Pandemija korona virusa, koja traje u na\u0161oj zemlji ve\u0107 gotovo godinu i po dana, prouzrokovala je poslodavcima mno\u0161tvo problema u organizaciji posla, izme\u0111u ostalog i u pogledu odlu\u010divanja o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. <\/p>\n\n\n\n
S obzirom da bi stroga primena Zakona o radu u mnogim firmama zna\u010dila nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora, Vlada Republike Srbije donela je na po\u010detku teku\u0107e godine Zaklju\u010dak kojim je preporu\u010dila poslodavcima na koji na\u010din da omogu\u0107e zaposlenima kori\u0161\u0107enje starog godi\u0161njeg odmora.<\/strong> \u0160ta je Vlada preporu\u010dila poslodavcima?<\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dkom se preporu\u010duje<\/strong> poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da, zaposlenima koji nisu iskoristili pripadaju\u0107i godi\u0161nji odmor za 2020. godinu:<\/strong> zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene spre\u010denosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog odre\u0111ivanja izolacije, omogu\u0107e da taj odmor zapo\u010dnu i iskoriste u 2021. godini<\/strong> ili da prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje iskoriste u 2021. godini, a preostali deo zaklju\u010dno sa 30. junom 2022. godine. Kada iz istih razloga nije iskori\u0161\u0107en godi\u0161nji odmor za 2019. godinu poslodavcima je preporu\u010deno da omogu\u0107e zaposlenima da taj deo godi\u0161njeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine,<\/strong> a pre kori\u0161\u0107enja pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora za 2020. godinu.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu je jasan<\/strong> u pogledu rasporeda kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora: mogu\u0107e ga je koristiti jednokratno ili u vi\u0161e delova. Ukoliko <\/strong>zaposleni koristi godi\u0161nji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine<\/strong>. To zna\u010di da je prvi deo godi\u0161njeg odmora za 2019. godinu poslodavac trebao da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2019. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2020. godine. Po istom principu prvi deo godi\u0161njeg odmora za 2020. godinu trebalo je po zakonu iskoristiti do kraja 2020. godine, a ostatak se mo\u017ee iskoristiti do 30. juna teku\u0107e godine.<\/p>\n\n\n\n Iz navedenog je jasno da je Zaklju\u010dak Vlade u koliziji sa Zakonom o radu, te se postavlja pitanje \u0161ta je obaveza poslodavca, odnosno koji akt je du\u017ean da primeni?<\/p>\n\n\n\n Poslodavac u svakom slu\u010daju ne\u0107e pogre\u0161iti ako primeni Zakon o radu. Radi se o op\u0161tem aktu koji ima ja\u010du pravnu snagu od podzakonskog akta, kakav je zaklju\u010dak Vlade. Tako\u0111e, podzakonskim aktom ne mogu se odre\u0111ivati pravila koja su suprotna zakonskim. Vlada je, naravno svesna tog problema, te je gore citirani zaklju\u010dak dat u formi preporuke. Dakle, on nije obavezuju\u0107i za poslodavca, ali Vlada poslodavcu ostavlja mogu\u0107nost da postupi i na na\u010din koji nije uskladu sa Zakonom o radu. Time prakti\u010dno poru\u010duje poslodavcima da je svesna da postoje problemi u primeni zakonskih odredbi, te svojim Zaklju\u010dkom prakti\u010dno produ\u017eava mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora za jo\u0161 godinu dana. <\/p>\n\n\n\n Pravno gledano jedini ispravan put bi bio promena Zakona o radu, po\u0161to sam zakon defini\u0161e ograni\u010denja u kojima poslodavac mora da se kre\u0107e odre\u0111uju\u0107i vreme i na\u010din kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. O\u010dito je procenjeno da to ne bi imalo smisla jer se ne radi o dobrom re\u0161enju, ve\u0107 o iznu\u0111enom potezu koji svoje opravdanje ima jedino u trenutnim vanrednim okolnostima<\/strong>. Zbog toga se pristupilo dono\u0161enju neobavezuju\u0107eg zaklju\u010dka, a ne promeni zakona.<\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je zapravo da Zakon o radu propisuje da \u0107e se nov\u010danom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekr\u0161aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje ure\u0111uju godi\u0161nji odmor<\/strong>. Svojim Zaklju\u010dkom Vlada je jasno stavila do znanja da Inspekcija za rad ne\u0107e podnositi prekr\u0161ajne prijave protiv poslodavaca koji su postupili suprotno odredbama Zakona o radu i nisu obezbedili kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora u rokovima koje Zakon o radu odre\u0111uje. <\/p>\n\n\n\n Procenjeno je da poslodavci imaju opravdanje u optere\u0107enju koji nosi organizacija posla u uslovima pandemije, te im je data mogu\u0107nost da odlo\u017ee vreme kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora<\/strong>. Naravno, jo\u0161 jednom napominjemo da se Zaklju\u010dak Vlade kojim se poslodavcima preporu\u010duje da produ\u017ee zakonski rok za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora odnosi na tri kategorije zaposlenih<\/strong>: na one koji tokom 2020. godine nisu mogli da koriste godi\u0161nji odmor preostao iz 2019. ili godi\u0161nji ormor za 2020. godinu zato \u0161to su morali da rade, zatim na one koji su bili na bolovanju zbog kovida 19 i na one koji su morali u izolaciju propisanu zakonom.