{"id":3900,"date":"2021-02-16T11:11:37","date_gmt":"2021-02-16T09:11:37","guid":{"rendered":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?p=3900"},"modified":"2026-04-03T11:36:41","modified_gmt":"2026-04-03T09:36:41","slug":"otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/","title":{"rendered":"OTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati?"},"content":{"rendered":"\n

Photo: Shutterstock<\/em><\/p>\n\n\n\n

Prestanak radnog odnosa, naro\u010dito onaj do kog dolazi mimo volje zaposlenog, mo\u017ee da predstavlja stresan momenat u \u017eivotu, kao i da proizvede finansijski izazovnu situaciju za lice koje iznenada ostaje bez posla. Isplata otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa mo\u017ee donekle da popravi nezavidan polo\u017eaj radniku koji ostaje bez radnog mesta. Zbog toga su zaposleni veoma zainteresovani da budu upoznati sa time u kojim slu\u010dajevima prestanka radnog odnosa je poslodavac du\u017ean da ih isplati<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Da bismo definisali obaveze poslodavca u navedenim smislu treba da se podsetimo kojim aktima se uop\u0161te odre\u0111uju du\u017enosti poslodavca, odnosno na koji na\u010din se ure\u0111uju prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u radnom odnosu.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111usobni odnos zakona<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa,<\/strong> odnosno po osnovu rada, ure\u0111uju se zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu<\/strong>. U najkra\u0107em, kolektivni ugovor je sporazum o pravima i obavezama radnika koji zaklju\u010duju reprezentativni sindikat i poslodavac. Ugovor o radu je pojedina\u010dan akt koji zaklju\u010duju poslodavac i zaposleni, kojim se zasniva radni odnos. <\/p>\n\n\n\n

Ukoliko kod poslodavca nije u primeni kolektivni ugovor<\/strong> (nema reprezentativnog sindikata ili ne mo\u017ee da se postigne saglasnost izme\u0111u poslodavca i reprezentativnog sindikata o sadr\u017eini kolektivnog ugovora) onda se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure\u0111uju zakonom, pravilnikom o radu <\/strong>(umesto kolektivnim ugovorom) i ugovorom o radu<\/strong>. Pravilnik o radu donosi nadle\u017eni organ kod poslodavca, utvr\u0111en zakonom, odnosno op\u0161tim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ga ovla\u0161\u0107eno lice u skladu sa zakonom. Pravilnik o radu prestaje da va\u017ei danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora (u nastavku teksta kolektivni ugovor i pravilnik o radu nazivamo op\u0161tim aktom kod poslodavca).<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to vidimo postoji vi\u0161estepenost u ure\u0111ivanju prava i obaveza po osnovu rada, te je potrebno urediti me\u0111usobni odnos ovih akata, \u0161to je u\u010dinjeno Zakonom o radu, kao krovnim, sistemskim zakonom u ovoj oblasti. Zakon o radu<\/strong> tako precizira da kolektivni ugovor i pravilnik o radu<\/strong> (odnosno kako ih zakon kratko naziva op\u0161ti akt kod poslodavca) i ugovor o radu ne mogu da sadr\u017ee odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr\u0111uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvr\u0111eni zakonom<\/strong>. Op\u0161tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom (osim ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno, \u0161to je ba\u0161 slu\u010daj sa otpremninom). <\/p>\n\n\n\n

U sladu sa navedenim, ako op\u0161ti akt<\/strong> i pojedine njegove odredbe ili ugovor o radu utvr\u0111uju nepovoljnije uslove rada od uslova utvr\u0111enih zakonom, primenjuju se odredbe zakona<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Zbog \u010dega opisujemo hijererhiju akata koji ure\u0111uju radni odnos? Upravo da bismo dali odgovor na pitanje kada je poslodavac du\u017ean da isplati zaposlenog kod prestanka radnog odnosa. Zakon o radu je ustanovio du\u017enost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu<\/strong> kod odre\u0111enih razloga prestanka radnog odnosa.<\/strong> Kako se op\u0161tim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu utvrditi ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom, to je obaveza poslodavca da isplati otpremninu i kada mu tu obavezu ne name\u0107e zakon, ali je ona predvi\u0111ena u kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili ugovoru o radu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

