-Kada je re\u010d o mogu\u0107nostima koje zavise od odluke poslodavca<\/strong>, na raspolaganju su mu opcije<\/strong> pojedina\u010dnog ili kolektivnog godi\u0161njeg odmora<\/strong>, kao i prekida rada<\/strong> za sve ili za odre\u0111eni broj zaposlenih (smanjen obim rada), kada je du\u017ean da isplati naknadu zarade. Najjasnija situacija u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade jeste u slu\u010daju nastupanja bolesti.<\/strong> Sva lica za koja je potvr\u0111eno da su obolela od covid-19<\/strong> imaju pravo na naknadu zarade tokom privremene spre\u010denosti za rad zbog bolesti<\/strong>. Du\u017einu privremene spre\u010denosti za rad utvr\u0111uje stru\u010dno-medicinski organ Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabrani lekar za prvih 60 dana <\/strong>spre\u010denosti, a nakon toga lekarska komisija filijale RFZO. Za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca,<\/strong> a ukoliko traje i du\u017ee od toga, od 31. dana naknadu zarade ispla\u0107uje RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja<\/strong>. Prema Zakonu o radu i Zakonu o zdravstvenom osiguranju visina naknade zarade koja se obezbe\u0111uje iz sredstava poslodavca i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65% od osnova za naknadu zarade<\/strong>, dok osnov za naknadu zarade \u010dini prose\u010dna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci<\/strong> pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad.<\/p>\n\n\n\n Pored privremene spre\u010denosti za rad usled bolesti, Zakon o zdravstvenom osiguranju taksativno navodi jo\u0161 \u0161est razloga privremene spre\u010denosti za rad tokom kojih zaposlenim osiguranicima pripada naknada zarade. Jedan od ukupno 7 propisanih zakonskih razloga za bolovanje, koji je va\u017ean kod borbe protiv \u0161irenja infektivnih bolesti, definisan je na slede\u0107i na\u010din: Naknada zarade za vreme privremene spre\u010denosti za rad pripada osiguranicima zaposlenim<\/strong> i preduzetnicima, ako je <\/strong>zdravstveno stanje osiguranika takvoda je osiguranik privremeno spre\u010den za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao klicono\u0161e ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. U cilju za\u0161tite stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti<\/strong> koje ugro\u017eavaju zdravlje stanovni\u0161tva \u010ditave zemlje i \u010dije spre\u010davanje i suzbijanje je od op\u0161teg interesa <\/strong>za Republiku Srbiju, a u skladu sa Zakonom o za\u0161titi stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti, preduzima se mera karantina<\/strong> i sprovodi nadzor nad izvr\u0161avanjem izre\u010denog karantina od strane fizi\u010dkog lica. Karantin je mera kojom se, u cilju usporavanja \u0161irenja bolesti, ograni\u010dava sloboda kretanja zdravim<\/strong> licima<\/strong> koja su bila ili za koja postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim<\/strong> od zaraznih bolesti ili sa licem za koje postoji sumnja da je obolelo od zarazne bolesti<\/strong>, tokom perioda zaraznosti. Dakle, u slu\u010dajevima kada se zaposlenom od strane nadle\u017enog organa<\/strong> (sanitarnog insp\u0435ktora, organa nadl\u0435\u017enog za kontrolu pr\u0435la\u017e\u0435nja dr\u017eavn\u0435 granic\u0435, carinskog organa, slu\u017ebenika Ministarstva unutra\u0161njih poslova ili izabranog l\u0435kara) odredi izolacija<\/strong> zato \u0161to je klicono\u0161a ili zbog toga \u0161to se u njegovoj okolini pojavila zarazna bolest, zaposleni ima pravo na bolovanje<\/strong> po citiranom zakonskom osnovu. U slu\u010daju ovakvog bolovanja naknada zarade ispla\u0107uje se na isti na\u010din, u istom obimu i na teret istih subjekata kao i kod obi\u010dnog bolovanja zbog bolesti. To zna\u010di da za prvih 30 dana<\/strong> naknada zarade pada na teret poslodavca<\/strong>, od 31. dana<\/strong> ispla\u0107uje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosi 65% od osnova<\/strong> za naknadu zarade, odnosno 65% prose\u010dne mese\u010dne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spre\u010denost za rad.