Primera radi unet je pogre\u0161an datum prijave – prila\u017ee se ugovor o radu ili re\u0161enje o registraciji iz kojeg se nedvosmisleno mo\u017ee utvrditi ispravan podatak, odnosno ta\u010dan datum po\u010detka osiguranja. Sli\u010dno je i sa datumom odjave-prila\u017ee se re\u0161enje o otkazu kao dokaz ili npr re\u0161enje APR. Uverenje iz Poreske uprave dokaz je da su doprinosi pla\u0107eni, iako slu\u017ebena evidencija ka\u017ee druga\u010dije jer npr poslodavac nije predao M-4 obrazac. <\/p>\n\n\n\n
Postupak se pokre\u0107e \u010dak i ako nemate dokaze u vidu dokumenata, ali ste uvereni da mo\u017eete na drugi na\u010din u dokaznom postupku dokazati svoje tvrdnje. Povodom zahteva filijala RFPiO donosi re\u0161enje na osnovu koga se upisuju ispravni podaci u mati\u010dnu evidenciju.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta ako nema podataka da je sta\u017e pla\u0107en?<\/h2>\n\n\n\n
U slu\u010daju da ste proverom podataka u bazi RFPiO utvrdili da nije evidentirano da je poslodavac platio dospele doprinose za penzijsko i inalidsko osiguranje, potrebno je preduzeti slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n
– Kontaktirati poslodavca i proveriti da li se radi o gre\u0161ci. Mogu\u0107e je npr da poslodavac za odre\u0111enu godinu nije podneo M-4 obrazac, iako je platio doprinose. Poslodavci su zaklju\u010dno sa 31.12.2018. godine imali obavezu da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnesu M-4 obrazac, koji je sadr\u017eavao podatke opla\u0107enom doprinosima. <\/p>\n\n\n\n
Ukoliko to nije bio slu\u010daj, RFPiO nije imao unet podatak da je sta\u017e pla\u0107en, iako zapravo jeste bilo sve izmireno u pogledu dospelih doprinosa. Od 01.01.2019. godine RFPiO po su\u017ebenoj du\u017enosti preuzima ove podatke od drugih dr\u017eavnih organa i poslodavac vi\u0161e nema obavezu predaje M-4 obrasca. Ukoliko poslodavac vi\u0161e ne postoji, platio je doprinose, a nije predao M-4 obrazac, kod filijale RFPiO se mo\u017ee pokrenuti upravni postupak u kojem se mo\u017ee dokazati da je sve pla\u0107eno, \u0161to je su\u0161tinski najva\u017enije (npr dostavom podataka\/uverenja iz Poreske uprave da je prema evidenciji sve pla\u0107eno)<\/p>\n\n\n\n
– Ako nije re\u010d o gre\u0161ci, potrebno je upozoriti na vreme poslodavca da ispuni svoju zakonsku obavezu jer ista ne zastareva, odnosno potra\u017eivanje uplate doprinosa za socijalno osiguranje ne mo\u017ee da zastari. Poslodavac ne mo\u017ee da izbegne ovu obavezu protekom vremena, niti na bilo koji drugi na\u010din<\/p>\n\n\n\n
– Ukoliko i pored upozorenja poslodavac ne plati doprinose, potrebno je podneti prijavu Poreskoj upravi, koja mo\u017ee da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa<\/p>\n\n\n\n
– Mogu\u0107e je obratiti se i Inspekciji za rad Ministarstva rada. Ova institucija ima ovla\u0161\u0107enje da pokrene prekr\u0161ajni postupak protiv poslodavca koji ne pla\u0107a doprinose i poslodavac mo\u017ee po odluci Prekr\u0161ajnog suda da plati i kaznu za po\u010dinjeni prekr\u0161aj, \u0161to bi mu bio dodatni finansijski teret pored nedvosmislene obaveze pla\u0107anja doprinosa<\/p>\n\n\n\n