Nema nikakvih smetnji da poslodavac op\u0161tim aktom utvrdi da \u0107e zaposlenima i u drugim slu\u010dajevima prestanka radnog odnosa (osim onih zakonom odre\u0111enih) isplatiti otpremninu. Tako\u0111e, poslodavac sporazumom sa zaposlenim o prestanku radnog odnosa mo\u017ee da preuzme obavezu isplate odre\u0111ene naknade.<\/p>\n\n\n\n

Da li sledi otpremnina?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

Dakle, zaposleni kome prestaje  radni odnos iz zakonom odre\u0111enog razloga, mora najpre da proveri da li zakon vezuje isplatu otpremnine za zakonski razlog zbog kojeg mu prestaje radni odnos<\/strong>. Ako to ne nala\u017ee zakon, potrebno je proveriti odrede op\u0161tega akta kod poslodavca, odnosno da li  kolektivni ugovor ili pravilnik o radu name\u0107u obavezu poslodavcu koju nema po zakonu.<\/strong> Najzad, mogu\u0107e je da  je u ugovoru o radu, kojim je zasnovan radni odnos kod poslodavca, odre\u0111eno da poslodavac mora isplatiti odre\u0111enu sumu novca u slu\u010daju prestanka radnog odnosa iz pojedinih zakonskih razloga za koje sam zakon ne vezuje isplatu otpremnine. <\/p>\n\n\n\n

Ukoliko nijedan od akata koji ure\u0111uju prava i obaveze iz radnog odnosa ne predvi\u0111a isplatu otpremnine zaposlenom kome prestaje radni odnos, on tu obavezu poslodavca mo\u017ee da izdejstvuje ako je u\u010dini sastavnim delom sporazuma o prestanku radnog odnosa<\/strong>. Poslodavac mo\u017ee da proceni da mu je u interesu da prihvati isplatu odre\u0111ene sume novca kako bi zaposlenog, sa kojim iz  nekog razloga \u017eeli da okon\u010da saradnju (to jest radnopravni odnos), a ne postoji nijedan zakoniti razlog za otkaz, privoleo na prestanak radnog odnosa. U takvom slu\u010daju poslodavac je du\u017ean da dogovorenu sumu isplati. <\/p>\n\n\n\n

Ovo mo\u017ee biti va\u017eno jer u slu\u010daju sporazumnog prestanka radnog odnosa zaposleni ne\u0107e imati pravo na nov\u010danu naknadu kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje<\/strong>, te ispla\u0107ena nov\u010dana naknada od poslodavca mo\u017ee da predstavlja odgovaraju\u0107u zamenu naknade za nezaposlena lica jer obezbe\u0111uje odre\u0111ena finansijska sredstva, dok se ne re\u0161i budu\u0107e radno anga\u017eovanje.<\/p>\n\n\n\n

  • \"\"<\/figure><\/li><\/ul><\/figure>\n\n\n\n

    Dva slu\u010daja isplate otpremnine<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

    Kada govorimo o isplati otpremnine<\/strong> kao zakonskoj<\/strong> du\u017enosti poslodavca<\/strong>, odnosno pravu zaposlenog, na po\u010detku treba re\u0107i da je Zakon o radu propisuje u dva slu\u010daja<\/strong>:<\/p>\n\n\n\n

    – pri odlasku zaposlenog u penziju<\/strong> i<\/p>\n\n\n\n

    – kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnolo\u0161kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre\u0111enog posla ili do\u0111e do smanjenja obima posla, to jest u slu\u010daju progla\u0161enja zaposlenog tehnolo\u0161kim, ekonomskim ili organizacionim vi\u0161kom <\/strong>(skra\u0107eno: otkaz zbog tehnolo\u0161kog vi\u0161ka)<\/p>\n\n\n\n

    Imaju\u0107i u vidu dva konteksta u kojima je Zakon o radu pominje, mo\u017ee se re\u0107i da otpremnina  ima dvostruku funkciju: da nagradi<\/strong> zaposlenog kome prestaje radni odnos za njegov dotada\u0161nji rad i da ubla\u017ei \u0161tetnu posledicu<\/strong> prestanka radnog odnosa, koja se ogleda u izostanku zarade.<\/p>\n\n\n\n

    Propisuju\u0107i isplatu otpremnine pri odlasku zaposlenog u penziju zakonodavac joj na neki na\u010din daje karakter svojevrsne nagrade za dugogodi\u0161nji rad, ali je njena osnovna funkcija da pru\u017ei socijalnu sigurnost u periodu izme\u0111u prestanka radnog odnosa<\/strong> i zapo\u010dinjanja isplate penzije.<\/p>\n\n\n\n

