\u017divot sa roditeljima i nakon 30-te u Srbiji je ve\u0107 odavno postao normalna pojava. Uzroci ovog fenomena su mnogobrojni, a posledice koje samostalan \u017eivot u poznijim godinama sa sobom nosi mogu negativno da se odraze i na razvoj karijere. <\/p>\n\n\n\n
Prema poslednjim istra\u017eivanjima Eurostata<\/a> u 2019.godini \u010dak 71,9% mladih u Srbiji, uzrasta od 18-34 godine i dalje \u017eivi sa roditeljima<\/strong>. Ni u zemljama okru\u017eenja nije mnogo bolja situacija – u Hrvatskoj je taj procenat 74,5, Crnoj Gori 77,8, Makedoniji 72,3 dok je znatno ni\u017ei u Sloveniji, i iznosi 58%.<\/p>\n\n\n\n Neumoljiva statistika je pora\u017eavaju\u0107a posebno kada se brojke uporede sa nekim evropskim zemljama poput Danske, Finske ili \u0160vedske u kojima svaka peta osoba ove \u017eivotne dobi \u017eivi i dalje sa roditeljima. Da li je ovaj problem kulturolo\u0161ke prirode, ekonomske situacije, tr\u017ei\u0161ta rada ili komfora, pitali smo Anu Mirkovi\u0107, magistra psihologije i suosniva\u010da i direktora Instituta za digitalne komunikacije<\/strong><\/a>. <\/p>\n\n\n\n Pomisao na samostalan \u017eivot u isto vreme mo\u017ee biti uzbudljiva i zastra\u0161uju\u0107a. Napu\u0161tanje roditeljskog gnezda u Srbiji mnogo je dugotrajniji proces kako zbog dobrih prilika za pristojnu zaradu tako i zbog mentaliteta.<\/p>\n\n\n\n – Sve zavisi od kulture, ekonomske i finansijske situacije<\/strong>, porodi\u010dne dinamike i uop\u0161te odnosa u porodici. Idealno je da se osoba u dvadesetim godinama finansijski i na svaki drugi na\u010din osamostali, ali kako \u017eivimo u zemlji u kojoj je nezaposlenost i dalje velika, a mladi ljudi \u010desto te\u0161ko dobiju priliku da rade poslove koji im obezbe\u0111uju re\u0161enje svih egzistencijalnih pitanja, prinu\u0111eni su da ostanu u primarnoj porodici i na taj na\u010din smanje tro\u0161kove<\/strong> – obja\u0161njava Mirkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Veliku nezaposlenost mladih u Srbiji potvr\u0111uje i podatak Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje koji pokazuje da je u aprilu 2021.godine na evidenciji bilo registrovano 157.639 lica starosti od 20-34 godina<\/strong>, \u0161to je za skoro 5% vi\u0161e u odnosu na isti period prethodne godine. Ana Mirkovi\u0107 navodi da se u svetu mladi ranije osamostaljuju dok je kod nas sve \u010de\u0161\u0107a situacija da su i u kasnim tridesetim i dalje sa roditeljima.<\/p>\n\n\n\n Kako samostalan \u017eivot donosi ve\u0107u odgovornost, preciznije planiranje organizacije \u017eivota, mladi koji \u017eive sami ranije sazrevaju, adaptibilniji su na promene i lak\u0161e se suo\u010davaju sa \u017eivotnim izazovima.<\/p>\n\n\n\n – U okolnostima u kojima mi \u017eivimo, bilo bi idealno da se separacija od roditelja desi tokom ili nakon studija, odnosno po zasnivanju radnog odnosa – smatra Mirkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Negativna strana napu\u0161tanja roditeljskog doma mo\u017ee biti jedino to \u0161to je osoba mo\u017eda isuvi\u0161e mlada da se suo\u010di sa pojedinim te\u0161ko\u0107ama u \u017eivotu. Isto tako, roditelji umeju da budu previ\u0161e za\u0161titni\u010dki nastrojeni prema deci \u0161to je odlika na\u0161e kulture.