Da bismo pojasnili \u0161ta se podrazumeva pod \u201eneprijavljenim radnikom\u201c, moramo definisati obaveze poslodavca oko samog prijavljivanja zaposlenih. Prema Zakonu o radu, pravni odnos izme\u0111u poslodavca i zaposlenog zapo\u010dinje potpisivanjem ugovora o radu<\/em>. <\/p>\n\n\n\n Ugovor o radu je pisani sporazum poslodavca i zaposlenog kojim se zasniva radni odnos.<\/strong> Ugovor o radu zaklju\u010duje se obavezno pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanoj formi<\/strong>, u najmanje tri primerka:<\/strong> jedan se obavezno predaje zaposlenom<\/strong>, a dva zadr\u017eava poslodavac. Poslodavac je du\u017ean da ugovor o radu, ili njegovu kopiju dr\u017ei u sedi\u0161tu firme ili mestu gde zaposleni radi.<\/p>\n\n\n\n Premda se radni odnos zasniva ugovorom o radu, tek stupanjem na rad zaposleni ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa<\/strong>, tako da potpisivanje ugovora o radu i stupanje na rad zaposlenog zajedno \u010dine da se u punom smislu uspostavi radni odnos. Prema tome, mo\u017ee se re\u0107i da ugovor o radu predstavlja pravni osnov za uspostavljanje radnog odnosa<\/strong>, ali da zapo\u010dinjanje fakti\u010dkog rada predstavlja drugi neophodan element za aktiviranje radnog odnosa<\/strong>, sa svim pravima i obavezama koje podrazumeva. <\/p>\n\n\n\n Ukoliko zaposleni ne stupi na rad<\/strong> danom koji je odre\u0111en ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos<\/strong> (osim ako je zaposleni spre\u010den da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni druk\u010dije dogovore). Time zakonodavac daje ve\u0107i zna\u010daj stupanju na rad u odnosu na ugovor o radu<\/strong>, odnosno odre\u0111uje da je prioritetno fakti\u010dko obavljanje rada. Ovo za posledicu ima pravnu fikciju zasnivanja radnog odnosa ako se zapo\u010dne sa radom i bez potpisanog ugovora o radu, o \u010demu \u0107emo pisati u nastavku.<\/p>\n\n\n\n S obzirom da je zakonodavac momenat stupanja na rad odredio kao presudan za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, potrebno je odrediti koje su to obaveze poslodavca pre stupanja zaposlenog na rad?<\/p>\n\n\n\n Osim \u0161to je du\u017ean da zaposlenog obavesti o svim bitnim pitanjima rada (uslovi rada, akti poslodavca, prava i obaveze itd), pre stupanja zaposlenog na rad<\/strong> poslodavac je du\u017ean i da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u <\/strong>Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja- bazu podataka o obveznicima uplate doprinosa za socijalno osiguranje – poslodavcima i osiguranicima (CROSO). Uspostavljanjem CROSO povezane su najbitnije institucije sistema socijalnog osiguranja-Republi\u010dki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje, ali i Poreska uprava. S obzirom na opisanu povezanost sve tri ustanove socijalnog osiguranja putem sistema CROSO, jedinstvenom prijavom<\/strong> obuhva\u0107ena su sva tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: zdravstveno osiguranje, penzijsko-invalidsko osiguranje i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zaposleni se na obavezno socijalno osiguranje mo\u017ee prijaviti na jedan od dva na\u010dina:<\/p>\n\n\n\n Najraniji momenat prijave jeste momenat potpisivanja ugovora<\/strong>.