<\/p>\n\n\n\n Mnogi zaposleni kojima nije do sada omogu\u0107eno kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora za 2019. godinu ili prvog dela odmora za 2020. godinu, pitaju se da li mogu zbog toga od poslodavca da potra\u017euju naknadu \u0161tete.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu u jednom \u010dlanu reguli\u0161e pravo na nov\u010danu naknadu zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora: u slu\u010daju prestanka radnog odnosa, poslodavac je du\u017ean da zaposlenom koji nije iskoristio godi\u0161nji odmor u celini ili delimi\u010dno, isplati nov\u010danu naknadu umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora, u visini prose\u010dne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora. Ova naknada ima karakter naknade \u0161tete. To je jedina mogu\u0107nost koju zakon daje da se umesto kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora plati nov\u010dana naknada, kojoj zakon daje karakter naknade \u0161tete. U svim ostalim slu\u010dajevima primenjuje se slede\u0107i princip, tako\u0111e predvi\u0111en Zakonom o radu: zaposleni ne mo\u017ee da se odrekne prava na godi\u0161nji odmor, niti mu se to pravo mo\u017ee uskratiti ili zameniti nov\u010danom naknadom, osim u slu\u010daju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Shodno navedenom op\u0161tem pravilu, poslodavac nema mogu\u0107nost da zaposlenog \u201eisplati\u201c umesto da mu obezbedi godi\u0161nji odmor. On nema takvu mogu\u0107nost, ali ima obavezu da to u\u010dini kada je godi\u0161nji odmor ostao neiskori\u0161\u0107en zbog prestanka radnog odnosa.<\/strong><\/p>\n\n\n\n <\/p>\n\n\n\n Primera radi, ako zaposleni da otkaz ugovora o radu, bez prethodne najave, pri tom po\u0161tuju\u0107i zakonski otkazni rok od 15 dana, a ostalo mu je npr. 3 nedelje neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg odmora, <\/strong>poslodavac nema objektivnu mogu\u0107nost da obezbedi kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora. Za takve slu\u010dajeve zakonodavac je propisao obavezu naknade \u0161tete. Ne postoji niti jedna druga situacija dopu\u0161tena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godi\u0161nji odmor. Zakonodavac je time \u017eeleo da spre\u010di praksu koja bi se mo\u017eda pojavila kod odre\u0111enih poslodavaca (a mo\u017eda je to ne\u0161to \u0161to bi pri\u017eeljkivali i neki zaposleni) da se daje novac umesto da se obezbedi godi\u0161nji odmor. Odmor<\/strong> (u toku rada, dnevni, nedeljni i godi\u0161nji odmor) ima svoju svrhu koju novac ne mo\u017ee da zameni- relaksiranje od svakodnevnih radnih obaveza, sve u cilju o\u010duvanja op\u0161teg zdravlja i radne sposobnosti. Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako ne\u0161to zakonom nije propisano kao mogu\u0107nost.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Naravno, ukoliko se ipak desi da poslodavac nije o bezbedio kori\u0161\u0107enje pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora zaposlenom, poslodavac mo\u017ee dvostruko odgovarati<\/strong> – za prekr\u0161aj propisan Zakonom o radu, za koji pla\u0107a gore pomenutu nov\u010danu kaznu i po eventualnoj tu\u017ebi zaposlenog za naknadu \u0161tete po op\u0161tim pravilima o odgovornosti za \u0161tetu. Naknada \u0161tete za neiskori\u0161\u0107eni godi\u0161nji odmor bi u tom slu\u010daju bilo nov\u010dano potra\u017eivanje nastalo iz radnog odnosa. Prema Zakonu o radu sva nov\u010dana potra\u017eivanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze<\/strong>. Konkretno pravo zastareva od poslednjeg dana kada je mogao godi\u0161nji odmor da se iskoristi. Primera radi, godi\u0161nji odmor za 2020. godinu mo\u017ee po zakonu da se iskoristi do 30. juna 2021. godine, pa parnica za naknadu \u0161tete zbog neiskori\u0161\u0107enog godi\u0161njeg dmora za 2020. godinu mo\u017ee da se pokrene do 30. juna 2024. godine.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pandemija korona virusa, koja traje u na\u0161oj zemlji ve\u0107 gotovo godinu i po dana, prouzrokovala je poslodavcima mno\u0161tvo problema u organizaciji posla, izme\u0111u ostalog i u pogledu odlu\u010divanja o vremenu kori\u0161\u0107enja godi\u0161njeg odmora. S obzirom da bi stroga primena Zakona o radu u mnogim firmama zna\u010dila nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja pripadaju\u0107eg godi\u0161njeg odmora, Vlada Republike Srbije donela […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":4430,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nZaklju\u010dak Vlade <\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ka\u017ee Zakon o radu?<\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta poslodavac ima na raspolaganju <\/h2>\n\n\n\n
Iznu\u0111eni potez<\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nost naknade \u0161tete <\/h2>\n\n\n\n
Dvostruko odgovara <\/h2>\n\n\n\n