Zakonom o radu odre\u0111eno je da su prava zaposlenog iz radnog odnosa slede\u0107a: pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu za\u0161titu, za\u0161titu li\u010dnog integriteta, dostojanstvo li\u010dnosti i druga prava u slu\u010daju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe\u0111enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za\u0161tite, u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom, odnosno ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n
U skladu sa navedenim, svi zaposleni imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu<\/strong> jer ono predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa<\/strong>. Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju odre\u0111ene mere i aktivnosti u cilju za\u0161tite \u017eivota i zdravlja zaposlenih od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n Pravo na bezbednost i za\u0161titu zdravlja kao osnovno pravo zaposlenih, institucionalno organizovanje i mehanizmi neophodni za njegovo ostvarivanje ure\u0111uju se u Republici Srbiji zakonima, podzakonskim aktima, normativima i standardima, kolektivnim ugovorima, aktom poslodavca i ugovorom o radu. Pravo na za\u0161titu na radu je zagarantovano Ustavom, sistemska pitanja, prava, obaveze i odgovornosti regulisana su odgovaraju\u0107im zakonima-Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakonom o radu.<\/p>\n\n\n\n I pored navedenih pravnih garancija zdravih i bezbednih uslova za rad, de\u0161ava se da radno mesto zapravo nije najbezbednije mogu\u0107e okru\u017eenje.<\/strong> Naprotiv, mogu\u0107i su znatni problemi, kakve \u010desto imaju radnici koji obavljaju poslove u sitne no\u0107ne sate na radnim mestima sa pove\u0107anom frekvencijom ljudi<\/strong>. Kako osigurati bezbedne uslove rada za zaposlene na takvim mestima, posebno tokom rada no\u0107u i posebno za \u017eene, kao naro\u010dito osetljivu kategoriju zaposlenih? Kao \u0161to smo naveli, zdravo i bezbedno radno mesto propisi garantuju svakome, ali neki poslovi nose ve\u0107e rizike-kako prepoznati te rizike i neutralisati ih u \u0161to ve\u0107em obimu, gde \u0107emo poseban osvrt imati na zaposlene \u017eene koje rade no\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju bezbednih uslova rada<\/strong> i za\u0161tite zdravlja zaposlenih, iz \u010dega proizlazi i njegova odgovornost za bezbedno i zdravo radno okru\u017eenje njegovih zaposlenih. U tom smislu op\u0161ta obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i za\u0161tite zdravlja, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa (pre po\u010detka rada i u toku rada) primeni preventivne mere kao i da za njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska sredstva.<\/p>\n\n\n\n Kad se govori o riziku na radu, podrazumeva se rizik koji se javlja na radnom mestu, koji ugro\u017eava \u017eivot i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova svog zanimanja (profesije), pa se takav rizik defini\u0161e kao profesionalni rizik. Ovi rizici su razli\u010diti, te je neophodna njihovo prepoznavanje i definisanje koliko mo\u017ee biti jak njihov uticaj na zaposlenog, \u0161to se utvr\u0111uje u postupku procene profesionalnog rizika za svako radno mesto. Svako radno mesto podrazumeva neki rizik, ali se on do odre\u0111enog nivoa smatra prihvatljivim jer ne ugro\u017eava neposredno zdravlje zaposlenog. Procenjuje se preostali rizik, onaj koji poslodavac nije mogao da izbegne niti da otkloni na njegovom izvoru te postoji opasnost i verovatno\u0107a da ugrozi bezbednost i\/ili zdravlje zaposlenog. <\/p>\n\n\n\n Zna\u010di, u pitanju su radna mesta na kojima se, zbog prirode posla, i pored preduzetih mera rizik ne mo\u017ee otkloniti niti smanjiti preventivnim merama, te je neophodno izvr\u0161iti analizu uticajnih faktora i proceniti koje i kakve \u0161tetne posledice mo\u017ee da izazove i koje mere u svakom slu\u010daju primeniti da bi se zaposleni za\u0161titio. Procena rizika predstavlja najzna\u010dajniju obavezu poslodavca <\/strong>u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu. Vr\u0161i se pre po\u010detka rada, u toku rada kao i u svakom slu\u010daju kada zbog izmena uslova rada mo\u017ee do\u0107i do pojave novog rizika ili promene stepena utvr\u0111enog rizika. Procena rizika kao preventivna aktivnost zna\u010dajna je zbog toga \u0161to se vr\u0161i za svako radno mesto na osnovu opasnosti utvr\u0111enih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogu\u0107eg uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu. Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni rizika u pisanoj formi koji sadr\u017ei podatke o stvarno utvr\u0111enom stanju (procesu rada, opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predvi\u0111ene mere za\u0161tite.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, poslodavac je du\u017ean da op\u0161tim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti mo\u017ee utvrditi ugovorom o radu.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, i zaposleni je du\u017ean da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da uti\u010de na bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac svakako ne bi smeo da ignori\u0161e primedbe zaposlenih o pove\u0107anim rizicima za bezbednost na nekim radnim mestima, jer je to po\u010detak identifikovanja problema, a obaveza njegovog uklanjanja je upravo na poslodavcu-on je stub i nosilac posla obezbe\u0111ivanja radnog mesta. Pa tako, ukoliko zaposleni primete da obavljaju\u0107i odre\u0111ene poslove, posebno no\u0107u, izla\u017eu sebe pove\u0107anom (neuobi\u010dajenom) riziku od povre\u0111ivanja, treba neposredno ili putem sindikata, odnosno lica zadu\u017eenog za bezbednost i zdravlje na radu, da obaveste poslodavca. Poslodavac da bi preduzeo preventivne i druge mere mora da bude upoznat sa time koji to radnici izla\u017eu sebe pove\u0107anoj opasnosti obavljaju\u0107i svoje radne zadatke.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta ovo konkretno zna\u010di za zaposlene koji rade no\u0107u, npr na mestima gde imaju kontakt sa agresivnom, pripitom populacijom, odnosno sa ljudima \u010dije pona\u0161anje \u010desto predstavlja rizik? Zna\u010di da poslodavac ima obavezu da taj rizik neutrali\u0161e, odnosno njegov uticaj smanji na najmanju mogu\u0107u meru<\/strong>. Ako se stru\u010dno obavi posao procene rizike navedenim aktom o proceni rizika, precizno \u0107e se definisati kada moraju da se preduzimaju dodatne mere bezbednosti-npr da radnik ima bezbednu distancu, to jest da mu\u0161terija ne mo\u017ee da do\u0111e u neposredan kontakt sa zaposlenim; da se osigura da u radni prostor ne ulaze lica kojima tu nije mesto; da se osigura prisustvo radnika fizi\u010dko-tehni\u010dkog obezbe\u0111enja; da se makar osigura da vi\u0161e zaposlenih radi istovremeno, jer i to je \u010desto odvra\u0107aju\u0107i faktor prema neodgovornim pojedincima spemnim na verbalno i\/ili fizi\u010dko nasilje.<\/p>\n\n\n\n Uglavnom-poslodavac je u obavezi da na\u0111e re\u0161enje jer radno mesto ne mo\u017ee da ostane nebezbedno. Ta\u010dnije, poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji su bezbedni za zaposlene, na na\u010din da ne moraju da strahuju da \u0107e im u toku rada biti ugro\u017eena bezbednost i zdravlje.<\/p>\n\n\n\n Da bi uspe\u0161no obavio ovaj zadatak, poslodavac je obavezan: da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po \u017eivot i zdravlje zaposlenih, da spre\u010di ulazak u krug objekta lica i sredstava saobra\u0107aja koji nemaju osnova za to, da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Zakon daje tri mogu\u0107nosti za organizovanje ovih poslova: – da ih obavlja poslodavac, – da odredi jednog ili vi\u0161e zaposlenih ili – da anga\u017euje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima ovla\u0161\u0107enje, odnosno licencu za obavljanje tih poslova.