    Kod prestanka radnog odnosa usled progla\u0161enja zaposlenog tehnolo\u0161kim vi\u0161kom otpremnina predstavlja nov\u010danu naknadu koju poslodavac ispla\u0107uje zaposlenom radi gubitka zarade do \u010dega dolazi bez krivice zaposlenog, kada prestane potreba za poslovima koje je radio, ili se zna\u010dajno smanji njihov obim, te se zbog toga otka\u017ee ugovor o radu. Stoga je u ovom slu\u010daju namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podr\u0161ka u me\u0111urazdoblju izme\u0111u prestanka radnog odnosa i po\u010detka novog radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n\n\n\n

    Otpremnina pri odlasku u penziju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n

    Zakon o radu je ustanovio du\u017enost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa op\u0161tim aktom,<\/strong> a najmanje u visini dve prose\u010dne zarade<\/strong>. Dakle kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (ako nema kolektivnog ugovora) odre\u0111uju visinu otpremnine, s tim da ne mogu da je utvrde u iznosu ni\u017eem od zakonom odre\u0111enog. Ukoliko op\u0161ti akt poslodavca ne ure\u0111uje ovo pitanje, ili predvidi iznos koji je ni\u017ei od zakonom odre\u0111enog iznosa, poslodavac je du\u017ean da izvr\u0161i isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, \u0161to zna\u010di najmanje u visini dve prose\u010dne zarade. Pod prose\u010dnom zaradom u ovom slu\u010daju zakonodavac podrazumeva prose\u010dnu zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku<\/strong> republi\u010dkog organa nadle\u017enog za statistiku (Republi\u010dki zavod za statistiku). Bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prose\u010dne zarade podrazumevaju dve prose\u010dne bruto zarade<\/strong>, to jest neto zarade uve\u0107ane za porez i doprinose na teret zaposlenog<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

    U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na<\/strong> penziju. Pri tom nije bitno o kojoj vrsti prenzije je re\u010d, te se otpremnina pla\u0107a kako pri odlasku u starosnu penziju, tako i kod prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za invalidsku ili porodi\u010dnu<\/strong> penziju.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Treba ista\u0107i da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu ispla\u0107uje otpremninu.<\/p>\n\n\n\n

    Konkretno, prethodni navodi u praksi zna\u010de da je poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju du\u017ean da isplati otpremninu u skladu sa op\u0161tim aktom. Ako op\u0161ti akt kod poslodavca ne utvr\u0111uje visinu otpremnine<\/strong> za slu\u010daj prestanka radnog odnosa zbog odlaska zaposlenog u penziju, za potrebe obra\u010dunavanja visine otpremnine uzima se poslednji podatak<\/strong> koji je Republi\u010dki zavod za statistiku objavio u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c o prose\u010dnoj bruto zaradi<\/strong> (zaradi koju \u010dine neto zarada i pripadaju\u0107i doprinosi za socijalno osiguranje) na podru\u010dju cele Republike. <\/p>\n\n\n\n

    Poslodavac ima obavezu da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati dvostruki iznos te zarade<\/strong>. Neispla\u0107ivanje ove otpremnine prekr\u0161aj je poslodavca za koji je propisana nov\u010dana kazna.<\/p>\n\n\n\n

    Otkaz i tehnolo\u0161ki vi\u0161ak<\/h2>\n\n\n\n

    Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, odnosno nastupanje tehnolo\u0161kih, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem odre\u0111enog posla i\/ili zna\u010dajno smanjenje obima posla. U slu\u010daju ovog otkaznog razloga poslodavac je du\u017ean da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

    Navedena odredba je imperativnog karaktera<\/strong> budu\u0107i da je propisan i prekr\u0161aj poslodavca i nov\u010dana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.<\/strong>Tako\u0111e, brojne su odluke sudova kojim je re\u0161enje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao nezakonito usled toga \u0161to poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

