I Za\u0161tita od poslova \u0161tetnih po zdravlje zaposlene dojilje <\/h2>\n\n\n\n
Zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete ne mo\u017ee da radi na poslovima koji su<\/strong>, po nalazu nadle\u017enog zdravstvenog organa, \u0161tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta<\/strong>, a naro\u010dito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji \u0161tetno zra\u010denje ili izlo\u017eenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Dakle, poslodavac ne mo\u017ee trudnicu ni dojilju da rasporedi na posao koji je po oceni nadle\u017ene stru\u010dno-medicinske slu\u017ebe \u0161tetan za njeno zdravlje i\/ili zdravlje njenog deteta. Pri tom zakon ve\u0107 precizira da se takvim poslovima smatraju poslovi koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji \u0161tetno zra\u010denje ili izlo\u017eenost ekstremnim temperaturama i vibracijama, s tim da nadle\u017ean zdravstveni organ mo\u017ee da donese nalaz o \u0161tetnom dejstvu i nekog drugog radnog mesta. Poslodavac je<\/strong> u tom slu\u010daju du\u017ean da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovaraju\u0107ih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na pla\u0107eno odsustvo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zaposlena za vreme trudno\u0107e i zaposlena koja doji dete ne mo\u017ee da radi prekovremeno i no\u0107u, ako bi takav rad bio \u0161tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta<\/strong>, na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa. Ovo zna\u010di da trudnica i dojilja ne mogu da rade du\u017ee od 40 \u010dasova nedeljno<\/strong>, koliko iznosi puno radno vreme, niti mogu da rade u periodu od 22,00 \u010dasova do 6,00 \u010dasova narednog dana<\/strong>, ako bi stru\u010dno-medicinski organ takvo anga\u017eovanje smatrao \u0161tetnim po zdravlje zaposlene trudnice i dojlje, odnosno po zdravlje deteta.<\/p>\n\n\n\n Jedan od roditelja sa detetom do tri godine \u017eivota mo\u017ee da radi prekovremeno, odnosno no\u0107u, samo uz svoju pisanu saglasnost<\/strong>. Majka ili otac deteta do njegove tre\u0107e godine, a ovo pravo imaju i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta, <\/strong>mogu da rade du\u017ee od 40 \u010dasova nedeljno, odnosno u periodu od 22,00 \u010dasova do 6,00 \u010dasova narednog dana, samo uz svoju saglasnost, koja je svojeru\u010dno potpisana.<\/p>\n\n\n\n Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina \u017eivota ili dete koje je te\u017eak invalid mo\u017ee da radi prekovremeno, odnosno no\u0107u, tako\u0111e samo uz svoju pisanu saglasnost<\/strong>. Kao \u0161to vidimo, za roditelja koji se sam stara o detetu, a isto pravo zakon garantuje i za usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja koji se sam stara o detetu, za\u0161tita od prekovremenog i no\u0107nog rada je opravdano izra\u017eenija, jer je starosna granica za dete pomerena sa tri na sedam godina, a kada se radi o detetu koje je te\u017eak invalid, nije propisana starosna granica.<\/p>\n\n\n\n Po zakonu o radu poslodavac ima pravo da vr\u0161i preraspodelu radnog vremena, odnosno da zbog prirode posla odredi da u nekom periodu godine zaposleni u odre\u0111enom obimu rade du\u017ee, a potom da u istom tom obimu jedan deo godine rade kra\u0107e. U ovom slu\u010daju ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od \u0161est meseci u toku kalendarske godine u proseku ne mo\u017ee da bude du\u017ee od ugovorenog radnog vremena zaposlenog, a radno vreme ne mo\u017ee da bude du\u017ee od 60 \u010dasova nedeljno. Primera radi, u hotelu u kojem je mnogo ve\u0107i obim posla tokom letnjih mesci, u periodu april-septembar poslodavac odredi da se radi 50 \u010dasova nedeljno, a u periodu oktobar-mart 30 sati nedeljno. Me\u0111utim, odre\u0111ene kategorije zaposlenih su posebno za\u0161ti\u0107ene od preraspodele radnog vremena, pa tako poslodavac mo\u017ee da izvr\u0161i preraspodelu radnog vremena<\/strong> zaposlenoj \u017eeni za vreme trudno\u0107e i zaposlenom roditelju sa detetom mla\u0111im od tri godine \u017eivota ili detetom sa te\u017eim stepenom psihofizi\u010dke ometenosti (bez obzira na godine) – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Poslodavac je du\u017ean da zaposlenoj \u017eeni, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od ro\u0111enja deteta, obezbedi<\/strong> pravo na jednu ili vi\u0161e dnevnih