{"id":4300,"date":"2021-05-12T14:33:19","date_gmt":"2021-05-12T12:33:19","guid":{"rendered":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?p=4300"},"modified":"2026-04-03T10:53:28","modified_gmt":"2026-04-03T08:53:28","slug":"cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/","title":{"rendered":"\u010cesta dilema: Kako se izra\u010dunava otpremnina?"},"content":{"rendered":"\n

Photo: Shutterstock<\/em><\/p>\n\n\n\n

U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se pravom na isplatu otpremnine, odnosno pisali smo o tome kada zaposleni koji ostaje bez posla ima pravo na otpremninu, odnosno u kojim slu\u010dajevima\u00a0 je poslodavac\u00a0 du\u017ean da je isplati. Ovim tekstom podseti\u0107emo se kada je to poslodavac obavezan da isplati otpremninu, a potom \u0107emo detaljnije govoriti o izra\u010dunavanju visine otpremnine.<\/p>\n\n\n\n

Obaveza poslodavca da isplati <\/h2>\n\n\n\n

Da bismo definisali obavezu poslodavca na isplatu otpremnine treba da se podsetimo da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa,<\/strong> odnosno po osnovu rada, ure\u0111uju zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu<\/strong>. U najkra\u0107em, kolektivni ugovor je sporazum o pravima i obavezama radnika koji zaklju\u010duju reprezentativni sindikat i poslodavac.<\/p>\n\n\n\n

Ugovor o radu je pojedina\u010dan akt koji zaklju\u010duju poslodavac i zaposleni, kojim se zasniva radni odnos i ure\u0111uju me\u0111usobna prava i obaveze zaposlenog i poslodavca. Ukoliko kod poslodavca nije u primeni kolektivni ugovor zato \u0161to nema reprezentativnog sindikata ili ne mo\u017ee da se postigne saglasnost izme\u0111u poslodavca i sindikata o sadr\u017eini kolektivnog ugovora, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure\u0111uju se zakonom, pravilnikom o radu <\/strong>(umesto kolektivnim ugovorom) i ugovorom o radu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Pravilnik o radu donosi nadle\u017eni organ poslodavca, utvr\u0111en zakonom, odnosno op\u0161tim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ga ovla\u0161\u0107eno lice. Prestaje da va\u017ei danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora (u nastavku teksta kolektivni ugovor i pravilnik o radu nazivamo op\u0161tim aktom kod poslodavca).<\/p>\n\n\n\n

Kao \u0161to vidimo postoji vi\u0161estepenost u ure\u0111ivanju prava i obaveza po osnovu rada, te je potrebno urediti me\u0111usobni odnos ovih akata, \u0161to je u\u010dinjeno Zakonom o radu, kao krovnim, sistemskim zakonom u ovoj oblasti, koji je na vrhu hijejrarhije akata koji ure\u0111uju radne odnose.<\/p>\n\n\n\n

Zakon o radu<\/strong> tako precizira da kolektivni ugovor, pravilnik o radu<\/strong> i ugovor o radu ne mogu da sadr\u017ee odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvr\u0111uju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvr\u0111eni zakonom<\/strong>. Op\u0161tim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom (osim ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno, \u0161to je ba\u0161 slu\u010daj sa otpremninom).<\/p>\n\n\n\n

Ukoliko op\u0161ti akt<\/strong> ili ugovor o radu utvr\u0111uju nepovoljnije uslove rada od uslova utvr\u0111enih zakonom, primenjuju se odredbe zakona<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Upoznavanje sa hijererhijom akata koji ure\u0111uju radni odnos va\u017eno je da bi se dao odgovor na pitanje kada je poslodavac du\u017ean da isplati zaposlenog kod prestanka radnog odnosa. U cilju saniranja ekonomskih posledica prestanka rada, Zakon o radu ustanovio je du\u017enost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu kod dva razloga prestanka radnog odnosa:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

– pri odlasku zaposlenog u penziju<\/strong> i<\/p>\n\n\n\n

– kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnolo\u0161kih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odre\u0111enog posla ili do\u0111e do smanjenja obima posla, to jest u slu\u010daju progla\u0161enja zaposlenog tehnolo\u0161kim, ekonomskim ili organizacionim vi\u0161kom <\/strong>(skra\u0107eno: otkaz zbog tehnolo\u0161kog vi\u0161ka)<\/p>\n\n\n\n