<\/strong> Pre ovog datuma nije mogu\u0107a prijava jer i ne postoji ugovor kao pravni osnov radnog anga\u017eovanja. Prijava je mogu\u0107a samo unapred. Poslodavac ne mo\u017ee da podnese prijavu zaposlenog sa ranijim datumom (\u201eunazad\u201c),<\/strong> ve\u0107 samo sa budu\u0107im datumom po\u010detka osiguranja – pre stupanja na rad zaposlenog. Iz ovog proisti\u010de da poslodavci moraju da zaklju\u010duju sa zaposlenima ugovore dan ili nekoliko dana pre datuma stupanja na rad, a ne prvog dana kada zaposleni po\u010dne da radi ili naknadno. U slu\u010daju da poslodavac nije podneo prijavu u propisanom roku – pre stupanja zaposlenog na rad, mora podneti zahtev za utvr\u0111ivanje svojstva osiguranika, uz odgovaraju\u0107e dokaze. Ukoliko su ispunjeni uslovi za priznavanje svojstva osiguranika Fond PIO \u0107e, po dono\u0161enju re\u0161enja, podneti prijavu na osiguranje.<\/p>\n\n\n\n Pod \u201cneprijavljenim radnikom\u201d podrazumeva se lice koje je u praksi radno anga\u017eovano<\/strong> kod<\/em> nekog fizi\u010dkog ili pravnog lica (poslodavca),<\/strong> ali ga to lice kod koga radi<\/em> nije prijavilo na socijalno osiguranje<\/strong>, a naj\u010de\u0161\u0107e sa radnikom nije ni potpisalo ugovor o radu<\/em>. Vrlo \u010desto se koristi i sintagma \u201crad na crno\u201d jer ovde imamo radno anga\u017eovanje van legalnih tokova, gde se ne pla\u0107aju javne da\u017ebine dr\u017eavi (porez i doprinosi), niti zaposleni ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja, koja mu zakon garantuje. Kako bi zaposleni znali da li je njihovo radno anga\u017eovanje zakonito, najpre \u0107emo odrediti obaveze poslodavca u pogledu uvo\u0111enja radnog odnosa u legalne okvire, a potom i \u0161ta se mo\u017ee preduzeti ako to nije slu\u010daj.<\/p>\n\n\n\n Postoji nekoliko stvari koje daju odgovor na pitanje da li je radnik zaposlen \u201cna crno\u201d. Ukoliko lice koje radi ima potpisan ugovor sa poslodavcem<\/em>, a poslodavac pla\u0107a sva primanja<\/em> iz radnog i upla\u0107uje doprinose na pun iznos zarade (<\/em>\u010dime obezbe\u0111uje obavezno socijalno osiguranje zaposlenom-zdravstveno, penzijsko, invalidsko i osiguranje za slu\u010daj nezaposlenosti) mo\u017ee se re\u0107i da je radni odnos \u201eevidentiran\u201c u skladu sa zakonom.<\/p>\n\n\n\n Slede\u0107e pojave ukazuju na \u201erad na crno\u201c u punom smislu- nepostojanje potpisanog ugovora o radu<\/em> ili izbegavanje prijave na socijalno osiguranje.<\/em> Radni odnos je van zakonskih okvira i kada se zarada ili deo zarade pla\u0107a \u201cna ruke\u201d, bez obra\u010duna i uplate poreza i doprinosa na taj deo zarade; kada se ne ispla\u0107uju svih primanja-uve\u0107ane zarade za prekovremeni rad, rad no\u0107u, rad tokom praznika i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu<\/strong> u skladu sa Zakonom o radu, a lice bez ugovora o radu zapo\u010dne sa radom<\/strong>, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre\u0111eno vreme danom stupanja na rad.<\/strong><\/p>\n\n\n\n U cilju spre\u010davanja zloupotreba na tr\u017ei\u0161tu rada i tzv \u201erada na crno\u201c zakonodavac je uveo pravilo o fikciji radnog odnosa- kada nema potpisanog ugovora o radu, ako je lice stupilo na rad kod poslodavca, radni odnos je nastao danom stupanja na rad i bez zaklju\u010denja ugovora u pisanom obliku.<\/em> Sama \u010dinjenica da je poslodavac primio zaposlenog na rad i da mu pla\u0107a zaradu dovoljno govori o njegovoj ugovornoj volji da zasnuje radni odnos, iako ta volja nije izra\u017eena onako kako zakon nala\u017ee: u pisanoj formi kroz ugovor o radu. Poslodavac \u010dini prekr\u0161aj<\/em>, ali u svakom slu\u010daju ne mo\u017ee da izbegne posledice koje podrazumeva zasnivanje radnog odnosa. Ova pravna fikcija je uvedena kako ne bi bilo zloupotreba u smislu primanja lica na rad bez ugovora: ako bi takvo lice bilo bez pravne za\u0161tite po kojoj fakti\u010dki rad podrazumeva ostvarivanje prava po osnovu rada, mogu\u0107e je da bi se uspostavila masovna praksa rada bez ugovora, \u0161to svakako nije prihvatljivo.