<\/p>\n\n\n\n Za sprovo\u0111enje Zakona je svakako najzna\u010dajniji Pravilnik o na\u010dinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji predstavlja osnovu za preventivno delovanje<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to smo u uvodu rekli, rad no\u0107u, na specifi\u010dnim radnim mestima, posebno za ne\u017eniji pol, predstavlja veliki rizik po bezbednost. Navedeni, ali i sve ostali rizici evidentiraju se u skladu sa citiranim Pravilnikom: ovaj akt utvr\u0111uje postupak procene rizika, definisane opasnosti i \u0161tetnosti kao faktori rizika, procenjivanje rizika i utvr\u0111ivanje na\u010dina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spre\u010davanje rizika. Postupak procene rizika pokre\u0107e poslodavac dono\u0161enjem odluke o proceni rizika kojom odre\u0111uje jedno ili vi\u0161e lica odgovornih za sprovo\u0111enje postupka. Poslodavac mo\u017ee anga\u017eovati i pravno lice, odnosno preduzetnika za procenu rizika pri \u010demu se ugovorom o anga\u017eovanju odre\u0111uje jedno ili vi\u0161e stru\u010dnih, licenciranih lica zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika koja su odgovorna za sprovo\u0111enje postupka procene rizika. Pod stru\u010dnim licem se podrazumeva lice koje ima polo\u017een stru\u010dni ispit o prakti\u010dnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Stru\u010dno lice sa\u010dinjava plan sprovo\u0111enja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac. <\/p>\n\n\n\n Proceni rizika prethodi utvr\u0111ivanje stanja koje obuhvata prikupljanje i sistematizovanje podataka o: – poslodavcu, – tehnolo\u0161kom i radnom procesu, – sredstvima za rad i sredstvima i opremi za li\u010dnu za\u0161titu na radu, – organizaciji rada i radnim mestima, prepoznatim i utvr\u0111enim opasnostima i \u0161tetnostima, na radnom mestu i u radnoj okolini (informisanjem od zaposlenih, iz dokumentacije o izvr\u0161enim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad i radne sredine, iz izve\u0161taja o lekarskim pregledima, povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom, primenjenim merama kao i iz nalaza inspektora rada).. Radno mesto je sa pove\u0107anim rizikom ako se utvrdi da i pored primenjenih mera bezbednosti i za\u0161tite zdravlja na radu i drugih mera postoje opasnosti koje prema proceni mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog na tom radnom mestu<\/strong>. Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvr\u0111uje na\u010din i mere za njihovo spre\u010davanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju mogu\u0107u meru u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehni\u010dkim propisima i standardima kao i op\u0161te priznatim merama. Posle sprovedenog postupka o proceni rizika, poslodavac donosi Zaklju\u010dak kojim sumira utvr\u0111eno stanje i predvi\u0111ene aktivnosti a koji sadr\u017ei: – radna mesta na kojima je izvr\u0161ena procena rizika, – radna mesta koja su utvr\u0111ena kao radna mesta sa pove\u0107anim rizikom, – prioritete u otklanjanju rizika, – izjavu poslodavca da \u0107e primeniti sve utvr\u0111ene mere u skladu sa aktom o proceni rizika. U postupku procene rizika vr\u0161e se konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i njihovo informisanje o rezultatima procene rizika i preduzetim merama. Ako se utvrdi da npr za neko radno okru\u017eenje je neophodno fizi\u010dko-tehni\u010dko obezbe\u0111enje, onda to postaje obaveza za poslodavca i du\u017ean je da obezbedi prisustvo lica licenciranih u skladu sa zakonom za obavljanje poslova obezbe\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n Nedono\u0161enje akta o proceni rizika prekr\u0161aj je poslodavca za koji je propisana o\u0161tra nov\u010dana kazna.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni, omladina, \u017eene i invalidi smatraju se posebno osetljivom, odnosno rizi\u010dnom grupom sa stanovi\u0161ta bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga su utvr\u0111ena posebna prava i propisane dodatne mere kojima se obezbe\u0111uje njihova za\u0161tita od profesionalnog rizika. Zakon ih izdvaja time \u0161to predvi\u0111a posebnu obavezu ure\u0111ivanja njihovih prava, obaveza i mera za\u0161tite: drugim propisima, kolektivnim ugovorom, op\u0161tim aktom i ugovorom o radu kao i obavezu poslodavca da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. U tom smislu, svakako se mora uzeti u obzir i to da li je podesno da \u017eene obavljaju bezbednosno-rizi\u010dne poslove u no\u0107noj smeni ako im nije garantovana puna sigurnost<\/strong>, jer po zakonu imaju prava na posebne garancije, kao osetljiva kategorija zaposlenih. I ovo je segment organizacije