Ugovor o radu, kojim se zasniva radni odnos, mora da sadr\u017ei nov\u010dani iznos osnovne zarade na dan zaklju\u010denja ugovora o radu. Ugovor o radu obavezno odre\u0111uje i elemente za utvr\u0111ivanje<\/strong> osnovne zarade, radnog u\u010dinka, <\/strong>naknade zarade, uve\u0107ane zarade<\/strong> i druga primanja zaposlenog, ako isto nije definisano zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca.<\/p>\n\n\n\n Osnovna zarada odre\u0111uje se na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaklju\u010dio ugovor o radu i vremena provedenog na radu, dok se radni u\u010dinak odre\u0111uje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Op\u0161tim aktom utvr\u0111uju se elementi za obra\u010dun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog u\u010dinka. <\/p>\n\n\n\n \u0160to se pak ti\u010de prava na uve\u0107anu zaradu zakon je odredio u kojim uslovima ona mora da se plati i koje je to minimalno uve\u0107anje koje mora da se prizna<\/strong> zaposlenom od strane poslodavca. To prakti\u010dno zna\u010di da i ako ugovor o radu ili op\u0161ti akt poslodavca ne defini\u0161u elemente za obra\u010dun uve\u0107ane zarade, primeni\u0107e se odredbe zakona o obaveznoj uve\u0107anoj zaradi.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu odredio je da se rad pod odre\u0111enim specifi\u010dnim uslovima\/okolnostima mora posebno vrednovati kroz pravo zaposlenog na uve\u0107anu zaradu. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uve\u0107anu zaradu u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, i to:<\/p>\n\n\n\n 1) za rad na dan praznika<\/strong> koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 2) za rad no\u0107u<\/strong>, ako takav rad nije vrednovan pri utvr\u0111ivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;<\/strong><\/p>\n\n\n\n 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice<\/strong>;<\/p>\n\n\n\n 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad<\/strong>) – najmanje 0,4% od osnovice<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Osnovicu za obra\u010dun uve\u0107ane zarade \u010dini osnovna zarada utvr\u0111ena u skladu sa zakonom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n Prema citiranim odredbama Zakona o radu postoje 4 osnova po kojima poslodavac mora da plati uve\u0107anu zaradu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rad na dan praznika koji je neradni dan<\/strong> poslodavac mora da plati najvi\u0161e od svih slu\u010dajeva uve\u0107ane zarade, odnosno najmanje 110% od osnovice, to jest osnovnme zarade zaposlenog. Poslodavac op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu mo\u017ee da odredi da se pla\u0107a i vi\u0161e od navedenog, ali zakonski minimum od 110% uve\u0107anja mora da obezbedi zaposlenom. <\/p>\n\n\n\n Dakle, Zakon radu dopu\u0161ta mogu\u0107nost rada i u dane koji su Zakonom o dr\u017eavnim i drugim praznicima odre\u0111eni kao neradni dani, ali se takav rad mora platiti daleko vi\u0161e od zarade koja je utvr\u0111ena kao osnovna zarada zaposlenog. Ovo stoga \u0161to je zakon predvideo da su dr\u017eavni i drugi organi, privredna dru\u0161tva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga i u dane dr\u017eavnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji du\u017eni da obezbede neprekidno obavljanje odre\u0111enih delatnosti, odnosno usluga. Tako\u0111e priroda nekih delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, pa takvi poslodavci mogu da rade i u dane dr\u017eavnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji. <\/p>\n\n\n\n Prema tome kada realne okolnosti nala\u017eu obavljanje posla i na dan praznika koji je po zakonu neradan, poslodavac ima dopu\u0161tenje zakonodavca da organizuje rad i na praznik, ali mora da ga plati barem 110% vi\u0161e od osnovne zarade.