– Ukoliko ni\u0161ta od navedenog ne da rezultat, jedino preostaje podno\u0161enje tu\u017ebenog zahteva sudu<\/p>\n\n\n\n Neupla\u0107eni doprinosi kao predmet samostalnog tu\u017ebenog zahteva predstavljaju jedno od spornih pitanja u sudskoj praksi, usled razli\u010ditog stava dve najvi\u0161e sudske instance. Vrhovni kasacioni sud<\/strong> na sednici Gra\u0111anskog odeljenja od 23. marta 2010. godine donosi zaklju\u010dak da odlu\u010divanje o samostalnom tu\u017ebenom zahtevu koji se odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja ne spada u nadle\u017enost suda op\u0161te nadle\u017enosti<\/strong>\u00a0jer se ne radi o sporu za koji je predvi\u0111eno da se re\u0161ava u skladu sa pravilima Zakona o parni\u010dnom postupku. <\/p>\n\n\n\n Sud me\u0111utim istovremeno navodi da kada se tu\u017ebeni zahtev odnosi na isplatu zarade,<\/strong> naknade zarade i drugih primanja iz radnog odnosa i naknade \u0161tete zbog izgubljene zarade uz obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa<\/strong> iz obaveznog socijalnog osiguranja nadle\u017ean je osnovni sud<\/strong> u prvom stepenu. <\/p>\n\n\n\n Stav o nenadle\u017enosti suda zasnovan je na \u010dinjenici da su sredstva doprinosa\u00a0javni prihod<\/strong>\u00a0prema\u00a0Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, <\/em>a da je\u00a0Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji\u00a0<\/em>ure\u0111en postupak utvr\u0111ivanja naplate i kontrole javnih prihoda<\/strong>\u00a0i da se poreski postupak sprovodi po na\u010delima i u skladu sa odredbama zakona kojim se ure\u0111uje\u00a0op\u0161ti upravni postupak.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ustavni sud, s druge strane, doneo je Odluku broj U\u017e-3506\/2012<\/strong> od 21. februara 2013. godine, u kojoj se konstatuje da su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obra\u010duna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni deo zarade (plate), zbog \u010dega ih i Zakon o radu i Zakon o platama dr\u017eavnih slu\u017ebenika i name\u0161tenika defini\u0161u kao \u201edoprinose koji se pla\u0107aju iz zarade (plate)\u201c<\/strong>.<\/strong> Ustavni sud isti\u010de da je imao u vidu da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod<\/strong>, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim,\u00a0zbog obaveze poslodavca da doprinose u korist svog zaposlenog uplati istovremeno sa isplatom zarade, odnosno naknade zarade<\/strong>, te zbog \u010dinjenice da i Zakon o radu ove doprinose defini\u0161e kao sastavni deo zarade (plate), Ustavni sud ne prihvata tezu da se u pogledu doprinosa koje poslodavac nije na vreme uplatio, zaposleni jedino mo\u017ee obratiti organu uprave, iako je postupak utvr\u0111ivanja, naplate i kontrole javnih prihoda ure\u0111en Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao upravni postupak. <\/p>\n\n\n\n Defini\u0161u\u0107i doprinose kao integralni deo zarade koji se mora istovremeno uplatiti kad i zarada, odnosno naknada zarade,\u00a0mi\u0161ljenje Ustavnog suda da je\u00a0osnovni sud nadle\u017ean da postupa i u slu\u010dajevima kada je predmet spora (tu\u017ebenog zahteva) isklju\u010divo obavezivanje poslodavca na uplatu neupla\u0107enih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje<\/strong>, a odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, su\u017eava se pravo na pristup sudu, kao jedno od garantija prava na pravi\u010dno su\u0111enje iz Ustava.<\/p>\n\n\n\n Ustavni sud se dalje poziva na na\u010delo \u201eko mo\u017ee vi\u0161e, mo\u017ee i manje\u201c<\/strong>, odnosno da nadle\u017enost da postupa po tu\u017ebama za isplatu zarada, odnosno naknade zarada, utoliko vi\u0161e obavezuje sud da postupa i po tu\u017ebama koje za predmet imaju samo obavezu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Imaju\u0107i u vidu da je ovla\u0161\u0107enje Ustavnog suda da re\u0161i sukob nadle\u017enosti izme\u0111u sudske vlasti s jedne strane i organa uprave sa druge strane, realno je o\u010dekivati da prevlada stav ove visoke sudske instance i da svako lice kojem poslodavac nije uz zaradu uplatio pripadaju\u0107e doprinose<\/strong>, mo\u017ee<\/strong> samostalnom tu\u017ebom sudu da ostvari svoje pravo<\/strong> i obave\u017ee