<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eemo zaklju\u010diti da prema navedenim va\u017ee\u0107im zakonskim odredbama, koje se primenjuju na sve koji su na bolovanju zbog trenutne pandemije virusa, zaposleni u Srbiji primaju 65 odsto zarade, bilo da je potvr\u0111eno da su oboleli od covid-19, bilo da\u00a0 borave u karantinu zbog toga \u0161to su bili, ili se sumnja da su bili u konkaktu sa licima obolelim\u00a0 od virusa korona. To je ono \u0161to predstavlja obavezu poslodavca za prvih 30 dana bolovanja, odnosno od 31. dana obavezu RFZO. Postavlja se pitanje da li postoji mogu\u0107nost<\/strong> da oni koji su oboleli od korona virusa ili zavr\u0161e u izolaciji ipak dobiju celu platu<\/strong>? Svakako da postoji, jer je Zakonom o radu predvi\u0111eno dao op\u0161tim aktom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom. Prema tome, mogu\u0107e je izmeniti kolektivni ugovor ili pravilnik o radu kod poslodavca, ili usaglasiti aneks ugovora o radu kojim bi se predvidela isplata naknade zarade nastale usled korona virusa u ve\u0107em iznosu od minimuma predvi\u0111enog zakonom, to jest u ve\u0107em procentu od obaveznih zakonskih 65% od prose\u010dne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci.<\/p>\n\n\n\n Zakonski posmatrano, bolovanje zbog covid-19 ni po \u010demu se ne razlikuje od bolovanja nastalog usled bilo koje druge bolesti van rada. Ta\u010dnije, privremena spre\u010denost za rad zbog bolesti covid-19 ne predstavlja izuzetak od pravila da se naknada zarade ispla\u0107uje u visini od 65% od zakonske osnovice za vreme bolovanja. Ti izuzeci, kada se naknada zarade ispla\u0107uje u visini od 100% od zakonske osnovice, prema zakonu se odnose na bolovanja zbog odr\u017eavanja trudno\u0107e, povrede na radu i profesionalne bolesti, te zbog nege te\u0161ko obolele dece. Osim toga, naknada zarade u punom iznosu je omogu\u0107ena i zaposlenima za one slu\u010dajeve spre\u010denosti za rad koji su odre\u0111eni op\u0161tim aktom kod poslodavca- kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Mogu\u0107e je tako ne\u0161to urediti i ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n U tom smislu Vlada Republike Srbije donela je odluku prema kojoj zaposleni lekari, medicinsko osoblje, pripadnici vojske i policije, kao i slu\u017ebenici u drugim slu\u017ebama javnog sektora gde je priroda posla takva da po osnovu obavljanja radnih zadataka i slu\u017ebenih du\u017enosti dolazi do neposrednog izlaganja riziku, odnosno dolazi do kontakta sa licima kojima je potvr\u0111ena bolest COVID-19 ili nalo\u017eena mera izolacije, imaju pravo na naknadu zarade u visini od 100%. Na osnovu ove preporuke do\u0161lo je do izmena op\u0161tih akata kod poslodavca ili ankesa ugovora o radu u javnom sekoru, kako bi se pravno omogu\u0107ila isplata naknade zarade u visini od 100% od zakonske osnovice. Za ostale zaposlene (u privatnom sektoru) donet je Zaklju\u010dak<\/strong> kojim se preporu\u010duje <\/strong>poslodavcima<\/strong> da izmene svoj op\u0161ti akt, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedina\u010dni akt, u delu kojim se ure\u0111uje naknada zarade, odnosno naknada plate, tako da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvr\u0111ene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije<\/strong> ili nalo\u017eene u vezi sa tom bole\u0161\u0107u, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja njihovih poslova i radnih zadataka, odnosno slu\u017ebenih