Prema tome, doma\u0107i zakonodavac je zauzeo stav da je samo kod dva razloga prestanka radnog odnosa neophodno propisati otpremninu kao obavezu poslodavca: pri odlasku zaposlenog u penziju u cilju obezbe\u0111ivanja socijalne sigurnost u periodu izme\u0111u prestanka radnog odnosa i zapo\u010dinjanja isplate penzije; kod tehnolo\u0161kog vi\u0161ka kako bi se zaposlenom obezbedila finansijska podr\u0161ka u me\u0111urazdoblju izme\u0111u prestanka radnog odnosa i po\u010detka novog radnog anga\u017eovanja.<\/p>\n\n\n\n

Kako se op\u0161tim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu utvrditi ve\u0107a prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvr\u0111enih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvr\u0111ena zakonom, to je obaveza poslodavca da isplati otpremninu i kada mu tu obavezu ne name\u0107e zakon, ali je ona predvi\u0111ena u kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili ugovoru o radu<\/strong>. Sporazum o prestanku radng odnosa tako\u0111e mo\u017ee da predvidi obavezu isplate otpremnine.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta u slu\u010daju odlaska u penziju?<\/h2>\n\n\n\n

Zakon o radu je ustanovio du\u017enost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa op\u0161tim aktom,<\/strong> a najmanje u visini dve prose\u010dne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republi\u010dkog organa nadle\u017enog za statistiku<\/strong>. U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na<\/strong> penziju. Pri tom nije bitno o kojoj vrsti prenzije je re\u010d, te se otpremnina pla\u0107a kako pri odlasku u starosnu penziju, tako i kod prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za invalidsku ili porodi\u010dnu penziju.<\/strong> Treba ista\u0107i da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu ispla\u0107uje otpremninu.<\/p>\n\n\n\n

Dakle kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (ako nema kolektivnog ugovora) odre\u0111uju visinu otpremnine, s tim da ne mogu da je utvrde u iznosu ni\u017eem od zakonom odre\u0111enog. Ako op\u0161ti akt kod poslodavca ne propisuje visinu otpremnine, primenjuje se zakonom utv\u0111en iznos. Koji je ta\u010dno zakonski (to jest minimalni) iznos otpremnine pri odlasku u penziju, odnosno \u0161ta se podrazumeva pod \u201edve prose\u010dne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republi\u010dkog organa nadle\u017enog za statistiku\u201c?<\/p>\n\n\n\n

Najpre, navedeni organ je Republi\u010dki zavod za statistiku<\/strong>, koji jednom mese\u010dno objavljuje u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c podatke o prose\u010dnoj zaradi <\/strong>na nivou cele dr\u017eave. Objavljeni podatak precizira kolika je neto zarada<\/strong>, kao iznos koji se upla\u0107uje na ra\u010dun zaposlenog, i kolika je ukupna, to jest bruto zarada<\/strong>. Bruto zaradu dobijamo kada saberemo neto zaradu i poreze i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade zaposlenog<\/strong>. Radi se o tome da zaposleni ne dobije na ra\u010dun kompletnu zaradu koja mu po ugovoru o radu pripada, jer se ona iskazuje zajedno sa porezima i doprinosima. Poslodavac ima obavezu da iz bruto zarade zaposlenog odvoji iznosa za poreze i doprinose, u skladu sa zakonskim stopama po kojima se pla\u0107aju, da na ra\u010dune javnih prihoda plati poreze i doprinose iz zarade, te da neto iznos plati zaposlenom na njegov ra\u010dun. Poslodavac tako\u0111e ima obavezu da na zaradu zaposlenog plati i doprinose na svoj teret.<\/p>\n\n\n\n

U praksi, da bi se ovi pojmovi razlu\u010dili, bruto zarada zaposlenog, koju \u010dini neto zarada zajedno sa porezom i doprinosima koji se iz zarade pla\u0107aju, naziva se \u201ebruto 1\u201c. Kada se na \u201ebruto 1\u201c dodaju i doprinosi koje poslodavac pla\u0107a iz svojih sredstava dobija se \u201ebruto 2\u201c. Dakle \u201ebruto 1\u201c se ra\u010duna po formuli: neto zarada+porez i doprinosi iz zarade. \u201eBruto 2\u201c se ra\u010duna po formuli: neto zarada+porez i doprinos iz zarade+doprinosi na zaradu.<\/p>\n\n\n\n

