Mi ne\u0161to stariji se se\u0107amo kviza „Brojke i slova“, \u0161to je bio neki ekvivalent dana\u0161njoj „Slagalici“ na Radio televiziji Srbije. Su\u0161tina i ideja su vrlo jednostavne – na raspolaganju imate odre\u0111eni broj slova, odnosno brojeva, i va\u0161 zadatak je da od onoga \u0161to vam je ponu\u0111eno, a uz unapred definisana pravila do\u0111ete do \u0161to du\u017ee re\u010di ili ta\u010dnog broja u matemati\u010dkim operacijama. Upro\u0161\u0107eno, ba\u0161 o tome se radi kad je re\u010d u pisanju. <\/p>\n\n\n\n
Za pisanje dobrog teksta pred vama su, sa jedne strane 30 slova azbuke ili abecede, a s druge strane imate strogo definisana gramati\u010dka i pravopisna pravila, pa izvolite\u2026 Kombinujte i napi\u0161ite ono \u0161to \u017eelite.Se\u0107am se, kad sam pre 20 i ne\u0161to vi\u0161e godina po\u010dinjao karijeru sportskog novinara u jednoj od milion pri\u010da o tome \u0161ta je sve potrebno da bi se uspelo u fudbalu, jedan stariji kolega re\u010de:<\/p>\n\n\n\n
„Nije dovoljno znati fudbal, potrebno ga je ose\u0107ati i od njega stvarati umetnost. Eto, ko kad bismo se mi poredili sa Ivom Andri\u0107em. Svi koristimo ista slova, on dobio Nobelovu nagradu za knji\u017eevnost, a mi 25 godina vrtimo jedno te isto „.Deluje da ipak nije tako jednostavno kao \u0161to se \u010dini!<\/p>\n\n\n\n
Ume\u0107e pisanja nije jedinstveno, za njega ne postoji dobitna formula jer svaka tema se mo\u017ee obraditi na mnogo razli\u010ditih na\u010dina, a da su\u0161tina, dinamika i utisak koji se \u017eeli ostaviti na \u010ditaoce budu podjednako pogo\u0111eni. Pre nego \u0161to se pojavio internet kao medij, odnosno platforma na kojoj svako u svakom trenutku mo\u017ee da napi\u0161e i objavi \u0161ta mu stoji na srcu i du\u0161i, sadr\u017eaj tekstova koji je stizao do krajnjih korisnika bio je daleko reprezentativniji.<\/p>\n\n\n\n
Novinske redakcije i izdava\u010dke ku\u0107e ne bi se nikada usudile da \u0161tampaju materijal koji prethodno nije pro\u0161ao lekturu i korekturu, pravopisne i gramati\u010dke gre\u0161ke su bile incident zbog kojeg se ostajalo bez posla, a danas je sve druga\u010dije. Danas se nepismenost tuma\u010di kao umetni\u010dka sloboda!<\/strong><\/p>\n\n\n\n U novinarstvu je va\u017eno da vest iza\u0111e \u0161to pre, pogre\u0161no napisane re\u010di i neta\u010dno prevedeni termini su ne\u0161to \u0161to je svuda oko nas, ali malo kome to smeta. Pravila pravopisa se vrlo lako gaze zbog lak\u0161e vidljivosti na pretra\u017eiva\u010dima, SEO optimizacije i uo\u010dljivosti kod svih onih od \u010dijeg klika se \u017eivi. <\/strong>Recimo, Pravopisom je predvi\u0111eno da se brojevi od jedan do deset uvek pi\u0161u isklju\u010divo slovima, a sve preko toga brojevima, ali marketari su zaklju\u010dili da se brojevi kao takvi lak\u0161e zapa\u017eaju, pa je stoga sve vi\u0161e i vi\u0161e tekstova u \u010dijem naslovu je vidno istaknut neki broj.<\/p>\n\n\n\n Za one koji ne \u017eive od klikova, ve\u0107 od utiska koji ostave na druge, \u0161to se pre svega odnosi na one koji pi\u0161u blogove, pri\u010de raznih formata, pa na kraju krajeva i romane, najva\u017eniji je stil pisanja. Stilske figure koje do\u010daravaju ose\u0107anja onog koji pripoveda ili onoga o kojem se pri\u010da dominantne su u razdvajanju \u017eita i kukolja, a to je ve\u0107 ne\u0161to \u0161to nije tako lako nau\u010diti. To je talenat sa kojim se ra\u0111a i ba\u0161 kao i svaki drugi talenat, neophodno ga je gajiti, negovati i usavr\u0161avati svakodnevnom ve\u017ebom, odnosno pisanjem.<\/p>\n\n\n\n Tek nakon mno\u0161tva stotina i hiljada iscepanih, ili u dana\u0161nje vreme obrisanih stranica napisanog teksta, jasno i precizno \u0107ete videti koliko su ose\u0107aj u glavi, grudima i prstima su\u0161tinski povezani i da je pisanje jedan od retkih zanata koji je gotovo nemogu\u0107e nau\u010diti, nego ga je potrebno osetiti, a onda preneti na belinu papira ili praznog word dokumenta.<\/p>\n\n\n\n Ljubav prema \u010ditanju nije sporna, ona je pokreta\u010d svega u nama, posvetili \u017eivot pisanju ili ne napisali tokom njega ni razglednicu sa letovanja i zimovanja. \u010citanje je ne\u0161to na \u0161ta je svako od nas „navu\u010den“ do kraja \u017eivota, jer ne postoji osoba na svetu koja zna sva slova i koja jednog dana odlu\u010di da vi\u0161e ne \u017eeli da \u010dita. Jednostavno, to je ja\u010de od nas.