kontakata sa licima kojima je potvr\u0111ena bolest COVID-19 ili nalo\u017eena mera izolacije, obezbede pravo na naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Vlada je preporu\u010dila poslodavcima da ostvarivanje prava iz ovog zaklju\u010dka obezbede zaposlenima tako da za prvih 30 dana<\/strong> odsustva sa rada, visinu naknade zarade isplate iz svojih sredstava<\/strong>; po\u010dev od 31. dana<\/strong> odsustva sa rada, visinu naknade zarade da isplate tako \u0161to \u0107e iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja<\/strong> obezbediti zakonom propisani iznos naknade zarade (65%), a iz svojih sredstava obezbediti razliku do visine od 100% osnova za naknadu zarade<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Odsustvo sa rada iz razloga na koje se odnosi navedeni Zaklju\u010dak Vlade zaposleni dokazuje re\u0161enjem nadle\u017enog organa (sanitarnog inspektora, organa nadle\u017enog za kontrolu prela\u017eenja dr\u017eavne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutra\u0161njih poslova i dr.) ili izve\u0161tajem lekara o privremenoj spre\u010denosti za rad (doznaka), u skladu sa zakonom.<\/p>\n\n\n\n Dakle, bez obzira \u0161to se radi o zaposlenima kod kojih je upravo zbog prirode posla koji obavljaju, odnosno vrste slu\u017ebenih kontakata koje ostvaruju, nastupila posledica oboljevanja ili izolacije zbog covid-19, dr\u017eava nije obavezala poslodavce da isplate punu platu, niti se dr\u017eava obavezala<\/strong> da \u0107e finansirati razliku izme\u0111u zakonom odre\u0111enog iznosa naknade i pune plate, ve\u0107 se radi isklju\u010divo o preporuci<\/strong> poslodavcima da tako u\u010dine. Obavezuju\u0107a odluka doneta je samo za zaposlene u javnom sektoru, odnosno za one zaposlene kojima je dr\u017eava poslodavac.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju\u00a0 da je stanje u\u00a0 pogledu uslova rada kod poslodavca takvo da postoji realna opasnost od \u0161irenja zaraze i pored primene svih za\u0161titnih mera, mogu\u0107e je da do\u0111e do potpune obustave rada. U toj situaciji, a u cilju uspostavljanja bezbednog radnog okru\u017eenja, poslodavac ili dr\u017eavni organ prinu\u0111eni su da donesu odluku o prekidu rada dok se ne stvore normalne, zdrave i bezbedne okolnosti kod odre\u0111enog poslodavca. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je do\u0161lo naredbom nadle\u017enog dr\u017eavnog organa ili nadle\u017enog organa poslodavca zbog neobezbe\u0111ivanja bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja na radu<\/strong>, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugro\u017eavanja \u017eivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta konkretno zna\u010di ovakva zakonska norma? U slu\u010daju da dr\u017eavni organ ili organ poslodavca donese odluku o prekidu rada kod poslodavca zbog \u0161irenja epidemije, a u cilju obezbe\u0111ivanja bezbednosti i za\u0161tite \u017eivota i zdravlja zaposleniih i drugih lica, primenjiva\u0107e se visina naknade zarade zaposlenima propisana op\u0161tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Zakon ne odre\u0111uje visinu naknade zarade ukoliko je nije propisao poslodavac, ali ne bi smela da bude ni\u017ea od 60% prose\u010dne zarade u proteklih 12 meseci. Na ovakav zaklju\u010dak upu\u0107uje jedna druga odredba Zakona o radu koja predvi\u0111a da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prose\u010dne zarade u prethodnih 12 mesec<\/strong>i, s tim da ne mo\u017ee biti manja od minimalne zarade<\/strong> utvr\u0111ene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, <\/strong>odnosno smanjenja obima rada do kojeg je do\u0161lo bez krivice zaposlenog<\/strong>. Po\u0161to se kod situacije prekida rada poslodavca jer postoji realna opasnost od \u0161irenja zaraze radi o prekidu rada bez krivice zaposlenog, opravdana je primena ove korektivne odredbe po kojoj naknada zarade ne bi smela da ide ispod 60% zarade u poslednji 12 meseci, niti ispod propisane minimalne zarade.