    Postoji jedan izuzetak<\/strong> od navedene obavezne isplate. Ukoliko poslodavac, u okviru Programa za re\u0161avanje vi\u0161ka zaposlenih sprovede neku od mera za zapo\u0161ljavanje konkretnih lica, nema obavezu isplate otpremnine navedenim licima. Vrhovni kasacioni sud u jednoj od svojih presuda navodi da bez obzira \u0161to je zaposlenom prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom, ukoliko mu je poslodavac obezbedio meru zapo\u0161ljavanja – rad kod drugog poslodavca, nije du\u017ean da mu isplati otpremninu<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

    Veoma je va\u017eno napomenuti da zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otka\u017ee ugovor o radu kao tehnolo\u0161kom vi\u0161ku, ostvaruje pravo na nov\u010danu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu za\u0161titu, u skladu sa propisima o zapo\u0161ljavanju<\/strong>. To zna\u010di da isplata otpremnine ne zna\u010di gubitak nov\u010dane naknade<\/strong> (i uplate doprinosa za socijalno osiguranje) koja pripada nezaposlenom licu kod Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n\n\n\n

    Otpremnina i tehnolo\u0161ki vi\u0161ak<\/h2>\n\n\n\n

    Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnolo\u0161ki vi\u0161ak utvr\u0111uje se op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu, s tim \u0161to ne mo\u017ee biti ni\u017ea od zbira tre\u0107ine zarade zaposlenog za svaku navr\u0161enu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.<\/strong> Za utvr\u0111ivanje visine otpremnine ra\u010duna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slu\u010daju statusne promene <\/strong>(spajanje, pripajanje i odvajanje privrednih subjekata) i promene poslodavca. <\/p>\n\n\n\n

    Relevantno je i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem <\/strong>u skladu sa zakonom. U odnosu na fizi\u010dka lica povezanim licem se smatraju odre\u0111eni srodnici, supru\u017enici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e u kapitalu ili su kontrolni \u010dlan tog lica i sli\u010dno. Promena vlasni\u0161tva nad kapitalom<\/strong> tako\u0111e se ne smatra promenom poslodavca<\/strong> u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.<\/p>\n\n\n\n

    Radi se dakle o kalendarskom vremenu koje je provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji ispla\u0107uje otpremninu, bez obzira na to da li je re\u010d o radu na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme, ili na puno ili nepuno radno vreme.<\/strong> U skladu sa navedenim, ra\u010duna se samo period za koji je postojao zaklju\u010den bilo kakav vid ugovora o radu kod poslodavca koji pla\u0107a otpremninu, ali se ne ra\u010duna vreme provedeno u radu van radnog odnosa, \u010dak i ako je re\u010d o poslodavcu koji ispla\u0107uje otpremninu (nije relevantan rad po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima itd<\/strong>.).Tako\u0111e, ra\u010duna se tre\u0107ina zarade samo za svaku celu godinu rada u radnom odnosu, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.<\/p>\n\n\n\n

    Zanimljivo je ista\u0107i da za razliku od generalnog pravila da se op\u0161tim aktom i ugovorm o radu mogu utvrditi ve\u0107i obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova odre\u0111enih zakonom, to kod obra\u010dunavanja otpremnine nije do kraja slu\u010daj.  Tako se ni op\u0161tim aktom, ni ugovorom o radu ne mo\u017ee utvrditi du\u017ei period za isplatu otpremnine <\/strong>(npr. ne mo\u017ee se utvrditi da se ispla\u0107uje tre\u0107ina zarade zaposlenog za sve godine rada, a ne samo za vreme provedeno u radu kod poslednjeg poslodavca). Isto tako zaposleni ne mo\u017ee da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je ve\u0107 ispla\u0107ena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

    Prema tome, svaka navr\u0161ena godina rada za koju je ura\u010dunata tre\u0107ina zarade prilikom isplate otpremnine vi\u0161e ne mo\u017ee da bude osnov za ostvarivanje prava na otpremninu. Naravno, povoljnije uslove od zakonskih mogu\u0107e je uvesti na drugi na\u010din. Primera radi odre\u0111ivanjem da se ra\u010duna tre\u0107ina zarade zaposlenog u Republici, a ne kod poslodavca (ako je takva zarada ve\u0107a) ili utvr\u0111ivanjem da se pla\u0107a polovina, a ne tre\u0107ina zarade po godini rada, itd.<\/p>\n\n\n\n

