Prema Zakonu o radu, jedno od osnovnih prava zaposlenog jeste pravo na bezbednost i zdravlje na radu.<\/p>\n\n\n\n
Poseban zakon koji reguli\u0161e bezbednost i zdravlje na radu propisuje \u010ditav niz mera koje je poslodavac obavezan preduzeti u cilju obezbe\u0111ivanja zdravih i sigurnih uslova rada. <\/p>\n\n\n\n
Naravno, sav mogu\u0107i oprez nikada ne\u0107e biti dovoljan da u potpunosti iskoreni pojavu povreda i bolesti kao posledice uslova rada. Ponekad, na\u017ealost, povede i bolesti su takve prirode da nastupa potpuni gubitak radne sposobnosti zaposlenog zbog promena u zdravstvenom stanju (prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bole\u0161\u0107u, povredom van rada ili bole\u0161\u0107u) koje se ne mogu otkloniti le\u010denjem ili medicinskom rehabilitacijom. <\/p>\n\n\n\n
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, sti\u010de pravo na invalidsku penziju<\/strong> bez obzira na broj godina sta\u017ea osiguranje, ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Profesionalno oboljenje se naj\u010de\u0161\u0107e pominje zajedno sa povredom na radu, jer se u oba slu\u010daja radi o poreme\u0107ajima u zdravlju koji nastaju kao posledica okolnosti koje postoje na radnom mestu.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Osnovna razlika je u tome \u0161to s jedne strane imamo kao posledicu povredu, i to onu koja je prostorno, vremenski i uzro\u010dno povezana sa obavljanjem posla po osnovu kog je lice osigurano, dok je kod drugog pojma re\u010d o oboljenju, odnosno bolesti koji nastaje kao posledica dugotrajnom izlaganju uslovima rada.<\/strong> Drugim re\u010dima, i kod povrede i kod oboljenja na radu uzrok je povezan sa obavljanjem posla, s tom razlikom \u0161to povreda nastaje trenutno, dok profesionalno oboljenje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja.<\/p>\n\n\n\n Prema tome, dok povreda na radu podrazumeva povredu nastalu usled odre\u0111enog doga\u0111aja, koji je, po pravilu, iznenadan, profesionalna bolest podrazumeva bolest nastalu usled trajnije izlo\u017eenosti odre\u0111enim negativnim uticajima prilikom obavljanja posla po osnovu kojeg je zaposleni socijalno osiguran. <\/strong>Navedeni negativni uticaji predstavljaju uzrok ovakvih oboljenja, odnosno podrazumevaju odre\u0111en protok vremena u okviru kojeg stvaraju posledice po zdravlje lica.<\/p>\n\n\n\n Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu odre\u0111ene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane du\u017eim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u navedenom smislu, utvr\u0111uju ministar nadle\u017ean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadle\u017ean za poslove zdravlja, na predlog Fonda PiO. U skladu sa navedenim zakonskim osnovom donet je Pravilnik o utvr\u0111ivanju profesionalnih bolesti<\/strong>. Ovim pravilnikom utvr\u0111uju se profesionalne bolesti,<\/strong> radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima.<\/strong> Posebnim pravilnikom ure\u0111uje se rad organa ve\u0161ta\u010denja RFPiO (komisije), koji izme\u0111u ostalog utvr\u0111uje postojanje profesionalne bolesti.<\/p>\n\n\n\n Procedura je ukratko slede\u0107a: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja<\/strong>. Prilikom ve\u0161ta\u010denja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija<\/strong> koja se podnosi uz predlog za utvr\u0111ivanje invalidnosti obuhvata: – otpusne liste; – specijalisti\u010dke nalaze; – dijagnosti\u010dke testove; – laboratorijske nalaze<\/strong>. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji. <\/p>\n\n\n\n Za ve\u0161ta\u010denje medicinskih \u010dinjenica \u010diji je uzrok profesionalna bolest,<\/strong> pored navedene medicinske dokumentacije, prila\u017ee se i ekspertiza<\/strong> Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajovi\u0107“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu za\u0161titu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu za\u0161titu radnika Ni\u0161, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izra\u0111ena u skladu sa aktom o utvr\u0111ivanju profesionalnih bolesti.<\/p>\n\n\n\n Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, sti\u010de pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107<\/em>u<\/em> bez obzira na godine sta\u017ea osiguranja<\/em><\/strong>. Kod ostalih invaliditeta neophodan je ipak odre\u0111eni penzijski sta\u017e da bi se uop\u0161te ostvarilo pravo na invalidsku penziju.<\/p>\n\n\n\n Invalidska penzije se odre\u0111uje na isti na\u010din kao i starosna penzija, s tim \u0161to se prilikom obra\u010duna uve\u0107ava i za dodati sta\u017e koji zavisi od navr\u0161enih godina \u017eivota i pola osiguranika. Drugi veoma va\u017ean razlog da se utvrdi da je profesionalno oboljenje uzrok invalidnosti jeste u tome \u0161to a<\/strong>ko je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole\u0161\u0107u, penzija se obra\u010dunava prema penzijskom sta\u017eu od 40 godina.