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu u skladu sa Zakonom o radu, a lice bez ugovora o radu zapo\u010dne sa radom, kome se obratiti u tom slu\u010daju?<\/p>\n\n\n\n Jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv sive ekonomije i rada \u201cna crno\u201d je inspekcija rada<\/strong>. Insp\u0435ktorat za rad, organ u sastavu Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje i bora\u010dka i socijalna pitanja, obavlja insp\u0435kcijsk\u0435 poslov\u0435 u oblasti radnih odnosa i b\u0435zb\u0435dnosti i zdravlja na radu. Aktivnosti Insp\u0435ktorata za rad usm\u0435r\u0435n\u0435 su ka suzbijanju rada \u201ena crno\u201c, smanj\u0435nju broja povr\u0435da na radu i radno-pravnoj za\u0161titi zaposl\u0435nih. Suzbijanj\u0435 rada \u201ena crno\u201c jedan od strate\u0161kih ciljeva Inspektorata<\/strong>. Kao glavna delatnost koju sprovodi inspekcija rada predstavlja izlazak na teren i inspekcijski nadzor po slu\u017ebenoj du\u017enosti. U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ovla\u0161\u0107en je da:<\/strong> vr\u0161i uvid u dokumentaciju <\/strong>radi utvr\u0111ivanja relevantnih \u010dinjenica; utvr\u0111uje identitet lica i uzima izjave <\/strong>od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih; vr\u0161i kontrolu da li je izvr\u0161ena prijava socijalno osiguranje<\/strong>, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja; pregleda poslovne prostorije<\/strong>, objekte, postrojenja, ure\u0111aje i drugo; nala\u017ee preduzimanje preventivnih i drugih me<\/strong>ra za koje je ovla\u0161\u0107en u skladu sa zakonom radi spre\u010davanja povreda zakona.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju kada su u vr\u0161enju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, op\u0161teg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da u odre\u0111enom roku otkloni utvr\u0111ene povrede<\/strong>. Re\u0161enjem se odre\u0111uje na\u010din otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta nepravilnost mora otkloniti. Inspektor odre\u0111uje rok i on mora da bude primeren datom nalogu, s tim da psolodavac mo\u017ee podneti molbu za njegovo produ\u017eenje, ako za to postoje opravdani razlozi. Poslodavac je du\u017ean da, <\/strong>najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvr\u0111ene povrede, obavesti inspekciju rada o izvr\u0161enju re\u0161enja<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n Zakon o radu posebno nagla\u0161ava ovla\u0161\u0107enje inspektora za dono\u0161enje re\u0161enja u situaciji kada poslodavac sa zaposlenim ne zaklju\u010di ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad<\/strong>. Po\u0161to se u navedenom slu\u010daju smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodre\u0111eno vreme danom stupanja na rad, inspektor rada je ovla\u0161\u0107en da re\u0161enjem nalo\u017ei poslodavcu da<\/strong> sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u navedenom smislu, zaklju\u010di ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme<\/strong> u pisanom obliku.<\/p>\n\n\n\n Inspektor rada podne\u0107e i zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka ako na\u0111e da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se ure\u0111uju radni odnosi, izvr\u0161io prekr\u0161aj. Primera radi, me\u0111u najte\u017ee prekr\u0161aje poslodavaca (za koje jezapre\u0107ena nov\u010dana kazna koja mo\u017ee da ide i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slu\u010dajevi kada poslodavac nije isplatio zaradu, kada ne postupi po re\u0161enju inspektora rada i tako dalje.