<\/p>\n\n\n\n Usled lo\u0161eg uticaja no\u0107nog rada na bilo\u0161ki ritam organizma, \u0161to izaziva premor kod zaposlenog, zakonodavac ga posebno vrednuje, te \u010dinjenica da zaposleni radi no\u0107u uti\u010de na njegov obra\u010dun zarade. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uve\u0107anu zaradu za rad no\u0107u<\/strong> u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, i to najmanje 26% od osnovice, ako no\u0107ni rad nije vrednovan prilikom utvr\u0111ivanja osnovne zarade.<\/p>\n\n\n\n Rad du\u017ei od punog radnog vremena<\/strong> tako\u0111e predstavlja izuzetnu okolnost koju zakon priznaje, te mora da se plati uve\u0107ano. Puno radno vreme iznosi 40 \u010dasova nedeljno. Op\u0161tim aktom kod poslodavca mo\u017ee da se utvrdi da puno radno vreme bude kra\u0107e od 40 \u010dasova nedeljno, ali ne kra\u0107e od 36 \u010dasova nedeljno. Po pravilu, radi se o petodnevnoj radnoj nedelji sa 8 \u010dasova rada u jednom radnom danu, s tim da poslodavac mo\u017ee da napravi i druga\u010diji raspored 40 radnih \u010dasova u jednoj nedelji, po\u0161tuju\u0107i odredbe zakona o obaveznom dnevnom i nedeljnom odmoru. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, na zahtev poslodavca, zaposleni je du\u017ean da radi du\u017ee od punog radnog vremena u slu\u010daju vi\u0161e sile, iznenadnog pove\u0107anja obima posla i u drugim slu\u010dajevima kada je neophodno da se u odre\u0111enom roku zavr\u0161i posao koji nije planiran. Naravno, i tu je postavljeno ograni\u010denje od maksimum 12 \u010dasova rada dnevno (zajedno sa prekovremenim), odnosno zaposleni mo\u017ee da radi najvi\u0161e 8 prekovremenih \u010dasova nedeljno. Zakonska mogu\u0107nost organizovanja prekovremenog rada povla\u010di i zakonsku obavezu pla\u0107anja uve\u0107ane zarade, to jest svaki prekovremeni sat rada poslodavac mora da plati uve\u0107ano u odnosu na osnovnu zaradu za redovno radno vreme. Tako zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uve\u0107anu zaradu u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad i to uve\u0107anje mora da bude minimum 26% od osnovice, to jest zarade koju ostvaruje za ugovoreno radno vreme.<\/p>\n\n\n\n Najzad, prema va\u017ee\u0107im propisima poslodavac mora da plati uve\u0107anu zaradu i po svakoj godini rada koju kod njega provede zaposleni<\/strong>. Time zakonodavac iskazuje stav da radno iskustvo \u010dini prednost zaposlenog, odnosno poseban kvalitet, te propisuje da se svaka godina rada provedena kod poslodavca mora vrednovati kroz uve\u0107anu zaradu. Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uve\u0107anu zaradu u visini utvr\u0111enoj op\u0161tim aktom i ugovorom o radu, po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca najmanje 0,4% od osnovice. Dakle vrednost minulog rada formalno se meri godinama radnog sta\u017ea. Ve\u0107i radni sta\u017e predstavlja ve\u0107u koli\u010dinu minulog rada i donosi ne\u0161to ve\u0107u zaradu<\/p>\n\n\n\n Prema tome, u navedenim slu\u010dajevima poslodavac mora da prizna pravo na uve\u0107anu zaradu i to uve\u0107anje mora da bude najmanje u iznosu koji je zakon za svaki pojedini slu\u010daj predvideo. Dakle Zakon o radu nije propisao da za rad nedeljom zaposleni ima pravo na uve\u0107anu zaradu<\/strong>. Opravdanje za ovakav stav zakonodavca mo\u017ee se na\u0107i u zakonskim odredbama o rasporedu radnog vremena. Naime, Zakon o radu nijednom odredbom nije nije zabranio rad nedeljom,<\/strong> odnosno nije isklju\u010dio mogu\u0107nost rasporeda radnog vremena koji bi uklju\u010dio i rad nedeljom. Radna nedelja prema zakonu traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvr\u0111uje poslodavac.<\/strong> Radni dan, po pravilu, traje osam \u010dasova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, no\u0107u ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena mo\u017ee da organizuje na drugi na\u010din. <\/p>\n\n\n\n Prema navedenim zakonskim odredbama mo\u017ee se zaklju\u010diti da rad nedeljom nije posebno vrednovan jer je dozvoljeno da nedelja bude radni dan kao i svaki drugi. Usled toga i ne postoji obaveza pla\u0107anja uve\u0107ane zarade za rad nedeljom jer takav rad se zakonski i ne tretira kao izuzetak od pravila.