Oni su tu za nas, spremni da nam iza\u0111u u susret i pomognu da na\u0161a kupovina bude \u0161to jednostavnija i br\u017ea, ali sa druge strane i da nam, tokom se\u010denja delikatesa, ponekad daju malo ve\u0107u grama\u017eu od one koju smo zaista tra\u017eili. To su na\u0161e kom\u0161ije, koje za razliku od konobara nemaju bak\u0161i\u0161e, a veoma retko i bonuse.<\/p>\n\n\n\n
Prose\u010dna plata 55.000 dinara<\/h2>\n\n\n\n
Prema podacima sajta Poslovi Infostud, najmanje zabele\u017eena plata za poziciju prodavac u 2021. godini znosi 25.000 dinara, dok u nekim luksuznijim i ekskluzivnijim lokalima zarada mo\u017ee da bude i nekoliko puta ve\u0107a. Prose\u010dna primanja prodavaca se kre\u0107u oko 55.000 dinara, zbog \u010dega su i pozicije za ovo radno mesto me\u0111u najtra\u017eenijima na sajtu Poslovi Infostud.<\/p>\n\n\n\n
Razgovarali smo, zato, sa nekolicinom prodavaca koji su nam otkrili \u0161ta je toliko zanimljivo, a \u0161ta i ne toliko interesantno u njihovom zanimanju.<\/p>\n\n\n\n
– Rad sa ljudima je najlep\u0161i, ali ujedno i najte\u017ei posao na svetu. <\/strong>Mislim da nikada ne bih mogla da radim u kancelariji gde sede dvoje ili troje i ne progovaraju ni re\u010d po nekoliko sati. Ovde kod nas je uvek \u017eivo, stalno se ne\u0161to de\u0161ava. <\/strong>Prodajemo mi i novine, a iskreno da vam ka\u017eem, one nam uop\u0161te nisu potrebne. Ovde dolazi toliko ljudi i uvek znamo \u0161ta se de\u0161ava. Ko je \u0161ta rekao, ko je koga pobedio, pa do onih najtu\u017enijih vesti. Svi sa svima pri\u010daju, \u010dak i oni koji se vide prvi put prokomentari\u0161u da li je ne\u0161to od artikala poskupelo i to je ono \u0161to rad u prodavnici \u010dini zanimljivim –<\/strong> ka\u017ee nam Mirjana M. iz Zemuna, koja radi u lokalnom marketu.<\/p>\n\n\n\n Onaj drugi, manje lep rad sa ljudima po re\u010dima na\u0161e sagovornice odnosi se na situaciju koja se uglavnom doga\u0111a u ve\u010dernjim satima.<\/p>\n\n\n\n – <\/strong>Promenila sam mnogo prodavnica i znam da ispred svake od njih uglavnom postoji lokalna, mahom starija ekipa sugra\u0111ana, koja voli da sedi i popije. Kad tek po\u010dnete da radite nije vam svejedno, ali vremenom shvatite da sa njima retko kad imate problema. Problem su oni mla\u0111i koji dolaze u ve\u010dernjim satima, a tako\u0111e su malo popili. Tada se ose\u0107am ba\u0161 neprijatno. Umeju i da ukradu ne\u0161to, pa mi to moramo da pla\u0107amo, a \u010desto dolazi i do sva\u0111e sa ostalim mu\u0161terijama. Ipak, meni li\u010dno su najgori oni koji stanu na kasu da plate i onda se jave na mobilni telefon i pri\u010daju kao da sede u nekom kafi\u0107u. Razumem da je ne\u0161to hitno pa da se jave, ali zar razgovor sa devojkom ili prijateljicom ne ne mo\u017ee da sa\u010deka tih 30 sekundi dok se ne plati ra\u010dun?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Me\u0111u trgovcima sa kojima smo razgovarali ima i nekolicina njih koji jo\u0161 rade, ili su nekada radili u trafikama ili kioscima, i ve\u0107ina ih se sla\u017ee da je to j najte\u017ei oblik rada u trgovini.<\/p>\n\n\n\n – <\/strong>Sedite u nekoliko kvadrata, ne mo\u017eete da ustanete da se protegnete noge i jedini prozor u svet je taj mali otvor kroz koji pri\u010date sa mu\u0161terijama, ali taj razgovor ne mo\u017ee da traje dugo, kao da ste u radnji. Imamo obavezu da svakome ko do\u0111e ponudimo odre\u0111eni artikal koji je na akciji, a to ume da bude veoma naporno. No dobro, nije \u010dak ni to najve\u0107i problem. Bez ikakve dileme najve\u0107i nedostatak je to \u0161to nemate gde da idete u toalet – ka\u017ee nam Jovana J. i dodaje:<\/p>\n\n\n\n – Ukoliko se nalazite blizu neke radnje i uspeli ste da izgradite dobar odnos sa kom\u0161ijama oni \u0107e vas pustiti da idete kod njih, a u suprotnom morate da zaboravite na to. Ima i kod nas bojazni da \u0107e neko da ukrade, pogotovo iz fri\u017eidera, ali treba biti iskren i re\u0107i da se to ipak ne de\u0161ava toliko \u010desto“.