Poku\u0161a\u0107emo dodatno da razjasnimo na primeru<\/strong> poslednjeg objavljenog podataka o prose\u010dnim zaradama na nivo Republike Srbije.<\/p>\n\n\n\n

U trenutku pisanja ovog teksta poslednji objavljen podatak Republi\u010dkog zavoda za statistiku o prose\u010dnim primanjima jeste od 26.04.2021. godine, a odnosi se na mesec februar 2021. godine. Prema tim podacima prose\u010dna bruto zarada (bruto 1) obra\u010dunata za februar 2021. godine iznosila je 85.864 dinara, dok je prose\u010dna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 62.280 dinara. Dakle, od 85.864 dinara bruto zarade, 23.584 dinara pla\u0107eno je za porez i doprinose, dok je neto zarada u februaru koja je legla na ra\u010dun prose\u010dno pla\u0107enog radnika bila 62.280 dinara.<\/p>\n\n\n\n

Na svoj teret poslodavac dodatno ima obavezu pla\u0107anja doprinosa, ali taj podatak nije relevantan za izra\u010dunavanje otpremnine. Va\u017ena je \u201ebruto 1\u201c zarada, koju Republi\u010dki zavod za statistiku i objavjuje, odnosno zarada koja u sebi sadr\u017ei neto zaradu i poreze i doprinose koji se pla\u0107aju na teret zaposlenog. Ako uzmemo navedeni poslednji poznat podatak lako dolazimo do ra\u010dunice: zaposlenom kojem radni odnos prestaje  zato \u0161to je ispunio uslov za ostvarivanje prava na penziju, poslodavac je du\u017ean da isplati otpremninu najmanje u visini od 171.728 dinara (85.864 puta dva).<\/p>\n\n\n\n

Republi\u010dki zavod za statistiku je najavio novo objavljivanje podataka o prose\u010dnim zaradama za 25.05.2021. godine. To zna\u010di da sve do tog datuma, a po\u010dev od 26.04.2021. godine, primenjuje  opisana ra\u010dunica po kojoj je minimalna otpremnina 171.728 dinara.<\/p>\n\n\n\n

Prethodni navodi u praksi zna\u010de da je poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju du\u017ean da isplati otpremninu u skladu sa op\u0161tim aktom. Ako op\u0161ti akt kod poslodavca ne utvr\u0111uje visinu otpremnine za slu\u010daj prestanka radnog odnosa zbog odlaska zaposlenog u penziju ili predvidi iznos koji je ni\u017ei od zakonom odre\u0111enog iznosa, poslodavac je du\u017ean da izvr\u0161i isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, \u0161to zna\u010di najmanje u visini dve prose\u010dne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku<\/strong> Republi\u010dkog zavoda za statistiku u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c. Neispla\u0107ivanje ove otpremnine u skladu sa navedenim pravilima prekr\u0161aj je poslodavca za koji je propisana nov\u010dana kazna.<\/p>\n\n\n\n

Tehnolo\u0161ki vi\u0161ak<\/h2>\n\n\n\n

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, odnosno nastupanje tehnolo\u0161kih, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem odre\u0111enog posla i\/ili zna\u010dajno smanjenje obima posla. U slu\u010daju ovog otkaznog razloga poslodavac je du\u017ean da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Navedena odredba je imperativnog karaktera<\/strong> budu\u0107i da je propisan i prekr\u0161aj poslodavca i nov\u010dana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.Tako\u0111e, brojne su odluke sudova kojim je re\u0161enje o otkazu ugovora o radu <\/strong>ocenjeno kao nezakonito usled toga \u0161to poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je progla\u0161en tehnolo\u0161kim vi\u0161kom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Veoma je va\u017eno napomenuti daza zaposlenog koji je tehnolo\u0161ki vi\u0161ak isplata otpremnine ne zna\u010di gubitak nov\u010dane naknade (i uplate doprinosa za socijalno osiguranje) koja mu pripada od Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje.<\/p>\n\n\n\n

Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnolo\u0161ki vi\u0161ak utvr\u0111uje se op\u0161tim aktom ili ugovorom o radu, s tim \u0161to ne mo\u017ee biti ni\u017ea od zbira tre\u0107ine zarade zaposlenog za svaku navr\u0161enu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.<\/strong> Za utvr\u0111ivanje visine otpremnine ra\u010duna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slu\u010daju statusne promene <\/strong>(spajanje, pripajanje i odvajanje privrednih subjekata) i promene poslodavca. Relevantno je i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem <\/strong>u skladu sa zakonom. U odnosu na fizi\u010dka lica povezanim licem se smatraju odre\u0111eni srodnici, supru\u017enici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e u kapitalu ili su kontrolni \u010dlan tog lica i sli\u010dno. Promena vlasni\u0161tva nad kapitalom<\/strong> tako\u0111e se ne smatra promenom poslodavca<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Radi se dakle o kalendarskom vremenu koje je provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji ispla\u0107uje otpremninu<\/strong>, bez obzira na to da li je re\u010d o radu na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme, ili na puno ili nepuno radno vreme. Ra\u010duna se samo period za koji je postojao zaklju\u010den bilo kakav vid ugovora o radu kod poslodavca koji pla\u0107a otpremninu, ali se ne ra\u010duna vreme provedeno u radu van radnog odnosa, \u010dak i ako je re\u010d o poslodavcu koji ispla\u0107uje otpremninu (nije relevantan rad po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima itd.).Tako\u0111e, ra\u010duna se tre\u0107ina zarade samo za svaku celu godinu rada u radnom odnosu, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je ista\u0107i da za razliku od generalnog pravila da se op\u0161tim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi ve\u0107i obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova odre\u0111enih zakonom, to kod obra\u010dunavanja otpremnine nije do kraja slu\u010daj.  Tako se ni op\u0161tim aktom, ni ugovorom o radu ne mo\u017ee utvrditi du\u017ei period za isplatu otpremnine. <\/strong>Primera radi, ne mo\u017ee se utvrditi da se ispla\u0107uje tre\u0107ina zarade zaposlenog za sve godine rada (\u0161to je bilo nekada\u0161nje zakonsko re\u0161enje), a ne samo za vreme provedeno u radu kod poslednjeg poslodavca. Isto tako zaposleni ne mo\u017ee da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je ve\u0107 ispla\u0107ena otpremnina <\/strong>kod istog ili drugog poslodavca. Naravno, povoljnije uslove od zakonskih mogu\u0107e je uvesti na drugi na\u010din-primera radi utvr\u0111ivanjem da se pla\u0107a polovina, a ne tre\u0107ina zarade po godini rada.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kada zakon govori o zbiru tre\u0107ine zarade zaposlenog za svaku navr\u0161enu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, zakon govori o prose\u010dnoj mese\u010dnoj zaradi zaposlenog ispla\u0107enoj za poslednja tri meseca<\/strong> koja prethode mesecu u kojem se ispla\u0107uje otpremnina. Ra\u010dunaju se sva primanja koja po zakonu imaju karakter zarade. \u0160ta to konkretno zna\u010di? Prema Zakonu o radu zarada<\/strong>, kao jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa, sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca<\/strong> (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa op\u0161tim aktom i ugovorom o radu. Slede\u0107a odredba je veoma va\u017ena kada je re\u010d o utvr\u0111ivanju otpremnine: pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadr\u017ei porez i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade<\/strong>. Prema navedenom, zakonodavac pod zaradom podrazumeva takozvani \u201ebruto 1\u201c zaradu zaposlenog. Ona se sastoji od neto zarade i poreza i doprinosa koji se pla\u0107aju na teret zaposlenog (odnosno iz zarade). Zakon dalje reguli\u0161e da se pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim: u\u010de\u0161\u0107a zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini; naknade tro\u0161kova za kori\u0161\u0107enje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i drugih tro\u0161kova rada; naknade putnih tro\u0161kova; naknade tro\u0161kova za vreme provedeno na slu\u017ebenom putu; naknade tro\u0161kova sme\u0161taja i ishrane za rad i boravak na terenu; otpremnine pri odlasku u penziju i zbog tehnolo\u0161kog vi\u0161ka; naknade tro\u0161kova pogrebnih usluga u slu\u010daju smrti \u010dlana u\u017ee porodice; naknade \u0161tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; jubilarne nagrade i solidarne pomo\u0107i. Dakle, sva ovde nabrojana primanja iz radnog odnosa ne ulaze u pojam zarade, te se ne uzimaju u obzir ni prilikom ra\u010dunanja otpremnine.<\/p>\n\n\n\n