poslodavca presudom da ispuni zakonsku obavezu uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Na ovaj na\u010din mogu\u0107e je dokazivati i da ste \u201eradom na crno\u201c stekli odre\u0111ene godine penzijskog sta\u017ea koje je poslodavac du\u017ean naknadno da isplati, ali treba biti realan i re\u0107i da je jako te\u0161ko dokazati da ste godinama bli u radnom odnosu, radili i primali platu, ali da poslodavac nije platio doprinose. <\/p>\n\n\n\n Uz valjane dokaze (materijalni dokazi, izjave odgovornih lica i svedoka) i to je mogu\u0107e, ali sigurno da takav sudski postupak nije jednostavan, te je bolja opcija dok jo\u0161 radite prijaviti sve Inspekciji za rad. Inspektor bi po prijavi iza\u0161ao na lice mesta i utvrdio da postoji rad bez ugovora i bez prijave na socijalno osiguranje, nakon \u010dega bi poslodavca re\u0161enjem obavezao da potpi\u0161e sa zaposlenim ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme i podnese zakonom propisanu prijavu. Protiv odgovornog lica u firmi se podnosi i prekr\u0161ajna prijava zbog rada na crno. Ministarstvo za rad je u vi\u0161e navrata istaklo da radnici treba da prijave rad \u201cna crno\u201d inspekciji rada dok jo\u0161 uvek rade jer je nakon prekida anga\u017eovanja to te\u017ee dokazati.<\/p>\n\n\n\n U svakom slu\u010daju, potra\u017eivanja zarada i doprinosa se mogu ostvariti jedino u sudskom postupku, ali ne i kod Inspekcije za rad, koja nema ovla\u0161\u0107enja da nalo\u017ei isplatu zarada I doprinosa. Inspektor za rad mo\u017ee podneti prekr\u0161ajnu prijavu protiv poslodavca, ali za naplatu zarada i doprinosa neophodan je sudski postupak u kojem se dokazuje kolika je zarada i koji je iznos doprinosa koji mora da se plati.<\/p>\n\n\n\n Mnogi zaposleni tek kada navr\u0161e godine \u017eivota za odlazak u penziju i podnesu zahtev filijali RFPiO shvate da imaju problem sa sta\u017eom, odnosno da im za odlazak u penziju nedostaje sta\u017e osiguranja za godine u kojima su radili i bili u uverenju da sti\u010du penzini sta\u017e uplatama doprinosa od strane poslodavca. Prakti\u010dno, iako je u radnoj knji\u017eici upisan sav radni sta\u017e, broj godina penzijskog sta\u017ea se ne poklapa sa brojem godina rada. Radni sta\u017e zapravo nije isto \u0161to i penzijski po\u0161to se mo\u017ee dogoditi da poslodavac nije redovno upla\u0107ivao penzijski doprinos za sve godine radnog sta\u017ea.<\/p>\n\n\n\n Usled navedenog propusta sa uplatom doprinosa mogu\u0107a je situacija da iako je radna knji\u017eica popunjena do potrebnih godina sta\u017ea za penziju, penzija se ne mo\u017ee ostvariti, ili se ne mo\u017ee ostvariti pun iznos penzije koji bi po zakonu pripao, da je sav penzijski sta\u017e upla\u0107en.<\/p>\n\n\n\n U navedenom slu\u010daju, radnici sa \u201crupama u sta\u017eu\u201d<\/strong> ipak imaju mogu\u0107nost da ostvare pravo na penziju. Oni mogu sami da uplate nedostaju\u0107e doprinose<\/strong> za penzijsko i invalidsko osiguranje za period kada su bili u radnom odnosu i imali prijavu na socijalno osiguranje, a poslodavac doprinose nije platio. To je mogu\u0107e uraditi samo<\/strong> ukoliko je ta uplata neophodna, odnosno kada penzijski sta\u017e koji se popunjava uplatom predstavlja uslov bez koga ne bi bilo penzije.<\/strong> Dakle jedino u slu\u010daju da bez uplate \u201crupa u sta\u017eu\u201d ne ispunjavate uslov za penziju, dopu\u0161tena je uplata doprinosa od strane podnosioca zahteva za penziju.