    Kada zakon govori o zbiru tre\u0107ine zarade zaposlenog za svaku navr\u0161enu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, zakon govori o prose\u010dnoj mese\u010dnoj zaradi zaposlenog ispla\u0107enoj za poslednja tri meseca<\/strong> koja prethode mesecu u kojem se ispla\u0107uje otpremnina. Ra\u010dunaju se sva primanja koja po zakonu imaju karakter zarade. <\/p>\n\n\n\n

    Treba naglasiti da ako zaposleni nije sva tri meseca radio, nego je u celosti ili delom tog vremena bio na bolovanju<\/strong> ili drugoj vrsti odsustva sa rada za koju je primao naknadu zarade, prose\u010dna zarada koja je osnov za obra\u010dun otpremnine utvr\u0111uje se tako \u0161to se za odra\u0111ene radne \u010dasove ra\u010duna zarada po \u010dasu, a za dane u kojima je pla\u0107ana naknada zarade ra\u010duna se osnovna zarada uve\u0107ana za minuli rad. To prakti\u010dno zna\u010di da ako zaposleni uop\u0161te nije radio u tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine, uzima se osnovna zarada uve\u0107ana za minuli rad, a ne naknada zarade.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    S obzirom na zakonsku formulaciju (ispla\u0107ena zarada) postoje u praksi nedoumice oko toga \u0161ta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je re\u010d o bruto ili neto zaradi. Ministarstvo rada je u svojim mi\u0161ljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o zaradi koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

    Naime, prema zakonu porezi i doprinosi delom se pla\u0107aju iz zarade zaposlenog (na teret zaposlenog), a delom na teret sredstava poslodavca. Imaju\u0107i u vidu da Zakon o radu defini\u0161e da se pod zaradom, na koju svaki zaposleni ima pravo, smatra zarada koja sadr\u017ei porez i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade (deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca), Ministarstvo rada je mi\u0161ljenja da kod izra\u010dunavanja visine otpremnine treba ra\u010dunati tre\u0107inu zarade koju \u010dini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade<\/strong>. Za razliku od Ministarstva rada, ve\u0107ina sudova<\/strong>, uklju\u010duju\u0107i i Ustavni sud postupaju\u0107i u jednoj ustavnoj \u017ealbi iz 2015. godine, zauzeli su stav da je visina osnovice za obra\u010dun otpremnine vezana za ispla\u0107enu, to jest neto zaradu<\/strong> koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obra\u010dunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost. <\/p>\n\n\n\n

    Bilo bi po\u017eeljno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod ispla\u0107enom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade (pored nesporne neto zarade) jer je i taj deo zarade ispla\u0107en, samo \u0161to je automatski preba\u010den na ra\u010dune javnih prihoda na koje se pla\u0107aju porez i doprinosi za socijalno osiguranje. Ipak je re\u010d o satavnom delu zarade, po Zakonu o radu, samo je poslodavac du\u017ean da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovaraju\u0107e ra\u010dune slu\u017ebi koje rade naplatu javnih prihoda.<\/p>\n\n\n\n

    Gore izneto zna\u010di da ukoliko je zaposleni, na primer, nakon 6 godina rada kod poslodavca progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom, pripadaju mu najmanje dve prose\u010dne neto mese\u010dne zarade koje su mu ispla\u0107ene u poslednja tri meseca<\/strong> (kada se saberu tre\u0107ina zarade zaposlenog za svaku od \u0161est navr\u0161enih godina rada dobije se ukupno iznos od \u0161est tre\u0107ina, odnosno dve cele zarade). Ukoliko op\u0161ti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predvi\u0111aju ve\u0107i iznos po jednoj godini navr\u0161enog rada od tre\u0107ine zarade zaposlenog poslodavac je u obavezi da isplati taj ve\u0107i iznos. <\/p>\n\n\n\n

    Nema odricanja od otpremnine<\/h2>\n\n\n\n

    Poslodavci u nekim slu\u010dajevima, kao ja\u010da ugovorna strana i koriste\u0107i svoj dominantan polo\u017eaj poku\u0161avaju da izbegnu isplatu potpisuju\u0107i sporazume sa zaposlenima<\/strong> koji su tehnolo\u0161ki vi\u0161ak po kojima se zaposleni odri\u010de od otpremnine<\/strong>. Ustavni sud je, me\u0111utim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne mo\u017ee niko odre\u0107i, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo<\/strong>, odnosno poslodavac je du\u017ean da isplati otpremninu odre\u0111enu zakonom. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo jer postoje odre\u0111ena prava kojih se po Ustavu niko ne mo\u017ee odre\u0107i, me\u0111u koja spada i pravo na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa. Tako Ustavni sud u jednoj od svojih presuda u obrazlo\u017eenju navodi slede\u0107e:<\/p>\n\n\n\n