Treba naglasiti da ako zaposleni nije radio sva tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, nego je u celosti ili delom tog vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva sa rada za koju je primao naknadu zarade, prose\u010dna zarada koja je osnov za obra\u010dun otpremnine utvr\u0111uje se tako \u0161to se za radne \u010dasove koji su odra\u0111eni ra\u010duna zarada, a za dane u kojima je pla\u0107ana naknada zarade ra\u010duna se osnovna zarada uve\u0107ana za minuli rad, a ne nakknada zarade. To dalje zna\u010di da ako zaposleni uop\u0161te nije radio u tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine, uzima se osnovna zarada uve\u0107ana za minuli rad, a ne naknada zarade<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

S obzirom na zakonsku formulaciju (ispla\u0107ena zarada) postoje u praksi nedoumice oko toga \u0161ta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je re\u010d o bruto ili neto zaradi. Ministarstvo rada je u svojim mi\u0161ljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o bruto zaradi, koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade. Imaju\u0107i u vidu da Zakon o radu defini\u0161e da se pod zaradom smatra zarada koja sadr\u017ei porez i doprinose koji se pla\u0107aju iz zarade (deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca), Ministarstvo rada je mi\u0161ljenja da kod izra\u010dunavanja visine otpremnine treba ra\u010dunati tre\u0107inu zarade koju \u010dini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade<\/strong>. Za razliku od Ministarstva rada, ve\u0107ina sudova<\/strong> (uklju\u010duju\u0107i i Ustavni sud postupaju\u0107i u jednoj ustavnoj \u017ealbi iz 2015. godine) zauzela je stav da je visina osnovice za obra\u010dun otpremnine vezana za ispla\u0107enu, to jest neto zaradu<\/strong> koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obra\u010dunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost. Bilo bi po\u017eeljno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod ispla\u0107enom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se pla\u0107aju iz zarade (pored nesporne neto zarade) jer je i taj deo zarade ispla\u0107en, samo \u0161to je automatski preba\u010den na ra\u010dune javnih prihoda na koje se pla\u0107aju porez i doprinosi za socijalno osiguranje. Ipak je re\u010d o sastavnom delu zarade po Zakonu o radu, samo je poslodavac du\u017ean da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovaraju\u0107e ra\u010dune slu\u017ebi koje rade naplatu javnih prihoda. Da bismo ukazali na to kolika su odstupanja izme\u0111u stava Ministarstva i sudova, iskoristi\u0107emo primer gore navedene prose\u010dne zarade za februar 2021. godine, Uzmimo da je prose\u010dan zaposleni u poslednja tri meseca rada pre otkaza ostvario navedenu zaradu-85 864 dinara bruto, odnosno 62 280 dinara neto. Ako je radio sedam punih godina kod poslodavca koji mu daje otkaz jer je postao tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, u skladu sa mi\u0161ljenjima Ministarstva isplatilo bi mu se najmanje 200 349 dinara, na osnovu slede\u0107e ra\u010dunice: tre\u0107ina zarade je 28 6221 dinar (85 864 se deli sa 3), te se taj iznos pomno\u017ei sa 7 (zbog 7 punih godina rada). Ako preovlada stanovi\u0161te iz dosada\u0161nje sudske prakse, onda se pla\u0107a 145 320 dinara po slede\u0107oj ra\u010dunici: tre\u0107ina zarade je 20 760 (iznos koji se dobija kada se neto zarada od 62 280 dinara podeli sa 3), pa kada se ta cifra pomno\u017ei sa 7 dobija se navedenih 145 320 dinara. Prema tome, razlike nisu male.<\/p>\n\n\n\n

Treba naglasiti da ukoliko op\u0161ti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predvi\u0111aju ve\u0107i iznos po jednoj godini navr\u0161enog rada od tre\u0107ine zarade zaposlenog, poslodavac je u obavezi da isplati taj ve\u0107i iznos. <\/p>\n\n\n\n

