo radnog sta\u017ea proveli u inostranstvu, za Va\u0161a prava oko upisa sta\u017ea najva\u017enija je \u010dinjenica da li se radi o sta\u017eu osiguranja ste\u010denom u dr\u017eavi sa kojom je na snazi me\u0111unarodni sporazum o socijalnom osiguranju ili to nije slu\u010daj. Republika Srbija ima trenutno va\u017ee\u0107i sporazum sa 30 zemalja sveta. Radi se o svim zemljama biv\u0161e Jugoslavije, najve\u0107em broju zemalja Zapadne Evrope, a od vanevropskih dr\u017eava potpisan je sporazum sa Libijom, Panamom i Kanadom.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111unarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju se u okviru administrativno-pravne pomo\u0107i obezbe\u0111uje da osiguranik podnosi zahtev nosiocu osiguranja na \u010dijem podru\u010dju ima prebivali\u0161te, odnosno boravi\u0161te. Zahtev podnet nosiocu osiguranja jedne dr\u017eave ugovornice smatra se zahtevom podnetim i nosiocu osiguranja druge dr\u017eave ugovornice, o kome se ona obave\u0161tava na propisanim dvojezi\u010dnim obrascima. O pravu na penziju odlu\u010duje svaka dr\u017eava ugovornica na \u010dijoj teritoriji je osiguranik radio primenom svojih nacionalnih propisa i me\u0111unarodnog ugovora o socijalnom osiguranju.<\/p>\n\n\n\n Ako osiguranik ispunjava uslove za ostvarivanje prava po osnovu sta\u017ea navr\u0161enog na podru\u010dju jedne dr\u017eave ugovornice, penzija se odre\u0111uje bez uzimanja u obzir sta\u017ea ostvarenog na podru\u010dju druge dr\u017eave ugovornice. Ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, u skladu sa me\u0111unarodnim ugovorom o socijalnom osiguranju periodi osiguranja navr\u0161eni na podru\u010dju dr\u017eava ugovornica se, pod uslovom da se ti periodi ne poklapaju, sabiraju i odre\u0111uje se srazmerni deo penzije.<\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako ste radili nekoliko godina u Austriji i po osnovu tog sta\u017ea imate pravo na austrijsku penziju, Vi \u0107ete to pravo ostvariti. Ako pak taj broj godina nije dovoljan da ispunite uslov za penziju u Austriji, a po\u0161to Srbija sa ovom zemljom ima ugovor o socijalnom osiguranju, onda \u0107e se periodi osiguranja (ako se ne poklapaju) navr\u0161eni u Austriji i Srbiji sabrati i odredi\u0107e se srazmerni deo penzije iz svake od zemalja. Tako biste ipak ostvarili pravo na srazmeran deo austrijske penzije koje \u0107e ova dr\u017eava ispla\u0107ivati jer \u0107e po osnovu me\u0111unarodnog ugovora priznati da ste ispunili uslov za penziju zbog sabranih godina sta\u017ea iz Srbije i Austrije. <\/p>\n\n\n\n Srbija u opisanom prmeru tako\u0111e pla\u0107a svoj deo penzije za sta\u017e ostvaren u Srbiji. Prilikom podno\u0161enja zahteva za penziju, u okviru administrativno-pravne pomo\u0107i obezbe\u0111uje se da osiguranik podnosi zahtev nosiocu osiguranja na \u010dijem podru\u010dju ima prebivali\u0161te, odnosno boravi\u0161te. Ako u opisanom primeru \u017eivite u Srbiji, zahtev podnet na\u0161em RFPiO smatra se zahtevom podnetim i nosiocu osiguranja u Austriji, o kome se austrijski organ obave\u0161tava na propisanim dvojezi\u010dnim obrascima. <\/p>\n\n\n\n Na taj na\u010din ide slu\u017ebena komunikacija izme\u0111u penzionih fondova dve zemlje, a lice podnosi zahtev i komunicira samo sa fondom dr\u017eave u kojoj prebiva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tema penzijskog sta\u017ea i re\u0161avanja problema koji se pojavljuju sa sta\u017eom kod ostvarivanja prava na penziju, bi\u0107e obra\u0111ena u ovom i narednom tekstu. Prvi tekst daje akcenat na zakonske uslove za ostvarivanje prava na penziju, odnosno na to ko sve mora da pla\u0107a doprinos za penzijsko osiguranje, dok \u0107e se naredni tekst baviti mogu\u0107im na\u010dinima […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nZa koga se obavezno upla\u0107uje sta\u017e osiguranja?<\/h2>\n\n\n\n
Samostalna uplata doprinosa<\/h2>\n\n\n\n
Kome se priznaje poseban sta\u017e<\/h2>\n\n\n\n
Uslovi za starosnu penziju<\/h2>\n\n\n\n
\u2212 45 godina sta\u017ea osiguranja, bez obzira na godine \u017eivota<\/strong><\/p>\n\n\n\nSni\u017eavanje starosne granice <\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/figure>\n\n\n\nPrevremena starosna penzija<\/h2>\n\n\n\n
Deo sta\u017ea proveden u inostranstvu<\/h2>\n\n\n\n