posla o kojem vodi ra\u010duna poslodavac, jer i navedeno predstavlja rizik na radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n Pravo da odbije da radi zaposleni mo\u017ee da koristi u slu\u010dajevima kada na radnom mestu i u radnom okru\u017eenju postoje opasnosti, odnosno rizici koji neposredno ugro\u017eavaju njegovu bezbednost i zdravlje jer u svakom momentu mogu izazvati \u0161tetne posledice, povredu na radu ili naru\u0161avanje odnosno pogor\u0161anje zdravlja. Prakti\u010dno to su situacije kada je prekid rada, a time i izlaganja riziku, jedina mogu\u0107nost da se obezbedi za\u0161tita zaposlenog dok se ne sprovedu mere kojima se rizik mo\u017ee smanjiti ili eliminisati. Mogu\u0107nost da odbije da radi zaposleni ima samo u slu\u010dajevima utvr\u0111enim zakonom: – ako mu preti neposredna opasnost po \u017eivot i zdravlje zbog toga \u0161to nisu sprovedene propisane mere za\u0161tite, sve dok se te mere ne sprovedu; – ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa pove\u0107anim rizikom; – ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje; – ako bi rad du\u017ei od punog radnog vremena, odnosno, prema oceni slu\u017ebe medicine rada mogao da pogor\u0161a njegovo zdravstveno stanje; – ako na sredstvu rada nisu primenjene mere bezbednost. U navedenim slu\u010dajevima, zaposleni mo\u017ee da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mi\u0161ljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za za\u0161titu prava inspekciji rada.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, ukoliko bi poslodavac ignorisao upozorenja zaposlenog o ugro\u017eenosti bezbednosti i zdravlja na radu, preostalo bi mu jedino da odbije obavljanja posla i o svemu obavesti nadle\u017enu inspekciju za rad.Ako zaposleni koji prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu nije odgovoran za \u0161tetu koju prouzrokuje poslodavcu.<\/p>\n\n\n\n Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisa donetih na osnovu zakona, tehni\u010dkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i kolektivnih ugovora, ugovora o radu i op\u0161teg akta poslodavca vr\u0161i ministarstvo nadle\u017eno za rad preko inspektora rada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ako zaposleni pretrpi povredu ili \u0161tetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je du\u017ean da mu naknadi \u0161tetu, u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom. To prakti\u010dno zna\u010di da ako poslodavac ne preduzme neophodne mere za\u0161tite bezbednosti i zdravlja na radu, pa zaposleni usled togas pretrpi \u0161tetu, psolodavac mo\u017ee u sudskom postupku biti obavezan da tu \u0161tetu nadoknadi. On bi tako\u0111e prekr\u0161ajno odgovarao nov\u010danom kaznom za propuste u\u010dinjene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, te se \u010dini neodgovornim i neisplativim ignorisanje rizika kojima se zaposleni izla\u017eu na radu. S druge strane, ako poslodavac preduzme sve \u0161to je u njegovoj mo\u0107i,a nastupi \u0161teta, ukoliko nije u pitanju opasna stvar ili delatnost mo\u017ee biti izuzet od odgovornosti. Tako zakon defini\u0161e da u slu\u010daju nastanka povrede na radu zbog neuobi\u010dajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih doga\u0111aja \u010dije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbe\u0107i, poslodavac nije odgovoran u smislu zakona.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakonom o radu odre\u0111eno je da su prava zaposlenog iz radnog odnosa slede\u0107a: pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu za\u0161titu, za\u0161titu li\u010dnog integriteta, dostojanstvo li\u010dnosti i druga prava u slu\u010daju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe\u0111enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za\u0161tite, […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":4466,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nI Za\u0161tita zaposlenih kao zakonska obaveza poslodavca<\/h2>\n\n\n\n
II Pravilnik o proceni rizika<\/h2>\n\n\n\n
III Posebna prava \u017eena, dece i invalida<\/h2>\n\n\n\n
IV Pravo zaposlenog da odbije da radi<\/h2>\n\n\n\n
V Inspekcijski nadzor<\/h2>\n\n\n\n