<\/p>\n\n\n\n – Svi mladi koje ja poznajem i sa kojima sam u \u010destoj interakciji bi voleli da \u017eive samostalno, rade poslove za koje su se \u0161kolovali, zara\u0111uju onoliko novca koliko im treba za normalan \u017eivot i finansijski budu potpuno nezavisni<\/strong>. Verujem da je manji broj onih kojima je komfornije da ostanu u \u201ckratkim pantalonama\u201d \u0161to du\u017ee jer neko drugi vodi ra\u010duna o svim tehni\u010dkim aspektima \u017eivota – nabavkama, ra\u010dunima, pripremi hrane…Me\u0111utim, sporo odrastanje ostavlja mnogo tragova koji se ti\u010du<\/strong> samostalnosti, odgovornosti, dono\u0161enja odluka, i preuzimanja rizika<\/strong> – tvrdi Ana i dodaje da je ovde ekonomska situacija lo\u0161a, a ponuda poslova nije uvek takva da zadovoljava potrebe velikog broja mladih.<\/p>\n\n\n\n Ona ka\u017ee i da je otud i logi\u010dno da se ovaj trenutak odla\u017ee.<\/p>\n\n\n\n – Mane vezujemo i za one mlade koji sporije sazrevaju, veliki broj obaveza ume da bude frustriraju\u0107, a organizacija svega je iscrpljuju\u0107a. Ako se tome doda i gimnastika da se sve postigne sa minimumom finansijskih sredstava – samostalan \u017eivot mo\u017ee za mlade da predstavlja ozbiljnu prepreku i teret.<\/p>\n\n\n\n O sposobnosti mlade osobe da se odvoji od roditelja odlu\u010duje, pre svega, ekonomski faktor, a zatim i njena intelektiualna, socijalna i emocionalna zrelost, sposobnost da funkcioni\u0161e u dru\u0161tvu i brine se o sebi. Prema nepisanom pravilu, devojke br\u017ee sazrevaju pa se lak\u0161e i otisnu iz roditeljskog gnezda. Na\u0161a sagovornica ka\u017ee kako misli da je \u017eenama malo lak\u0161e jer su vaspitanjem stekle vi\u0161e ve\u0161tina za samostalan \u017eivot<\/strong> i da, tu naj\u010de\u0161\u0107e misli na sve te neke organizacione aktivnosti i poslove oko odr\u017eavanja svakog doma\u0107instva.<\/p>\n\n\n\n Put do zaposlenja mo\u017ee da bude trnovit. Ipak, najve\u0107i problem mladih nezaposlenih osoba je nedostatak radnog iskustva, zbog \u010dega oni spadaju u jednu od ugro\u017eenijih grupa na tr\u017ei\u0161tu rada<\/strong>. No nije isto ako ako ste u ovoj situaciji, a imate 20 ili 30 godina.<\/p>\n\n\n\n – Gubi se dragoceno vreme za sticanje vanredno va\u017enog iskustva, zato \u0161to su mla\u0111e osobe pune elana, radoznale, istra\u017eiva\u010dkog duha<\/strong>, a to sa godinama ume da nestane ili malo opadne. Jo\u0161 jedan razlog je \u0161to sve firme i kompanije podrazumevaju da se ima odre\u0111eno radno iskustvo<\/strong>. Kada HR odlu\u010duje koga \u0107e primiti na posao, naj\u010de\u0161\u0107e odlu\u010di iskustvo, ne samo zbog forme, ve\u0107 \u0161to iskustvo donosi i samopouzdanje, novo znanje i odnos prema poslu – poja\u0161njava Ana Martinovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Zato i ne \u010dudi preporuka koja je mnogim mladima i te kako pomogla -formalno radno iskustvo i razvoj profesionalnih ve\u0161tina mo\u017ee se ste\u0107i kroz stru\u010dne prakse<\/a>, volonterski rad ili anga\u017eovanje na razli\u010ditim projektima tokom studiranja.<\/p>\n\n\n\nFinansijska sigurnost je presudna<\/h2>\n\n\n\n
Sporo odrastanje ostavlja tragove<\/h2>\n\n\n\n
\u017dene spremnije od mu\u0161karaca?<\/h2>\n\n\n\n
Pogubno i za razvoj karijere<\/h2>\n\n\n\n