    „Ustav izri\u010dito utvr\u0111uje da se zaposleni prava zajem\u010denih odredbom \u010dlana 60. stav 4. Ustava, me\u0111u kojima je i pravo na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa, ne mo\u017ee odre\u0107i. S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvr\u0111enih oblika pravne za\u0161tite zaposlenih u slu\u010daju prestanka radnog odnosa zbog uvo\u0111enja tehnolo\u0161kih, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu \u010dlana 60. stav 4. Ustava ne mo\u017ee odre\u0107i<\/strong>, to se zaklju\u010denjem vansudskog poravnanja kojim se odri\u010de prava na otpremninu, podnosilac ustavne \u017ealbe u su\u0161tini odrekao neotu\u0111ivog ustavnog prava na pravnu za\u0161titu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odre\u0107i prava na otpremninu, to i zaklju\u010deno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice“.<\/em><\/p>\n\n\n\n

    S bzirom na brojne odluke Ustavnog suda koje zauzimaju stav o nemogu\u0107nosti odricanja od otpremnine, ni\u017eestepeni sudovi su du\u017eni da prihvate pravno shvatanje, odnosno vezani su mi\u0161ljenjima i odlukama Ustavnog suda<\/strong>, \u0161to je neophodno radi po\u0161tovanja na\u010dela zakonitosti i pravne sigurnosti.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Photo: Shutterstock Prestanak radnog odnosa, naro\u010dito onaj do kog dolazi mimo volje zaposlenog, mo\u017ee da predstavlja stresan momenat u \u017eivotu, kao i da proizvede finansijski izazovnu situaciju za lice koje iznenada ostaje bez posla. Isplata otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa mo\u017ee donekle da popravi nezavidan polo\u017eaj radniku koji ostaje bez radnog mesta. Zbog toga su […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9395,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nOTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati? - Poslovi Infostud<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Otkaz i kada poslodavac mora da vam isplati otpremnine\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"OTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati? - Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Otkaz i kada poslodavac mora da vam isplati otpremnine\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-02-16T09:11:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2026-04-03T09:36:41+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/shutterstock_2145245317-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\",\"name\":\"Poslovi.infostud.com\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\",\"https:\/\/www.instagram.com\/poslovi_infostud\/\",\"https:\/\/www.linkedin.com\/company\/poslovi-infostud\/\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCoDykSGViuDmOTgcBpgIqwA\",\"https:\/\/twitter.com\/PosloviInfostud\"],\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/poslovi-infostud-logo.png\",\"width\":300,\"height\":77,\"caption\":\"Poslovi.infostud.com\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\"}},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"name\":\"Poslovi Infostud\",\"description\":\"Blog najboljeg sajta za zapo\\u0161ljavanje u Srbiji\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/shutterstock_2145245317-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/\",\"name\":\"OTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati? - Poslovi Infostud\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2021-02-16T09:11:37+00:00\",\"dateModified\":\"2026-04-03T09:36:41+00:00\",\"description\":\"Otkaz i kada poslodavac mora da vam isplati otpremnine\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/\"]}]},{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#webpage\"},\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\"},\"headline\":\"OTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati?\",\"datePublished\":\"2021-02-16T09:11:37+00:00\",\"dateModified\":\"2026-04-03T09:36:41+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#webpage\"},\"commentCount\":57,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#primaryimage\"},\"articleSection\":\"Pravnik odgovara\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/otkaz-kada-poslodavac-mora-da-vas-isplati\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\",\"name\":\"Milan Predojevic\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/avatar_user_131711_1529265623.jpg\",\"caption\":\"Milan Predojevic\"},\"description\":\"Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodi\\u0161nje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa gra\\u0111anima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pru\\u017eio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susre\\u0107u. Siguran je da njegovo li\\u010dno profesionalno iskustvo mo\\u017ee da pomogne u pronala\\u017eenju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu naj\\u010de\\u0161\\u0107e postavljaju\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3900"}],"collection":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/131711"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3900"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3900\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9396,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3900\/revisions\/9396"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9395"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3900"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3900"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3900"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}