<\/p>\n\n\n\n Prema Zakonu o radu, ukoliko poslodavac ima smanj\u0435n obim posla ili j\u0435 u potpunosti pr\u0435kinuo rad, zaposl\u0435ni se mogu uputiti na pla\u0107eno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana. Izuzetno, u slu\u010daju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva du\u017ee odsustvo, poslodavac mo\u017ee, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo du\u017ee od 45 radnih dana. U nav\u0435d\u0435nom slu\u010daju zaposl\u0435ni imaju pravo na naknadu zarad\u0435 najmanj\u0435 u visini 60% pros\u0435\u010dn\u0435 zarad\u0435 u pr\u0435thodnih 12 m\u0435s\u0435ci, s tim da ista n\u0435 mo\u017e\u0435 biti manja od minimaln\u0435 zarad\u0435. Kol\u0435ktivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu mo\u017e\u0435 s\u0435 utvrditi i v\u0435\u0107i iznos naknad\u0435 zarad\u0435 od ov\u0435 koja j\u0435 utvr\u0111\u0435na zakonom.<\/p>\n\n\n\n Po\u0161to je Zakonom o radu odre\u0111eno da se odsustvo sa rada uz naknadu zarade ne ura\u010dunava u dane godi\u0161njeg odmora, dani provedeni na pla\u0107enom odsustvu do koga je do\u0161lo usled prekida rada poslodavca ili zbog smanjenja obima posla ne mogu da su ra\u010dunaju kao dani provedeni na godi\u0161njem odmoru.<\/p>\n\n\n\n U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlu\u010duje o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog<\/strong>. Prema tome poslodavac je du\u017ean da se konsultuje sa zaposlenim, odnosno da saslu\u0161a njegov zahtev, ali odluka je na njemu.\u00a0 Shodno navedenom, poslodavac ima zakonsku mogu\u0107nost da tokom vanrednog stanja, kao i ina\u010de, po\u0161alje zaposlenog re\u0161enjem na godi\u0161nji odmor. Pri tom on ima rokove u\u00a0 kojima takvo re\u0161enje mo\u017ee da donese.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>. Izuzetno, ako se godi\u0161nji odmor koristi na zahtev zaposlenog, u vremenu koji zaposleni tra\u017ei, re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti i neposredno pre kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. Imaju\u0107i u vidu ovu zakonsku odredbu o roku za dono\u0161enje re\u0161enja<\/strong> jasno je da se ono nije moglo doneti naknadno, po okon\u010danju odsustva sa rada, kako bi se time „pokrio“ sav period odsustva koji je zaposleni imao tokom i nakon vanrednog stanja.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni je du\u017ean da postupi po re\u0161enju o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora, ali i poslodavac mora da po\u0161tuje vreme koje je re\u0161enjem odredio za period kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. To zna\u010di da ne mo\u017ee u tom periodu da nala\u017ee zaposlenom izvr\u0161avanje radnih zadataka, bilo u svojim prostorijama, bilo van prostorija poslodavca. Prema tome, ukoliko je tokom perioda koje je re\u0161enjem odre\u0111eno za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora poslodavac zaposlenom nalagao izvr\u0161avanje radnih obaveza, zaposlenom pripada pravo da iskoristi svoj godi\u0161nji odmor u punom kapacitetu ne ra\u010dunaju\u0107i te dane kada je morao da radi (svejedno da li od ku\u0107e ili u prostorijama poslodavca) iako je na papiru bio na odmoru. U opisanom slu\u010daju zapravo bi se radilo o radu van prostorija poslodavca, a ne o godi\u0161njem odmoru.