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Iako je tokom vremena umanjen broj nesre\u0107a na radu, uporedno je do\u0161lo i do pove\u0107anja broja profesionalnih oboljenja. \u010cest uzrok takvih oboljenja je stres, \u010dija je prevencija te\u017ee dosti\u017ena. <\/p>\n\n\n\n S druge strane, i pored pove\u0107anja broja profesionalnih oboljenja u praksi, Srbija spada u zemlje u kojima je veoma mali broj utvr\u0111enih profesionalnih oboljenja kod zaposlenih u postupku pred nadle\u017enim organom<\/em>. Primera radi, u poslednjih nekoliko godina de\u0161avalo se da nijedan osiguranik u Srbiji ne ode u penziju zbog profesionalnog oboljenja, ili je broj toliki da se mo\u017ee prebrojati prstima jedne ruke. <\/p>\n\n\n\n U Nema\u010dkoj se recimo meri hiljadama utvr\u0111enih povreda na radu i profesionalnih oboljenja na godi\u0161njem nivou. Uzrok tome svakako nije bolji polo\u017eaj radnika u Srbiji nego u Nema\u010dkoj, ve\u0107 u kriterijumima za utvr\u0111ivanje profesionanog oboljenja. \u0160ta je mogu\u0107e promenti<\/strong><\/em> kako bi svi zaposleni kod kojih je do\u0161lo do oboljenja zbog dugotrajnog izlaganja uslovima rada ispunili uslov za invalidsku penziju po osnovu profesionalnog oboljenja?<\/p>\n\n\n\n Do sada se poku\u0161alo sa pro\u0161irenjem liste profesionalnih oboljenja,<\/em> ali to nije u potpunosti re\u0161ilo problem. Mo\u017eda je problem upravo u strogom utvr\u0111ivanju lista oboljenja koja se mogu smatrati profesionalnim.<\/em> Na\u0161a zemlja spada u red zemalja koje ove vrste oboljenja utvr\u0111uju po tzv\u201c sistemu liste\u201c. Dakle, samo ona bolest koja je navedena u pravilniku mo\u017ee da bude utvr\u0111ena kao profesionalno oboljenje. S druge strane imamo dr\u017eave u kojima postoji sistem koji je prilagodljiviji realnom stanju.<\/p>\n\n\n\n Naime, pri regulisanju profesionalnih bolesti zakonodavac mo\u017ee\u00a0 zauzeti razne pristupe. Pitanje \u0161ta je to \u0161to se mo\u017ee kvalifikovati kao profesionalno oboljenje mo\u017ee biti ure\u0111eno fleksibilnije (\u0161ire) ili restriktivnije (u\u017ee).<\/em> <\/p>\n\n\n\n Fleksibilan pristup<\/em> podrazumeva da se svaki poreme\u0107aj mo\u017ee prihvatiti kao profesionalna bolest ukoliko osigurano lice doka\u017ee uzro\u010dnu vezu izme\u0111u profesionalne aktivnosti i bolesti.\u00a0 <\/em>S druge strane, imamo restriktivan (zatvoren) \u201esistem lista\u201c, u kojem je prethodno, op\u0161tim aktom utvr\u0111eno koja su to oboljenja koja se smatraju profesionalnim oboljenjima<\/em>. Ve\u0107ina zemalja kombinuje ova dva pristupa. <\/p>\n\n\n\n U Republici Srbiji uspostavljen je \u201esistem lista\u201c- krut, nefleksibilan sistem. Naime,\u00a0 profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrdili su minist\u0430r nadle\u017ean za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadle\u017ean za poslove zdravlja<\/em>, a na predlog fonda PIO, Pravilnikom o utvr\u0111ivanju profesionalnih bolesti<\/em> (aktuelan je onaj iz 2019. godine). <\/p>\n\n\n\n Nefleksibilnost ovog pristupa ogleda se u slede\u0107em: koliko je zapravo uop\u0161te mogu\u0107e unapred predvideti sva mogu\u0107a profesionalna oboljenja do kojih mo\u017ee do\u0107i u praksi?<\/em> Posebno stoga \u0161to svaki pojedinac mo\u017ee da do\u017eivi razli\u010dite manifestacije, simptome i posledice jedne iste bolesti.\u00a0 <\/p>\n\n\n\n \u010cini se da je pravi\u010dniji sistem u kojem se uvodi mogu\u0107nost dokazivanja postojanja profesionalne bolesti \u010dak i ukoliko ona nije predvi\u0111ena datom listom, odnosno uspostavljanjem tzv. me\u0161ovitog sistema<\/strong>. Mo\u017eda bi \u201eme\u0161oviti sistem\u201c, u kojem lice ima mogu\u0107nost da doka\u017ee uzro\u010dnu vezu izme\u0111u profesionalne aktivnosti i bolesti koja nije na listi iz pravilnika, bio pravedniji i bolji od postoje\u0107eg<\/em> u kojem samo postojanje bolesti iz liste mo\u017ee da zna\u010di profesionalno oboljenje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema Zakonu o radu, jedno od osnovnih prava zaposlenog jeste pravo na bezbednost i zdravlje na radu. Pravo na invalidsku penziju Poseban zakon koji reguli\u0161e bezbednost i zdravlje na radu propisuje \u010ditav niz mera koje je poslodavac obavezan preduzeti u cilju obezbe\u0111ivanja zdravih i sigurnih uslova rada. Naravno, sav mogu\u0107i oprez nikada ne\u0107e biti dovoljan […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5076,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nProfesionalno oboljenje i povreda na radu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Profesionalna bolest po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Postupak utvr\u0111ivanja invalidnosti po osnovu profesionalne bolesti<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Zbog \u010dega je va\u017eno da se utvrdi da je profesionalna bolest uzrok invaliditeta?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Mogu\u0107nosti za promene <\/strong><\/h2>\n\n\n\n