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, nije mogu\u0107e uplatiti<\/strong> npr period<\/strong> od nekoliko godina koje ste radili, a za koje poslodavac nije platio doprinose, ako i bez tih<\/strong> godina penzijskog sta\u017ea ispunjavate uslov za penziju<\/strong>. Za nedostaju\u0107i period u smislu ispunjavanja uslova za penziju kada osiguranik sam pla\u0107a doprinose koje nije uplatio poslodavac, uvek se ra\u010duna najni\u017ea penzijska osnovica. Kako je doprinos na najni\u017eu osnovicu trenutno ne\u0161to preko 6 hiljada dinara mese\u010dno, ovaj iznos se pomno\u017ei sa brojem meseci penzijskog sta\u017ea koji nedostaju da bi se ispunio uslov za penziju i dobijeni iznos osiguranik mo\u017ee sam da uplati (ili da prethodno opisanim postupcima primora poslodavca, ako jo\u0161 uvek postoji, da plati doprinose).<\/p>\n\n\n\n Dr\u017eava je u vi\u0161e navrata zakonom i podzakonskim aktima povezivala sta\u017e radnicima kojima nisu upla\u0107eni doprinosi. Najpre je to u\u010dinjeno Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika, po kome su pravo na uplatu doprinosa iz bud\u017eeta Republike Srbije imala sva lica koja su od 01.01.1991. godine do 31.12.2003. godine bila u radnom odnosu u privrednom dru\u0161tvu, ustanovi, banci, zemljoradni\u010dkoj zadruzi, koja su bila zaposlena u okviru samostalnih delatnosti, sve\u0161tenici i verski slu\u017ebenici, po tom osnovu su imala prijavu na penzijsko osiguranje, ali im nisu upla\u0107eni doprinosi. <\/p>\n\n\n\n Nakon ovog zakonskog akta u narednom period donet je niz podzakonskih akata (uglavnom zaklju\u010daka Vlade) na osnovu kojih je povezivan sta\u017e licima kojima poslodavci nisu platili doprinose na taj na\u010din da je dr\u017eava platila doprinose, a umesto RFPiO stupila u ulogu poveriocima prema poslodavcima du\u017enicima.<\/p>\n\n\n\n Mogu\u0107e je da \u0107e i u narednom period dr\u017eava na sli\u010dan na\u010din re\u0161avati problem \u201crupa u sta\u017eu\u201d, ali se na to ne treba sa sigurno\u0161\u0107u oslanjati, ve\u0107 je potrebno na vreme preduzimati zakonske korake, koje smo ve\u0107 opisali u prethodnom delu teksta, u pravcu obavezivanja poslodavca da plati doprinose, ako to nije u\u010dinio. Sva nov\u010dana potra\u017eivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze, sem potra\u017eivanja uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Dakle pravila zastare na utvr\u0111ivanje, naplatu i povra\u0107aj ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje<\/strong>. Ukoiko firma odlazi u ste\u010daj tako\u0111e treba brzo reagovati i prijaviti potra\u017eivanje doprinosa u ste\u010dajnom postupku, jer se ova dugovanja proistekla iz radnog odnosa prioritetno napla\u0107uju od firme-du\u017enika koji je zapao u finansijske problem.<\/p>\n\n\n\n Na\u017ealost, ako poslodavac koji nije platio doprinose vi\u0161e ne postoji, prakti\u010dno ne mo\u017eete da preduzmete ni\u0161ta jer ne postoji du\u017enik koga biste pravnim sredstvima primorali da plati obavezu. Po\u0161to je du\u017enik prestao da postoji vi\u0161e nije mogu\u0107e naplatiti doprinose, sem ukoliko ne postoji pravni sledbenik propalog preduze\u0107a, odnosno firma koja je preuzela sva prava i obaveze biv\u0161eg poslodavca.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbe\u0111ivanja sredstava za ostvarivanje ovih prava, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju osnovan je Republi\u010dki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO). Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokre\u0107e se kod navedene institucije, koja po slu\u017ebenoj du\u017enosti vodi evidenciju o ostvarenom penzijskom sta\u017eu. S obzirom […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9284,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/placeholder-image.png\")
<\/figure>\n\n\n\nNaplata nepla\u0107enih doprinosa<\/h2>\n\n\n\n
Uplata sta\u017ea u nedostatku uslova za penziju<\/h2>\n\n\n\n