<\/strong> Na to jasno upu\u0107uje odredba po kojoj raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvr\u0111uje poslodavac. Istina, propisano je da se nedeljni odmor po pravilu koristi nedeljom, ali je istovremeno propisano da poslodavac mo\u017ee da odredi drugi dan za kori\u0161\u0107enje nedeljnog odmora, ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. To zna\u010di da odmor nedeljom nije imperativna odredba, te da poslodavac mo\u017ee, po\u0161tuju\u0107i odredbe o obaveznom nedeljnom odmoru u trajanju od 24 \u010dasa neprekidno, da odredi i nedelju za radni dan i da mu takav raspored rada ne name\u0107e obavezu pla\u0107anja uve\u0107ane zarade za rad nedeljom. <\/p>\n\n\n\n Svakako, po na\u010delnom zakonskom pravilu da poslodavac zaposlenom mo\u017ee op\u0161tim aktom i ugovorom o radu da utvrdi ve\u0107a prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom, mogu\u0107e je da poslodavac odredi isplatu uve\u0107ane zarade i za neke druge okolnosti, koje zakon nije odredio (pa tako i za rad nedeljom), ili u ve\u0107em procentu od minimalnog uve\u0107anja koje je zakon predvideo. U svakom slu\u010daju, navedene zakonske okolnosti kada se obavezno pla\u0107a uve\u0107ana zarada i procenti uve\u0107anja su minimum koji poslodavac mora da ispo\u0161tuje – sve preko toga je dozvoljeno, a sve manje od toga je nezakonito<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n S obzirom da poslodavac mo\u017ee op\u0161tim aktom i ugovorom o radu da utvrdi ve\u0107a prava i povoljnije uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom, mogu\u0107e je op\u0161tim aktom i ugovorom o radu utvrditi i druge slu\u010dajeve u kojima zaposleni ima pravo na uve\u0107anu zaradu<\/strong>, kao \u0161to je uve\u0107anje zarade po osnovu rada nedeljom.<\/p>\n\n\n\n U skladu sa iznetim, kolektivnim ugovorom odnosno pravilnikom o radu i ugovorom o radu mogu\u0107e je utvrditi pravo na uve\u0107anu zaradu zaposlenog koji radi nedeljom (ili za rad u nekim drugim slu\u010dajevima), s tim da je potrebno istovremeno i definisati iznos uve\u0107anja zarade<\/strong>, odnosno jasno urediti na koji na\u010din \u0107e se utvr\u0111ivati visina uve\u0107ane zarade po ovom osnovu.<\/p>\n\n\n\n Va\u017eno je napomenuti na kraju da ako je poslodavac op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu utvrdio pravo na uve\u0107anu zaradu za rad nedeljom i odredio iznos uve\u0107anja, odnosno precizno definisao na koji na\u010din se obra\u010dunava visina uve\u0107ane zarade po osnovu rada nedeljom, to postaje njegova obaveza i mora da plati uve\u0107anu zaradu za rad nedeljom u skladu sa odredbama op\u0161teg akta i ugovora o radu<\/strong>. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Navode\u0107i osnovna prava zaposlenih iz radnog odnosa Zakon o radu na prvom mestu isti\u010de pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, \u0161to je i prirodno, imaju\u0107i u vidu da je plata osnovni motiv zaposlenog za zasnivanje radnog odnosa. Zarada je odgovaraju\u0107a ukoliko sadr\u017ei sve elemente predvi\u0111ene relevantnim propisom, a na\u0161 Zakon o radu odre\u0111uje da se zarada sastoji […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":4114,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nKako se odre\u0111uju osnovna i uve\u0107ana plata<\/h2>\n\n\n\n
Kada zakon obavezuje poslodavca <\/h2>\n\n\n\n
\u010cetiri osnova za uve\u0107anu platu<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Rad-nedeljom-1024x683.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nKad je zaposleni du\u017ean da radi du\u017ee <\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nost isplate uve\u0107ane zarade <\/h2>\n\n\n\n