<\/p>\n\n\n\n Iz Ministarstva za rad navode da radnici treba da prijave rad \u201cna crno\u201d inspekciji rada dok jo\u0161 uvek rade jer je nakon prekida anga\u017eovanja to te\u017ee dokazati. Prijava rada \u201cna crno\u201d inspekciji u trenutku kada zaposleni vi\u0161e ne obavlja taj posao zna\u010di da inspekcija rada ne mo\u017ee da zatekne zaposlenog na radu i tako utvrdi rad \u201cna crno\u201d. Iako prijava nakon prestanka rada ote\u017eava posao inspekciji, ista mo\u017ee da utvrdi da je zaposleni radio \u201cna crno\u201d. Naime, postojanje rada \u201ena crno\u201c inspektor za rad utvr\u0111uje na tri na\u010dina\u2013 \u201eneposrednim uvidom inspektora rada i zaticanjem lica na radu, na osnovu materijalnih dokaza koji potvr\u0111uju da je neko lice obavljalo rad za poslodavca ili izjavom odgovornog lica da je neko lice radilo bez zaklju\u010denog akta o radnom anga\u017eovanju.<\/p>\n\n\n\n Radnici u slu\u010daju da su radili \u201ena crno\u201c svoja prava na pla\u0107anja dugovanog od strane poslodavca mogu da ostvare isklju\u010divo na sudu, a inspektor rada mo\u017ee samo utvrditi prekr\u0161ajnu odgovornost poslodavca za organizovanje ovakvog rada<\/strong>. Inspektor rada ne mo\u017ee nalo\u017eiti poslodavcu da isplati<\/strong> radniku zarade zara\u0111ene \u201ena crno<\/strong>\u201c jer se visina te usmeno dogovorene zarade utvr\u0111uje na sudu i samo sud svojom presudom mo\u017ee nalo\u017eiti poslodavcu isplatu<\/strong>. Ipak, kada inspekcija rada utvrdi da je radnik radio \u201ena crno\u201c, to je dokaz koji mo\u017ee poslu\u017eiti u sudskom postupku.<\/em><\/p>\n\n\n\n Ukoliko inspekcija kontrolom ne utvrdi da je postojao rad bez ugovora, npr nakon prestanka rada kada je to te\u017ee utvrditi, mogu\u0107e je tu\u017ebom sudu zahtevati da se utvrdi postojanje radnog odnosa na neodre\u0111eno vreme.<\/strong><\/p>\n\n\n\n Treba imati u vidu i o\u0161tre prekr\u0161ajne kazne za \u201erad na crno\u201c, jer prijava inspekciji o postojanju neprijavljenog radnog odnosa mo\u017ee skupo finansijski da ko\u0161ta poslodavca. S obzirom na navedeno, pretnja prijavom inspekciji mo\u017ee biti odlu\u010duju\u0107i faktor koji \u0107e naterati poslodavca da uredno potpi\u0161e ugovor o radu i prijavi radnika na socijalno osiguranje. Zakon o radu ka\u017ee da su kazne za preduze\u0107e koje ima neprijavljene radnike od 800.000 do dva miliona dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000. Za preduzetnike se kazne kre\u0107u od 300.000 do 500.000 dinara.<\/p>\n\n\n\n Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja tako\u0111e ima propisane kaznene odredbe ukoliko radnici nisu prijavljeni. Preduze\u0107e \u0107e se kazniti od 300.000 do 1.500.000 dinara, a preduzetnik nov\u010danom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cesto \u010dujemo da poslodavac ima \u201cneprijavljenog\u201d radnika, odnosno da anga\u017euje ljude \u201cna crno\u201d. \u0160ta se pod tim podrazumeva, kakve posledice trpi neprijavljeni radnik i na koji na\u010din mo\u017ee od takvog pona\u0161anja poslodavca da se za\u0161titi? Obaveze poslodavca kod zasnivanja radnog odnosa Da bismo pojasnili \u0161ta se podrazumeva pod \u201eneprijavljenim radnikom\u201c, moramo definisati obaveze poslodavca oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":131711,"featured_media":5267,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[24],"tags":[],"yoast_head":"\nNepo\u0161tovanje obavezne prijave na socijalno osiguranje<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u0160ta ako se ne potpi\u0161e ugovor, a lice stupi na rad?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Pravna za\u0161tita <\/strong><\/h2>\n\n\n\n
![\"Radnik](\"https:\/\/poslovi.infostud.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Radnik-na-gradilistu.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n