pauza<\/strong> u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skra\u0107enje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta<\/strong>, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene \u017eene iznosi \u0161est i vi\u0161e \u010dasova. S obzirom da porodiljsko odsustvo traje najmanje godinu dana, a da zapo\u010dinje izme\u0111u 28 i 45 dana pre termina poro\u0111aja, dete ne navr\u0161i godinu dana povratkom majke na posao. Sve dok dete ne navr\u0161i godinu dana poslodavac je porodilji du\u017ean da obezbedi 90 minuta pauze ili 90 minuta skra\u0107enja radnog vremena. Ovako utvr\u0111ena pauza ili skra\u0107eno radno vreme ra\u010dunaju se u radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu ispla\u0107uje se u visini osnovne zarade, uve\u0107ane za minuli rad.<\/p>\n\n\n\n Iako smo o ovoj temi posebno pisali u tekstu koji se bavi radom na odre\u0111eno vreme, zbog va\u017enosti zakonske odredbe i ovde ponovo isti\u010demo da za vreme trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne mo\u017ee zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu<\/strong>. U skladu sa navednim, zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na odre\u0111eno vreme<\/strong>, isti se produ\u017eava do isteka kori\u0161\u0107enja prava na odsustvo<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, re\u0161enje o otkazu ugovora o radu ni\u0161tavo je ako je na dan dono\u0161enja re\u0161enja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju navedenih okolnosti i o tome dostavi odgovaraju\u0107u potvrdu ovla\u0161\u0107enog lekara ili drugog nadle\u017enog organa.<\/p>\n\n\n\n Ovo je tako\u0111e tema o kojoj smo dosta pisali, ali isti\u010demo je me\u0111u pravima koja se dobijaju ro\u0111enjem deteta. Zaposlena \u017eena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prva dva deteta, odnosno dve godine za tre\u0107e i svako naredno dete. Zaposlena \u017eena ima pravo da otpo\u010dne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadle\u017enog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odre\u0111enog za poro\u0111aj. Porodiljsko odsustvo traje do navr\u0161ena tri meseca od dana poro\u0111aja, a otac deteta mo\u017ee da ga koristi u slu\u010daju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spre\u010dena da koristi to pravo (izdr\u017eavanje kazne zatvora, te\u017ea bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Zaposlena \u017eena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpo\u010dinjanja porodiljskog odsustva (dve godine od tre\u0107eg deteta). Otac deteta mo\u017ee da koristi ovo pravo (dakle odsustvo nakon isteka tri meseca od poro\u0111aja) bezuslovno.<\/p>\n\n\n\n Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena \u017eena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% od zakonskog osnova, a zakonski osnov \u010dini prose\u010dna zarada ostvarena u 18 meseci koji prethode prvom mesecu prestanka rada zbog trudno\u0107e<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Svakako da treba podsetiti i na pravo trudnice, za slu\u010daj odr\u017eavanja trudno\u0107e<\/strong>, da joj se pla\u0107a naknada zarade<\/strong> u visini od 100% od prose\u010dne zarade koju je ostvarila u poslednjih 12 meseci<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, osvrnu\u0107emo se i na bolovanja zbog nege dece.<\/strong> Uobi\u010dajeno je da u prvih nekoliko godina \u017eivota deca \u010desto imaju zdravstvene probleme, dok njihov imunitet ne oja\u010da. Za slu\u010daj neophodnog odsustva sa rada radi nege deteta (bolovanje zbog nege \u010dlana porodice) roditelji imaju pravo na naknadu zarade u visini od 65%<\/strong> od prose\u010dne zarade iz poslednjih 12 meseci. U slu\u010daju da je bolest, odnosno o\u0161te\u0107enje zdravlja deteta te\u0161ko i<\/strong> da zahteva dugo odsustvo roditelja, na predlog lekara koji le\u010de dete, a na osnovu ocene lekarske komisije filijale RFZO, roditelj ima pravo na naknadu zarade u visini od 100%<\/strong> njegove prose\u010dne zarade.<\/p>\n\n\n\n U pogledu navedenih prava treba ista\u0107i jedan problem koji je prouzrokovan definicijom zaposlenog iz Zakona o radu. Naime, sve zakonske odredbe o za\u0161titi materinstva i roditeljstva se odnose na zaposlene, <\/strong>a u smislu Zakona o radu zaposleni je fizi\u010dko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.