Nema odricanja<\/h2>\n\n\n\n

Na kraju, nagla\u0161avamo da se prava na otpremninu, kao vida pravne za\u0161tite za slu\u010daj prestanka radnog odnos, niko ne mo\u017ee odre\u0107i. Naime, poslodavci u nekim slu\u010dajevima poku\u0161avaju da izbegnu isplatu potpisuju\u0107i sporazume sa zaposlenima<\/strong> koji su tehnolo\u0161ki vi\u0161ak, po kojima se zaposleni odri\u010de otpremnine<\/strong>. Ustavni sud je, me\u0111utim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne mo\u017ee niko odre\u0107i, niti iznosa koji je utvr\u0111en u re\u0161enju o prestanku radnog odnosa, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo<\/strong>, odnosno poslodavac je du\u017ean da isplati otpremninu odre\u0111enu zakonom.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Photo: Shutterstock U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se pravom na isplatu otpremnine, odnosno pisali smo o tome kada zaposleni koji ostaje bez posla ima pravo na otpremninu, odnosno u kojim slu\u010dajevima\u00a0 je poslodavac\u00a0 du\u017ean da je isplati. Ovim tekstom podseti\u0107emo se kada je to poslodavac obavezan da isplati otpremninu, a potom \u0107emo detaljnije […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":9364,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\n\u010cesta dilema: Kako se izra\u010dunava otpremnina? - Poslovi Infostud<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Otpremnina\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"\u010cesta dilema: Kako se izra\u010dunava otpremnina? - Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Otpremnina\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Poslovi Infostud\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-05-12T12:33:19+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2026-04-03T08:53:28+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/shutterstock_2639283959-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:creator\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<meta name=\"twitter:site\" content=\"@PosloviInfostud\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\",\"name\":\"Poslovi.infostud.com\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"sameAs\":[\"https:\/\/www.facebook.com\/poslovi\/\",\"https:\/\/www.instagram.com\/poslovi_infostud\/\",\"https:\/\/www.linkedin.com\/company\/poslovi-infostud\/\",\"https:\/\/www.youtube.com\/channel\/UCoDykSGViuDmOTgcBpgIqwA\",\"https:\/\/twitter.com\/PosloviInfostud\"],\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/poslovi-infostud-logo.png\",\"width\":300,\"height\":77,\"caption\":\"Poslovi.infostud.com\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#logo\"}},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/\",\"name\":\"Poslovi Infostud\",\"description\":\"Blog najboljeg sajta za zapo\\u0161ljavanje u Srbiji\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/?s={search_term_string}\",\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#primaryimage\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/shutterstock_2639283959-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#webpage\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/\",\"name\":\"\\u010cesta dilema: Kako se izra\\u010dunava otpremnina? - Poslovi Infostud\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#primaryimage\"},\"datePublished\":\"2021-05-12T12:33:19+00:00\",\"dateModified\":\"2026-04-03T08:53:28+00:00\",\"description\":\"Otpremnina\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/\"]}]},{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#webpage\"},\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\"},\"headline\":\"\\u010cesta dilema: Kako se izra\\u010dunava otpremnina?\",\"datePublished\":\"2021-05-12T12:33:19+00:00\",\"dateModified\":\"2026-04-03T08:53:28+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#webpage\"},\"commentCount\":34,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#primaryimage\"},\"articleSection\":\"Pravnik odgovara\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/cesta-dilema-kako-se-izracunava-otpremnina\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#\/schema\/person\/850737e19f2156f5335fc99c9f6ccff3\",\"name\":\"Milan Predojevic\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"@id\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/#personlogo\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"url\":\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2018\/06\/avatar_user_131711_1529265623.jpg\",\"caption\":\"Milan Predojevic\"},\"description\":\"Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodi\\u0161nje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa gra\\u0111anima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pru\\u017eio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susre\\u0107u. Siguran je da njegovo li\\u010dno profesionalno iskustvo mo\\u017ee da pomogne u pronala\\u017eenju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu naj\\u010de\\u0161\\u0107e postavljaju\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4300"}],"collection":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/131711"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4300"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4300\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":9365,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4300\/revisions\/9365"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9364"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4300"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4300"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4300"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}