<\/p>\n\n\n\n Da, jeste mogu\u0107e da prestane sa \u010ditanjem knjiga, novina ili magazina, ali gde god da se okrenemo i vidimo dva ili vi\u0161e slova grupisanih u jednu celinu mi ih moramo pro\u010ditati. U autobusu, na svetle\u0107oj reklami na krovu neke zgrade ili bilbordima pored puta.<\/p>\n\n\n\n Ali to \u0161to \u010ditamo, pa \u010dak i ako volimo to da \u010dinimo, nikako nam ne garantuje da \u0107emo umeti da pi\u0161emo, budu\u0107i da te dve radnje nisu ba\u0161 \u010desto u korelaciji. Ba\u0161 kao \u0161to nije ni ona \u010duvena re\u010denica:„Volim da pi\u0161em“.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Istina, svi koji pi\u0161u zaista to vole da rade, ali daleko od toga da svi koji vole da pi\u0161u to ba\u0161 i umeju. Naprosto, to nije dovoljno. <\/strong>Nikada nije, niti \u0107e ikada biti.<\/strong> Da bi se u pisanju uspelo, potrebno je znati ko \u0107e taj tekst da \u010dita kome je upu\u0107en i pre svega koji je razlog njegovog pisanja. Ukoliko je to da izbacimo iz nas ono \u0161to nas u\u010di, to je sasvim u redu, za to su predvi\u0111eni blogovi i tome sli\u010dne forme, ali ukoliko \u017eelimo da pisanje bude na\u0161 \u017eivotni poziv, ma u kom obliku, va\u017eno je samo jedno jedino pravilo – mi taj tekst ne pi\u0161emo za sebe, nego za publiku koja \u0107e ga \u010ditati i zato je va\u017eno da shvatimo i istra\u017eimo ko je na\u0161a ciljna grupa.<\/p>\n\n\n\n O, da, istra\u017eivanje! Verujte, to je re\u010d koja \u0107e vam u pisanju najvi\u0161e biti od koristi. Ta radnja za svakoga ko \u017eeli da \u017eivi od pisanja podjednako je va\u017ena kao i ona da sedne, otvori laptop, ukrsti, a potom i izlomi osam prstiju na rukama i krene da „udara“ po tastaturi.<\/p>\n\n\n\n Statisti\u010dki, za pisanje jednog teksta u proseku oko 80 odsto vremena se potro\u0161i na prikupljanje gra\u0111e za njegovu strukturu, a svega 20 da se ona pretvori u \u0161tivo koje \u0107emo nekome ponuditi da pro\u010dita. Isto va\u017ei za kopirajtere, novinare, blogere, romanopisce, scenariste, pisce ud\u017ebenika\u2026 To zna\u010di, dobro formuli\u0161ite temu o kojoj \u017eelite da pi\u0161ete, informi\u0161ite se, „guglajte“, raspitujte se i onda tako spremni i opremljeni \u010dinjenicama uvijajte ih u formu koja vam najvi\u0161e odgovara.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mada, mogu\u0107e je, nije da nije, jednog dana sesti za kompjuter i sasvim nasumi\u010dno po\u010deti sa kucanjem i pustiti da vas prsti odvedu tamo gde oni sami misle da treba, ali to je, budite sigurni u to, samo izuzetak koji potvr\u0111uje pravilo. Jer, pisanje je zanat, a i kroja\u010du nije problem da sa\u0161ije odelo ili matursku haljinu kad ima kvalitetan materijal. Bez njega to ipak ide malo te\u017ee.<\/p>\n\n\n\n Za kraj jedna krajnje subjektivna sugestija – pisanje bez muzike, bar za mene je nemogu\u0107e. To je kao kafa i cigareta ili automobil bez benzina i ulja. Ne\u0161to \u0161to je nerazdvojivo.<\/p>\n\n\n\n Nezamislivo i neostvarivo je napisati bilo kakvu smislenu re\u010denicu, a da se u pozadini ne \u010duje neki zvuk. Ali ne bilo koji. Ta\u010dno se zna za koju vrstu teksta ide koja vrsta muzike. Kad je br\u017ea, kad sporija, mada, kad ve\u0107 pri\u010dam o li\u010dnim afinitetima, za mene je stari dobri punk ne\u0161to \u0161to me pokre\u0107e. Sex pistols, Cock sparrer, Cockney rejects, Dropkick Murphys\u2026 Svejedno samo neka vozi.<\/p>\n\n\n\n Za one koji ipak mogu da pi\u0161u bez muzike, savet da inspiraciju potra\u017ee na nekoj drugoj strani, jer ona je potrebna svakome ko se bavi pisanjem. \u0160to bi rekao veliki, ako ne i najve\u0107i Branko Miljkovi\u0107:<\/p>\n\n\n\n „Bar pola svetske poezije je napisano zato \u0161to neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav“<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mi ne\u0161to stariji se se\u0107amo kviza „Brojke i slova“, \u0161to je bio neki ekvivalent dana\u0161njoj „Slagalici“ na Radio televiziji Srbije. Su\u0161tina i ideja su vrlo jednostavne – na raspolaganju imate odre\u0111eni broj slova, odnosno brojeva, i va\u0161 zadatak je da od onoga \u0161to vam je ponu\u0111eno, a uz unapred definisana pravila do\u0111ete do \u0161to du\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":368019,"featured_media":5109,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9],"tags":[],"yoast_head":"\nMarketing ispred pravopisa<\/h2>\n\n\n\n
Volite da pi\u0161ete? Lepo, ali ne i dovoljno<\/h2>\n\n\n\n
\u010cak 80% istra\u017euje\u0161, 20% pi\u0161e\u0161<\/h2>\n\n\n\n
Gde \u0107e\u0161 pisanje bez muzike<\/h2>\n\n\n\n