<\/strong> To prakti\u010dno zna\u010di da ove odredbe o posebnoj za\u0161titi nemaju primenu u pogledu \u017eena i roditelja koji su radno anga\u017eovani van radnog odnosa<\/strong>-po ugovoru o delu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ovo nije dobro re\u0161enje i mo\u017ee podsta\u0107i odre\u0111ene poslodavce da zbog pro\u0161irenih prava trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu izbegavaju da zaposle odre\u0111ene kategorije lica, odnosno poku\u0161aju da ih anga\u017euju kroz modalitete radnog anga\u017eovanja van radnog odnosa. Na taj na\u010din ideja zakonskog pobolj\u0161anja polo\u017eaja trudnica, porodilja i roditelja u radnom odnosu mo\u017ee kod odre\u0111enih posodavaca da proizvede kontraefekat i prakti\u010dno podstakne diskriminaciju prilikom zapo\u0161ljavanja, i to prema polu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu. Stoga bi bilo po\u017eeljno da se prona\u0111e na\u010din da se pru\u017ei posebna za\u0161tita i trudnicama, porodiljama i roditeljima koji rade van radnog odnosa, kako poslodavci ne bi vi\u0161e imali motiv da ih anga\u017euju van radnog odnosa. Dodu\u0161e, prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac ne mo\u017ee od kandidata da zahteva podatke o porodi\u010dnom i bra\u010dnom statusu, niti zasnivanje radnog odnosa sme da uslovljava testom trudno\u0107e (osim kod poslova \u0161tetnih po zdravlje \u017eene), \u010dime se samo delimi\u010dno ubla\u017eavaju gore navedeni potencijalni negativni efekti.<\/p>\n\n\n\n Izuzetak u pogledu odsustva prava za roditelje van radnog odnosa je naknada<\/strong> koja se ispla\u0107uje po osnovu ro\u0111enja i nege deteta. Zaposleni primaju naknadu zarade, ali i lica koja su imala bilo kakav vid radnog anga\u017eovanja van radnog odnosa u poslednjih 18 meseci pre ro\u0111enja deteta dobijaju tzv ostale naknade<\/strong> po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta. <\/strong>Ove naknade, za dete ro\u0111eno 1. jula 2018. godine i kasnije, mo\u017ee ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre ro\u0111enja deteta<\/strong> ostvarivala prihode, a u momentu ro\u0111enja deteta je nezaposlena<\/strong> i nije ostvarila pravo na nov\u010danu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Tako\u0111e, isto pravo ima majka koja je u navedenom periodu ostvarila prihode: po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti<\/strong>; kao nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva;<\/strong> po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova<\/strong>; po osnovu ugovora o delu<\/strong>; po osnovu autorskog ugovora; <\/strong>po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora<\/strong> van radnog odnosa; ako je bila poljoprivredni osiguranik<\/strong>. Ova prava mo\u017ee ostvariti i \u017eena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta. Pravo na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana<\/strong> od dana ro\u0111enja deteta, bez obzira na red ro\u0111enja deteta.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju sumnje da im je neko garantovano pravo povre\u0111eno, sve kategorije zaposlenih na koje se odnose navedene za\u0161titne odredbe treba da se obrate Inspekciji za rad ili u krajnjem slu\u010daju da podnesu tu\u017ebu nadle\u017enom sudu. Primeni ovih zakonskih odredbi u praksi Inspekcija rada posve\u0107uje posebnu pa\u017enju i u ovim predmetima postupa hitno, \u0161to je neophodno, posebno imaju\u0107i u vidu lo\u0161u demografsku sliku u na\u0161oj zemlji i zvani\u010dno proklamovanu pronatalitetnu politiku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zakon o radu propisuje slede\u0107a prava zaposlenog iz radnog odnosa: pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu za\u0161titu, za\u0161titu li\u010dnog integriteta, dostojanstvo li\u010dnosti, prava u slu\u010daju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe\u0111enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za\u0161tite, u skladu sa zakonom, op\u0161tim […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":4687,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nII Za\u0161tita od prekovremenog i no\u0107nog rada<\/h2>\n\n\n\n
III Za\u0161tita od preraspodele radnog vremena<\/h2>\n\n\n\n
<\/strong><\/p>\n\n\n\nIV Pravo na produ\u017eenu pauzu ili skra\u0107enje radnog vremena <\/h2>\n\n\n\n
V Rad na odre\u0111eno vreme i posebna za\u0161tita trudnica <\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/08\/Mama-drzi-bebu.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nVI Naknada pune zarade zaposlenih na porodiljskom <\/h2>\n\n\n\n
VII Ostale zakonske odredbe od zna\u010daja za roditeljstvo<\/h2>\n\n\n\n