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac mo\u017ee da izmeni vreme koje je re\u0161enjem odredio za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana odre\u0111enog za po\u010detak kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>. U skladu sa navedenim, ukoliko je zaposleni imao re\u0161enje po kojem bi godi\u0161nji odmor koristio npr u junu, a poslodavac oceni da mu u uslovima pandemije to ne odgovara zbog organizacije posla, on je mogao novim re\u0161enjem da izmeni termin kori\u0161\u0107enja odmora, ali najmanje 5 radnih dana pre dana koji je odre\u0111en prethodnim re\u0161enjem za po\u010detak kori\u0161\u0107enja odmora.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora<\/strong> kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac mo\u017ee da donese re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana odre\u0111enog za kori\u0161\u0107enje<\/strong> godi\u0161njeg odmora, \u010dime se smatra da je re\u0161enje uru\u010deno zaposlenima. Shodno navedenom, ako poslodavac oceni da mu usled okolnosti epidemije organizaciono odgovara da se svi zaposleni upute na godi\u0161nji odmor u odre\u0111enom periodu, on ima zakonsku mogu\u0107nost da donese takvo re\u0161enje po\u0161tuju\u0107i rok za njegovo dono\u0161enje. Nije du\u017ean da ispo\u0161tuje praksu uobi\u010dajenu za vreme kori\u0161\u0107enja kolektivnog godi\u0161njeg odmora, \u0161to uglavnom zna\u010di odmor tokom letnjih meseci.<\/p>\n\n\n\n Re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora poslodavac mo\u017ee dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je du\u017ean da to re\u0161enje dostavi i u pisanoj formi.<\/p>\n\n\n\n U prethodnom periodu objavili smo nekoliko tekstova koji se ti\u010du prava zaposlenih u slu\u010daju stavljanja u karantin, bolovanja zbog covid-19 i prekida rada poslodavca. S obzirom da pandemija korona virusa kod nas zvani\u010dno traje bezmalo godinu dana, te da problemi izazvani pandemijom sa kojima se poslodavci i radnici suo\u010davaju ne prestaju, jo\u0161 jednom \u0107emo razmotriti […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":3986,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n
<\/strong><\/p>\n\n\n\nNaknada zarade <\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nost isplate naknade <\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Zastita-od-korone-na-poslu.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nNaknada zarade za vreme prekida rada <\/h2>\n\n\n\n
Naknada u slu\u010daju smanjenja obima rada<\/h2>\n\n\n\n
Kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora<\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nost nepla\u0107enog odsustva<\/h2>\n\n\n\n
Po Zakonu o radu poslodavac mo\u017ee zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (nepla\u0107eno odsustvo). Za vreme nepla\u0107enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu nije druk\u010dije odre\u0111eno. Shodno ovakvoj odredbi zakona postojala je i mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja nepla\u0107enog odsustva, ali ovde je najva\u017enije naglasiti da je ono mogu\u0107e isklju\u010divo po zahtevu zaposlenog. Prema tome, poslodavac ne mo\u017ee re\u0161enjem da po\u0161alje zaposlenog na nepla\u0107eno odustvo, ve\u0107 jedino mo\u017ee da uva\u017ei zahtev radnika da ga pusti na nepla\u0107eno odsustvo, ukoliko to ne remeti proces rada. Va\u017eno je naglasiti da je nepla\u0107eno odsustvo mogu\u0107e jedino na zahtev zaposlenog jer tokom nepla\u0107enog odsustva miruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa-nema zarade ni naknade zarade za taj period, ne upla\u0107uju se doprinosi, pa tako nema ni obra\u010dunavanja godi\u0161njeg odmora. Prema tome, poslodavac ni za vreme vanrednog stanja nije mogao da uputi zaposlenog na nepla\u0107eno odsustvo svojom odlukom, a bez zahteva zaposlenog, kao \u0161to to ni ina\u010de ne mo\u017ee da u\u010dini. Za vreme nepla\u0107enog odustva ne sti\u010du se dani godi\u0161njeg odmora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"