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Gu\u017eve i sumnjivi tipovi u ve\u010dernjim satima ne skupljaju se samo ispred prodavnica i trafika, ve\u0107 su gu\u017eve, verovatno najve\u0107e ispred lokala brze hrane bilo da prodaju ro\u0161tilj, pala\u010dinke ili jela razli\u010ditih inostranih kuhinja.<\/p>\n\n\n\n – Sva\u0111e? Pa to je ovde normalna stvar. Ne znam da li pro\u0111e jedno ve\u010de, a da ne \u010dujemo barem neki povi\u0161en ton. Nisu tu neke tu\u010de, ali prepirke jesu \u010deste. Pogotovo kad do\u0111u oni ‘pametni’ pa ka\u017eu da su naru\u010dili telefonom, a zapravo svi znaju da ho\u0107e preko reda da kupe \u0161ta im treba<\/strong>. Leti je ovde kod nas pravi ‘pakao’, ali zato smo zimi u majicama kratkih rukava. Sve u svemu, nije nam toliko lo\u0161e i \u0161to je najva\u017enije nikad nismo gladni. Ukoliko nam dosadi ovo \u0161to prodajemo, mi skoknemo do kom\u0161ija i oni do\u0111u do nas, mada nema tu mnogo u\u017eivanja u hrani, ve\u0107 imamo pet minuta da pojedemo \u0161ta smo naumili i nazad na posao <\/strong>-kroz smeh poru\u010duje Nikola iz jednog od mnogobrojnih lokala brze hrane u „ulici gladnih“ na Novom Beogradu.<\/p>\n\n\n\n Problemi u poslovima trgovca i prodavca su godinama isti, ali svako od na\u0161ih sagovornika, bez obzira u kojoj vrsti uslu\u017ene delatnosti radi neodgovornost mu\u0161terija iznosi kao bitan deo problema na poslu.<\/p>\n\n\n\n – Na vratima radnje postoji veliki natpis ‘ne ulaziti bez maske’, ali bez obzira na to velika ve\u0107ina onih koji pro\u0111u kroz njih ih ne nose. Ponekad pomislim da na ovom papiru gde je gazda napisao obave\u0161tenje izbri\u0161em prva dva slova i da ostane „ulaziti bez maske’. Mo\u017eda bi ih tada nosili, samo da bude suprotno od onoga \u0161to je re\u010deno <\/strong>– ka\u017ee Milica, dok njena koleginica sa Novog Beograda dodaje:<\/p>\n\n\n\n – Meni su posebno zanimljivi razlozi za\u0161to u prodavnicu ulaze bez maske. Jedni ka\u017eu da im je ostala u drugoj jakni ili torbi, da im je ispala, odnosno pukla na putu do nas, kako imaju samo krupne nov\u010danice, pa u apoteci nisu imali da mu vrate kusur. Ali ima i onih koji otvoreno ka\u017eu da je no\u0161enje maske glupo i da ne \u017eele da je nose. Uf, sa takvima bih se najvi\u0161e sva\u0111ala, ali se pla\u0161im otkaza. Pa, \u010dove\u010de, ulazi\u0161 u na\u0161u ku\u0107u, niko te ne pita u \u0161ta veruje\u0161, nego samo treba da po\u0161tuje\u0161 pravila koja smo mi propisali. <\/strong>Da mi ulazimo kod tebe u ku\u0107u, po\u0161tovali bismo ono \u0161to ti ka\u017ee\u0161.<\/p>\n\n\n\n Moglo je tu da bude i prodavaca iz salona automobila, keramike, podruma pi\u0107a i raznih butika i uslu\u017enih pe\u010denjara, ali svaka pri\u010da, ma koliko god bila jedinstvena, uglavnom mo\u017ee da se svede na uvodnu re\u010denicu na\u0161e prve sagovornice:<\/p>\n\n\n\nNa telefonu i dok pla\u0107aju na kasi<\/h2>\n\n\n\n
Najgore je raditi u trafici<\/h2>\n\n\n\n
U fast fudu nikad nisi gladan<\/h2>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/Prodavci-u-pekari-1.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\nProblem je i \u0161to mu\u0161terije ne nose maske<\/h2>\n\n\n\n